Visoki duh predratne Evrope

Ove godine navršava se 90 godina od smrti Viktora Berara (1864‒1931), heleniste i diplomate, velikog prijatelja srpskog naroda, pisca traktata „Srbija” i jedne od najmarkantnijih intelektualnih figura Francuske prve polovine 20. veka. Celog života Berar se bavio odnosom različitih nacija, kultura i vera na Balkanu i Levantu. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije. Poznat je i po prevodu Homerove „Odiseje” na francuski.

Na mestu predsednika društva „Srpski narod u Francuskoj” Viktor Berar se starao o srpskim izbeglicama, naročito đacima i studentima. Organizovao je Srpski dan 26. marta 1915. i tada je u više od 100.000 francuskih škola odata počast srpskom imenu i pročitan njegov tekst. Kod nas je pre nekoliko godina objavljena Berarova knjiga „Odabrane strane o Srbiji i Balkanu” u izdanju Biblioteke „Braća Nastasijević” u Gornjem Milanovcu, u prevodu s francuskog Sandre Tripković i Dejana Acovića.

Berar je završio istoriju, 1920. izabran je za senatora oblasti Jura i na tom mestu ostaje do smrti. Angažovan je bio u nizu pitanja iz obrazovanja, a sarađivao je i u organizovanju međunarodnog Instituta za intelektualnu saradnju u Parizu. Posebnu pažnju posvetio je Balkanskom poluostrvu, zabeležio je Acović.

U teškim godinama početka 20. veka, kako je dodao, odbrambeni napori jednog malog naroda probudili su u Beraru reminiscencije na velike događaje antike. Želeći da francuskoj omladini pruži autentičan primer pravog herojstva i služenja domovini, sa ministrom prosvete postigao je da u Francuskoj bude organizovan Srpski dan. Bila je to, prema rečima Milenka Vesnića, poslanika Srbije u Parizu, jedna od najdirljivijih manifestacija naklonosti koju jedan narod može osetiti spram drugog.

‒ Berarova naklonost se tu nije zaustavila. Kada su mnogobrojni izgnanici iz Srbije počeli da pristižu u Francusku, Berar se, sa svojom suprugom, agilno posvetio njihovom prihvatanju, smeštaju i obrazovanju. U tu je svrhu i svoj dom pretvorio u svojevrsni prihvatni centar, štaviše, da bi čitav poduhvat bio što uspešniji, sa prijateljima osniva društvo „Srpski narod u Francuskoj” – pisao je Vesnić.

Berar je prokrstario Makedonijom, Kosovom, Grčkom i Albanijom. Ostavio je zapis o Albancima i turskoj vlasti u Staroj Srbiji. U traktatu „Srbija” pisao je o srpskoj istoriji, ratovima, pobedama, patriotizmu. Brošura se pojavila u engleskom prevodu pod nazivom „Heroic Serbia” u Londonu.

Berar tu navodi: „U boju na Rudniku, stari kralj Petar, star 71 godinu i oboleo od reumatizma, uvrstio se među saborce i držao se kao da im je otac ili stariji brat, te sam uzeo pušku kao jedan od onih francuskih generala revolucionarnog razdoblja. Bivši đak Sen Sira i oficir francuske armije, dao je primer svojoj armiji građana, kao što danas francuski generali daju primer francuskom narodu pod oružjem. Dušan Nikolić, imao je 20 godina kada je izbio rat 1914. Bio je sin bivšeg srpskog poslanika u Parizu, gospodina Andre Nikolića, koji je kasnije postao predsednik Skupštine u Beogradu. Počeo je da studira na Liceju Žanson de Seji, kao student prava. Pozvan sa klasom 1914. pod barjak, brzo je unapređen u podoficira, zbog svojih kvaliteta sportiste: bio je jedan od osnivača sportskih aktivnosti u Srbiji. Na delu fronta na koji je bio poslat, njegov je pukovnik bio vrlo pažljiv prema generaciji 1914, koju je želeo postepeno da ojača pre nego što je izloži opasnostima.”

– Zapovednik je pored toga znao da je gospodin Andra Nikolić već izgubio četvoro dece. Ali Dušan Nikolić zahtevao je najopasnije zadatke: ’Ja sam sin predsednika Skupštine’, rekao je jedne večeri prinoseći izveštaj, ’i treba da budem ispred svih’. Pukovnik ga je poslao na zadatak. Prvog dana Dušan se vratio sa veoma važnom informacijom, a sledećeg dana je nestao. Nedelju dana kasnije, kada je srpska vojska proterala Austrijance sa osvojene teritorije, pronađeno je telo Dušana Nikolića, bivšeg đaka Liceja Sen Žanson de Seji – piše Berar.

Govoreći o srpskoj poeziji, ovaj autor je isticao da su pesnici od Bitke na Kosovu 1389. do ustanka 1804, bili istinski branioci nezavisnosti srpske rase i jezika. Autor je i recitala „Kamen s Kosova”. Besedio je na skupu „Pobedonosna Srbija” u amfiteatru Sorbone 16. januara 1919. godine.

Romanista Miodrag Ibrovac, nakon Berarove smrti, povodom koje su slovo držali predsednik Alber Lebren i ministar obrazovanja Mario Rustan, u nekrologu u „Vremenu” je zapisao: „Sa Berarom leže u grob jedan od onih visokih duhova predratne Evrope koji oličavaju najplemenitije ljudske težnje, i koji po tome čine čast ne samo svome narodu nego i celom čovečanstvu; naš narod oseća to više nego drugi i ponosi se što su mu takvi poklonili svoje prijateljstvo.”