Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура
08.09.2020 у 20:48
Франкфуртски аеродром неолитске Европе
На иницијативу премијерке Ане Брнабић и националне платформе „Србија ствара” Влада Србије препознала је угроженост локалитета Винча – Бело брдо, након чега је на званични предлог Министарства културе РС донета одлука о улагању у овај локалитет кроз капитални пројекат. Tрошкови пројекта износе око три милиона евра за период од три године, а новац ће бити утрошен за санацију терена, истраживања и међународне пројекте. Како је новинарима објаснио археолог др Мирослав Кочић, највећу опасност по локалитет представља појава клизишта које је настало због подизања подземних вода услед нелегалног испуштања отпадних вода у седимент налазишта, промене природног тока и изливања Дунава и повећане популације насеља Винча. Ово је довело до тога да се сваке године урушавало по више десетина кубика
Култура
31.08.2020 у 16:09
Да ли смо добри када нас гледају
Као дечак од 11 година Дан Подјед је замишљао Бога као око које га посматра са висине.
Култура
24.08.2020 у 12:27
У Аустралији представљена књига о Јасеновцу
Петог августа, на годишњицу војнополитичке акције „Олуја”, у Савезу Срба Аустралије у Перту одржана је промоција књиге проф. др Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности”. Реч је о првом тому трилогије о злочинима и Холокаусту у Независној Држави Хрватској (1941–1945). Тиме је започета аустралијска промоција Грајфове трилогије, која ће до краја године обухватити још пет градова, чији ће распоред накнадно бити објављен. Други том носи назив „Усташко коначно решење пре нацистичког коначног решења” и трећи „Алојзије Степинац, усташки викар ‒ покрсти се или умри”. Књигу су објавили Институт за Холокауст Шем Олан из Израела, академски колеџ Оно из Израела, Фондација за пројекте едукације за Холокауст из САД у сарадњи са Пољским пројектом за рестаурацију
Култура
20.08.2020 у 19:16
Сведоци времена и предaка
Мисао о потреби бележења надгробних текстова на Косову и Метохији пре него што их „прогута” земља јавила се недуго по изгону приштинских Срба 1999. године, наводи Митра Рељић, професорка Универзитета у Косовској Митровици, која је све податке са тамошњих надгробних споменика недавно објавила у књизи „Српска гробља на КиМ: уништена споменичка и језичка баштина”, у издању Матице српске из Новог Сада. Монографија је резултат вишегодишњег прикупљања и обраде споменичких натписа са порушених камених белега, као и података са поломљених или ишчупаних дрвених крстова, уништених спомен-чесми подигнутих на гробљима, лимених плочица постављених (уместо крстова) изнад глава упокојених и убијених Срба и неидентификованих страдалника за време бомбардовања 1999. године и након њега. На појединим
Култура
13.08.2020 у 20:00
Расправа о књигама значи да битка за истину није изгубљена
Одлука да комисија Министарства културе прво уврсти књигу „Јасеновац” Иве Голдштајна за откуп књига библиотекама у Србији, па потом повуче ту одлуку је, за историчарку Латинку Перовић, рецензента ове књиге, „неразумна и опасна и то у тренутку када се чини искораци у побољшању српско-хрватских односа”. ‒ Министарство културе показује какву историографију они желе. Ово је врло озбиљна књига, најтемељнија међу књигама које су објављене. Дело треба да прочита што већи број људи, нарочито младих ‒ сматра Латинка Перовић. Голдштајн, професор на Свеучилишту у Загребу, у књизи помиње да је кроз Јасеновац прошло 120.000-130.000 људи. Из Министарства културе Србије поручују да, имајући у виду изузетну осетљивост теме, Голдштајново, како наводе, „откриће” о броју жртава у Јасеновцу многим
Култура
08.08.2020 у 18:00
Не сме бити забрањених књига
Откуп књига за библиотеке у Србији сваке године изазове пажњу јавности, а ове године директорка „Академске књиге” Бора Бабић каже да је била затечена када је видела да је капитално дело Иве Голдштајна „Јасеновац” изостављено са коначног списка откупљених публикација Министарства културе, и поред тога што је комисија за откуп књига ово дело била уврстила на званичну листу за откуп и понудила библиотекама у Србији.   Бора Бабић наводи да је књига имала одличне рецензије српских историчара, да су сви релевантни медији писали о њој, а аутор, један од најугледнијих регионалних историчара, који је докторирао на Филозофском факултету у Београду и предаје на Филозофском факултету у Загребу, гостовао је и на РТС-у. На конкурс за откуп књига пристигле су 4.253 публикације. Комисија је
Култура
01.08.2020 у 18:00
Концерт на поклон Србима и Американцима
Поводом сећања на 28. јул 1918. године, дан када се вијорила српска застава на Белој кући, пијанисткиња Марина Арсенијевић, која живи у Америци, уместо концерта који је требало да одржи у Београду 28. јула ове године, на тај дан је публици поклонила „Балканску свиту” снимљену са америчким оркестром елитне војне Вест поинт академије. Концерт се налази на „Јутјубу”, инстаграм профилу и фејсбук страни Марине Арсенијевић, који су поделили америчка амбасада у Београду на друштвеним мрежама, као и алумни Вест поинт академије на којој се изучавају и војне стратегије војвода Степе Степановића и Живојина Мишића, Церска и Колубарска битка. Пијанисткиња је подсетила у свом обраћању да се пре 102 године, 28. јула 1918. српска застава вијорила на Белој кући у спомен на велике жртве српског народа и
Култура
30.07.2020 у 20:15
Фрагменти на размеђи филозофије и књижевности
Кажу да је свако своје среће ковач. Само што судба једноме даје и чекић и готово усијано гвожђе, а други га мора ковати често хладно, а често и голом песницом. Ово је записао Божидар Кнежевић (1862–1905), професор историје и преводилац, аутор дела „Мисли” о којем је недавно било речи на скупу „Српска књижевност почетком 20. века, модерност и стари задаци” у Институту за књижевност и уметност у Београду. Проф. др Саша Радојчић приредио је књигу „Божидар Кнежевић” у едицији „Десет векова српске књижевности”. Он пише да Кнежевићу трајно место у културном памћењу нације нису обезбедиле његове опсежне историозофске студије, већ једно позно, са становишта ауторових интенција вероватно и споредно дело. ‒ Иако неспорно пионир у области филозофије историје код нас, Кнежевић је пуно
Култура
09.07.2020 у 20:02
Пионирски кораци две сестре
Како изгледају коло и плес када се ти кораци запишу на папиру? То зна етнокореолог, а пионир те области у Србији, која се бави изучавањем традиционалног играчког наслеђа, била је Даница Јанковић, од чије смрти се ове године навршава шест деценија. Професор књижевности, библиотекар и преводилац, Даница је неправедно остала у сенци своје старије сестре Љубице Јанковић (1894–1974), етномузиколога и дописног члана Српске академије наука. Сестре су се бавиле етномузикологијом и прве су у Србији осмислиле методологију којом су поставиле темеље етнокореологији. Рођена 1898. у Лешници и одрасла у Београду, Даница је завршила Филозофски факултет, одсек за југословенску и упоредну књижевност, историју и српски језик. Енглески је студирала у Лондону и Оксфорду од 1922. до 1924, и по повратку, све
Култура
05.07.2020 у 10:06
Крај једног чудесног сна
Српска балерина и кореограф Лидија Пилипенко (1938–2020) посветила је цео радни век Народном позоришту у Београду у којем је стварала. Била је једна од најпознатијих српских балерина, звезда којој је аплаудирала публика док је играла на бројним светским сценама. „Снагом свог уметничког духа мењала је позоришну естетику. Њена посвећеност била је несвакидашња, искрена, маштовита, са дубоком уметничком поруком, и зато ће њени балети остати незаборавни, а њен допринос овој уметности неизбрисив”, истакло је Народно позориште. Рођена у Лапову, Лидија Пилипенко је играчку каријеру започела као ученица балетске школе у Београду. После специјализације у Лондону, играчки стаж провела је у националном театру, где је била примабалерина. Играла је у представама „Лабудово језеро”, „Жизела”,
Почетна / Мирјана Сретеновић
22.06.2026 у 14:40
Адвокати тврде да италијанске пресуде могу бити основ за поступке у Србији
22.06.2026 у 14:40
Црна Гора спремна и за арбитражу у споровима са Хрватском
22.06.2026 у 14:34
„Џејмс Веб” снимио масивно јато галаксија које доводи у питање космолошке моделе
22.06.2026 у 14:33
Представа „Моје позориште” Атељеа 212 награђена на фестивалу у Загребу
22.06.2026 у 14:32
Хитно упозорење РХМЗ-а за источну и југоисточну Србију због невремена
22.06.2026 у 14:31
Крај на Мундијалу за Шлотербека због повреде
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation