Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Друштво

12.08.2020 у 18:00

Панчић за омориком трагао две деценије

Бајина Башта – Током 19. столећа трагао је упорни Јосиф Панчић за ретким биљним врстама по планини Тари, па у лепом селу Заовине, тачно пре 145 година, открио јединствен четинар, оморику касније по њему прозвану. Годишњица овог открића обележена је недавно пригодном изложбом на Митровцу. Поставка је део прекограничног пројекта за очување биолошке разноликости у сливу Дрине, финансираног из фондова ЕУ, и окупља шест општина са обе стране реке (уз подршку министарстава и институција) у борби за опстанак Панчићеве оморике и других ретких врста. Тај јединствени четинар (ендемит Балкана) угрожен је у ово доба, особито због климатских промена, истичу савремени природњаци упозоравајући да за педесетак година, буде ли небриге, Панчићева оморика може потпуно нестати. Отуда вредност поменутог

Магазин

07.08.2020 у 12:00

Кајак авантура на мирној води

Тамо где хучна планинска Ђетиња излази из свог импресивног кањона и наједном постаје шира и мирна, преграђена великом браном надомак Ужица, спреман је кајак двосед. За вожњу и уживање по том речном језеру, воденом стазом дугом око један километар, од новог понтона-пристаништа узводно до Сунчаног вира. То је кајак погодан и за почетнике: весла у руке па без журбе, с мераком, кроз мирне воде немирне Ђетиње. Поред трасе и тунела некадашње „ћирине” пруге, подно усправних камених литица. Где ветрић пријатно расхлађује, а цвркут птица је једини звук. Усред дивље и нетакнуте природе, на свега један до два километра од града. Помоћ за почетнике Управо је вожња кајаком нови туристички садржај, од овог лета заступљен у клисури Ђетиње. Атрактиван и у ово неповољно време за рекреацију и

Друштво

01.08.2020 у 19:00

Историја у објективу војног свештеника.

„У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије, која је настајала у најтежим условима од 1914. до 1918. године, доживео је војни свештеник Ристо Ј. Шуковић, учесник и хроничар рата, чији се фотографски записи по својој сугестивности и сензибилитету сврставају међу најбоља остварења српске фотографије. Ради се о фотоаматеру изузетног дара за одабир тема и снимање…” Овако је у уводу свог записа „Војни свештеник Ристо Шуковић, ратни фотограф”, објављеног у „Ужичком зборнику”1992. године, писала Марина Зековић. Томе додајући да се у фонду фотодокумената Војног музеја у Београду налазе оригиналне фотографије и мањи број поштанских разгледница које је у рату снимио

Друштво

27.07.2020 у 20:20

Почетак и крај ужичког „златног доба”

Ужице – Више невоља и ломова него лепих времена преживеле су дуговечне ужичке улице и сокаци, прошавши и кроз једно „златно доба”, када је, како су забележили свременици, „падала пара као киша на сваком послу”. Било је то по одласку Турака у другој половини 19. века. Писао је о томе с почетка 20. столећа професор ужичке гимназије Мирко А. Поповић (1873–1914) у књизи „Историја Ужица”. Овај врсни педагог и истраживач, ратник у балканским и у Великом рату, одликован Карађорђевом звездом, отац троје деце, погинуо је у Колубарској бици. Током 18. и 19. века, српско становништво у граду се увећава, али турско још преовладава. Извозно-увозни послови доносе развој. Тргује се с Дубровником преко Босне: каравани из Ужица у приморје носе жито, ракију, лој, восак, мед, коже, ћебад, платно, а

Култура

17.07.2020 у 13:32

АРЛЕММ отворен на Цветном тргу

Овогодишњи фестивал АРЛЕММ отворен је прексиноћ концертним дешавањем без публике на Цветном тргу у Београду. Ту су наступили гудачки квартет Школе за музичке таленте из Ћуприје, солиста на гитари Милун Шуњеварић и кантауторка и пијанисткиња Катарина Пејак. Организатори наглашавају да је овај догађај, први онлајн фестивал класичне музике у нашој земљи, емитован на „Теленоровом” јутјуб каналу. Уједно је отворена и изложба „АРЛЕММ – Уметнички караван” аутора Милице Ђорђевић и Немање Ђорђевића, коју посетиоци могу да погледају до 2. августа на Цветном тргу. То су само први у низу догађаја овог лета широм Србије у организацији манифестације АРЛЕММ уз преносе путем „Теленор” мреже, наводе организатори. – Сматрали смо да је наша дужност да људима пружимо дозу уметности која ће нам свима

Култура

15.07.2020 у 14:00

Фестивал АРЛЕММ на Цветном тргу и онлајн

Ариље – Ариљска летња музичка манифестација (АРЛЕММ), фестивал уметничке музике који је окупљајући младе таленте, предаваче и познате извођаче у препознатљивом амбијенту Ариља током минулих 10 лета утиснуо особени печат у културни живот Србије, ни ове неповољне године неће прекинути ту своју вредну мисију. Али на начин прилагођен приликама и овог пута у главном граду. Биће то, најављују организатори из Удружења „Музикус”, АРЛЕММ у Београду – први онлајн фестивал класичне музике у нашој земљи. Почетак и отварање му је вечерас у 21 час на београдском Цветном тргу и биће приказан онлајн на „Теленоровом” јутјуб каналу. – Тада ће се концертним дешавањем без публике на Цветном тргу представити гудачки квартет Школе за музичке таленте, млади солиста на гитари Милун Шуњеварић и позната

Друштво

13.07.2020 у 12:31

Срећа коју је донела слобода

После четири крваве ратне године српска војска у силовитом налету ослобађала је у јесен 1918. део по део отаџбине. Поражени окупатор безглаво се повлачио пред ослободиоцима. Са српским јединицама ступао је и Арчибалд Рајс, швајцарски професор, криминолог, публициста. Дошао је у Србију 1914. на позив српске владе да истражује злочине окупатора над цивилним становништвом, да би током ратних година упознао и заволео српски народ, с којим је остао до краја живота (1929. умро у Београду). Догађаје у ослободилачком походу српске војске ратне јесени Рајс је педантно бележио у свом дневнику. Те записе је водио од 8. септембра 1918. када је у рано јутро кренуо из Солуна ка северу, опрезно напредујући кроз ровове и логоре под артиљеријском ватром, а завршио 8. новембра исте године

Друштво

12.07.2020 у 19:00

Киловати Теслиног првенца

Ужице – Преокупирани пандемијом и бригама, Ужичани су готово заборавили на јубилеј објекта којим се поносе. На Илиндан, биће тачно 120 година најстаријој хидроцентрали на реци Ђетињи, уједно и првој на Балкану, направљеној по Теслиним изумима наизменичних струја. Подигнута је само пет година после оне на Нијагариним водопадима. Плато испред ужичке хидроцентрале краси споменик Николи Тесли, а славу и почаст заслужују и њени створитељи, ужичким предузетницима и акционарима ткачнице, смелим да велике сопствене паре уложе у тада неизвесну новотарију. Историјат ове хидроцентрале, зване „Под градом”, доказ је како је сложна приватна иницијатива у забитом делу Србије успела да изнедри објекат од стратешког значаја. Подухват је утемељен на прихватању научних савета професора Ђорђа

Друштво

11.07.2020 у 19:00

Златиборци у борби за безбедан туризам

Златибор – Туризам Златибора одолева и оваквим приликама, гостију и сада има на најпосећенијој планини Србије. Златиборска општина Чајетина, у којој није проглашена ванредна ситуација, објавила је да чини све да се туристи овде осећају сигурно и безбедно. – Донели смо Наредбу о хитним превентивним мерама у циљу смањења ризика од ширења ковида 19 како би сви грађани општине, као и сви посетиоци Златибора били безбедни током боравка на нашој планини – изјавио је председник ове општине Милан Стаматовић, додајући да нема разлога за бригу и ширење панике, јер је ситуација у Чајетини и на Златибору нормална и уобичајена. У оквиру превентивних мера предузима се свакодневна дезинфекција тргова, улица, паркова и просторија јавних установа на Златибору. Једна од новина је формирање

Друштво

05.07.2020 у 19:00

Ново светло на Крцунове речи и дела

Ужице – Шта је шеф Озне Слободан Пенезић Крцун говорио заробљеним четницима у Шапцу 1945. године? Зна ли се да су Ужичкој републици такво име наденуле Недићеве новине и љотићевци, а не Комунистичка партија и партизани? Због чега је Крцун као председник српске владе указивао на велика улагања државе на Космету крајем педесетих и почетком шездесетих? У којем значењу је помињао Београдски универзитет, шта је мислио с изјавом да „Његош и Вук нису исто”, зашто је један забрањени филм оценио одличним... Овим и другим недовољно знаним говорима и изјавама Слободана Пенезића Крцуна бавиће се књига „Гласност ћутања”, која је у припреми, а на јесен ће пред читаоце. Издавач је Историјски архив Ужице, у коме се у Крцуновом личном фонду од 2018. чувају документи о овој контроверзној личности:

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

17.06.2026 у 17:44

ГЗЈЗ: анализа воде из отворених базена показује да је безбедна за купање

17.06.2026 у 17:42

Нови председник ФЕД-а мења правила игре за инвеститоре

17.06.2026 у 17:38

Пољска и Немачка потписале билатерални споразум о одбрани

17.06.2026 у 17:37

Нови мост у Свилајнцу до 1. маја: мајстори користе низак водостај Велике Мораве

17.06.2026 у 17:31

Макрон: Г7 пооштрава казне Русији и јача украјинске капацитете

17.06.2026 у 17:27

Захарова: Oдговорни за напад на аутобус са децом у Брјанској области биће кажњени