Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Društvo

12.08.2020 u 18:00

Bajina Bašta – Tokom 19. stoleća tragao je uporni Josif Pančić za retkim biljnim vrstama po planini Tari, pa u lepom selu Zaovine, tačno pre 145 godina, otkrio jedinstven četinar, omoriku kasnije po njemu prozvanu. Godišnjica ovog otkrića obeležena je nedavno prigodnom izložbom na Mitrovcu. Postavka je deo prekograničnog projekta za očuvanje biološke raznolikosti u slivu Drine, finansiranog iz fondova EU, i okuplja šest opština sa obe strane reke (uz podršku ministarstava i institucija) u borbi za opstanak Pančićeve omorike i drugih retkih vrsta. Taj jedinstveni četinar (endemit Balkana) ugrožen je u ovo doba, osobito zbog klimatskih promena, ističu savremeni prirodnjaci upozoravajući da za pedesetak godina, bude li nebrige, Pančićeva omorika može potpuno nestati. Otuda vrednost pomenutog

Magazin

07.08.2020 u 12:00

Kajak avantura na mirnoj vodi

Tamo gde hučna planinska Đetinja izlazi iz svog impresivnog kanjona i najednom postaje šira i mirna, pregrađena velikom branom nadomak Užica, spreman je kajak dvosed. Za vožnju i uživanje po tom rečnom jezeru, vodenom stazom dugom oko jedan kilometar, od novog pontona-pristaništa uzvodno do Sunčanog vira. To je kajak pogodan i za početnike: vesla u ruke pa bez žurbe, s merakom, kroz mirne vode nemirne Đetinje. Pored trase i tunela nekadašnje „ćirine” pruge, podno uspravnih kamenih litica. Gde vetrić prijatno rashlađuje, a cvrkut ptica je jedini zvuk. Usred divlje i netaknute prirode, na svega jedan do dva kilometra od grada. Pomoć za početnike Upravo je vožnja kajakom novi turistički sadržaj, od ovog leta zastupljen u klisuri Đetinje. Atraktivan i u ovo nepovoljno vreme za rekreaciju i

Društvo

01.08.2020 u 19:00

Istorija u objektivu vojnog sveštenika.

„U istoriji srpske fotografije retke su ličnosti koje su iza sebe ostavile značajan trag, a da se o njihovom životu malo zna. Takvu sudbinu umetnika fotografije, koja je nastajala u najtežim uslovima od 1914. do 1918. godine, doživeo je vojni sveštenik Risto J. Šuković, učesnik i hroničar rata, čiji se fotografski zapisi po svojoj sugestivnosti i senzibilitetu svrstavaju među najbolja ostvarenja srpske fotografije. Radi se o fotoamateru izuzetnog dara za odabir tema i snimanje…” Ovako je u uvodu svog zapisa „Vojni sveštenik Risto Šuković, ratni fotograf”, objavljenog u „Užičkom zborniku”1992. godine, pisala Marina Zeković. Tome dodajući da se u fondu fotodokumenata Vojnog muzeja u Beogradu nalaze originalne fotografije i manji broj poštanskih razglednica koje je u ratu snimio

Društvo

27.07.2020 u 20:20

Početak i kraj užičkog „zlatnog doba”

Užice – Više nevolja i lomova nego lepih vremena preživele su dugovečne užičke ulice i sokaci, prošavši i kroz jedno „zlatno doba”, kada je, kako su zabeležili svremenici, „padala para kao kiša na svakom poslu”. Bilo je to po odlasku Turaka u drugoj polovini 19. veka. Pisao je o tome s početka 20. stoleća profesor užičke gimnazije Mirko A. Popović (1873–1914) u knjizi „Istorija Užica”. Ovaj vrsni pedagog i istraživač, ratnik u balkanskim i u Velikom ratu, odlikovan Karađorđevom zvezdom, otac troje dece, poginuo je u Kolubarskoj bici. Tokom 18. i 19. veka, srpsko stanovništvo u gradu se uvećava, ali tursko još preovladava. Izvozno-uvozni poslovi donose razvoj. Trguje se s Dubrovnikom preko Bosne: karavani iz Užica u primorje nose žito, rakiju, loj, vosak, med, kože, ćebad, platno, a

Kultura

17.07.2020 u 13:32

ARLEMM otvoren na Cvetnom trgu

Ovogodišnji festival ARLEMM otvoren je preksinoć koncertnim dešavanjem bez publike na Cvetnom trgu u Beogradu. Tu su nastupili gudački kvartet Škole za muzičke talente iz Ćuprije, solista na gitari Milun Šunjevarić i kantautorka i pijanistkinja Katarina Pejak. Organizatori naglašavaju da je ovaj događaj, prvi onlajn festival klasične muzike u našoj zemlji, emitovan na „Telenorovom” jutjub kanalu. Ujedno je otvorena i izložba „ARLEMM – Umetnički karavan” autora Milice Đorđević i Nemanje Đorđevića, koju posetioci mogu da pogledaju do 2. avgusta na Cvetnom trgu. To su samo prvi u nizu događaja ovog leta širom Srbije u organizaciji manifestacije ARLEMM uz prenose putem „Telenor” mreže, navode organizatori. – Smatrali smo da je naša dužnost da ljudima pružimo dozu umetnosti koja će nam

Kultura

15.07.2020 u 14:00

Festival ARLEMM na Cvetnom trgu i onlajn

Arilje – Ariljska letnja muzička manifestacija (ARLEMM), festival umetničke muzike koji je okupljajući mlade talente, predavače i poznate izvođače u prepoznatljivom ambijentu Arilja tokom minulih 10 leta utisnuo osobeni pečat u kulturni život Srbije, ni ove nepovoljne godine neće prekinuti tu svoju vrednu misiju. Ali na način prilagođen prilikama i ovog puta u glavnom gradu. Biće to, najavljuju organizatori iz Udruženja „Muzikus”, ARLEMM u Beogradu – prvi onlajn festival klasične muzike u našoj zemlji. Početak i otvaranje mu je večeras u 21 čas na beogradskom Cvetnom trgu i biće prikazan onlajn na „Telenorovom” jutjub kanalu. – Tada će se koncertnim dešavanjem bez publike na Cvetnom trgu predstaviti gudački kvartet Škole za muzičke talente, mladi solista na gitari Milun Šunjevarić i

Društvo

13.07.2020 u 12:31

Sreća koju je donela sloboda

Posle četiri krvave ratne godine srpska vojska u silovitom naletu oslobađala je u jesen 1918. deo po deo otadžbine. Poraženi okupator bezglavo se povlačio pred oslobodiocima. Sa srpskim jedinicama stupao je i Arčibald Rajs, švajcarski profesor, kriminolog, publicista. Došao je u Srbiju 1914. na poziv srpske vlade da istražuje zločine okupatora nad civilnim stanovništvom, da bi tokom ratnih godina upoznao i zavoleo srpski narod, s kojim je ostao do kraja života (1929. umro u Beogradu). Događaje u oslobodilačkom pohodu srpske vojske ratne jeseni Rajs je pedantno beležio u svom dnevniku. Te zapise je vodio od 8. septembra 1918. kada je u rano jutro krenuo iz Soluna ka severu, oprezno napredujući kroz rovove i logore pod artiljerijskom vatrom, a završio 8. novembra iste

Društvo

12.07.2020 u 19:00

Kilovati Teslinog prvenca

Užice – Preokupirani pandemijom i brigama, Užičani su gotovo zaboravili na jubilej objekta kojim se ponose. Na Ilindan, biće tačno 120 godina najstarijoj hidrocentrali na reci Đetinji, ujedno i prvoj na Balkanu, napravljenoj po Teslinim izumima naizmeničnih struja. Podignuta je samo pet godina posle one na Nijagarinim vodopadima. Plato ispred užičke hidrocentrale krasi spomenik Nikoli Tesli, a slavu i počast zaslužuju i njeni stvoritelji, užičkim preduzetnicima i akcionarima tkačnice, smelim da velike sopstvene pare ulože u tada neizvesnu novotariju. Istorijat ove hidrocentrale, zvane „Pod gradom”, dokaz je kako je složna privatna inicijativa u zabitom delu Srbije uspela da iznedri objekat od strateškog značaja. Poduhvat je utemeljen na prihvatanju naučnih saveta profesora

Društvo

11.07.2020 u 19:00

Zlatiborci u borbi za bezbedan turizam

Zlatibor – Turizam Zlatibora odoleva i ovakvim prilikama, gostiju i sada ima na najposećenijoj planini Srbije. Zlatiborska opština Čajetina, u kojoj nije proglašena vanredna situacija, objavila je da čini sve da se turisti ovde osećaju sigurno i bezbedno. – Doneli smo Naredbu o hitnim preventivnim merama u cilju smanjenja rizika od širenja kovida 19 kako bi svi građani opštine, kao i svi posetioci Zlatibora bili bezbedni tokom boravka na našoj planini – izjavio je predsednik ove opštine Milan Stamatović, dodajući da nema razloga za brigu i širenje panike, jer je situacija u Čajetini i na Zlatiboru normalna i uobičajena. U okviru preventivnih mera preduzima se svakodnevna dezinfekcija trgova, ulica, parkova i prostorija javnih ustanova na Zlatiboru. Jedna od novina je formiranje

Društvo

05.07.2020 u 19:00

Novo svetlo na Krcunove reči i dela

Užice – Šta je šef Ozne Slobodan Penezić Krcun govorio zarobljenim četnicima u Šapcu 1945. godine? Zna li se da su Užičkoj republici takvo ime nadenule Nedićeve novine i ljotićevci, a ne Komunistička partija i partizani? Zbog čega je Krcun kao predsednik srpske vlade ukazivao na velika ulaganja države na Kosmetu krajem pedesetih i početkom šezdesetih? U kojem značenju je pominjao Beogradski univerzitet, šta je mislio s izjavom da „Njegoš i Vuk nisu isto”, zašto je jedan zabranjeni film ocenio odličnim... Ovim i drugim nedovoljno znanim govorima i izjavama Slobodana Penezića Krcuna baviće se knjiga „Glasnost ćutanja”, koja je u pripremi, a na jesen će pred čitaoce. Izdavač je Istorijski arhiv Užice, u kome se u Krcunovom ličnom fondu od 2018. čuvaju dokumenti o ovoj kontroverznoj ličnosti:

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović