Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Србија

12.10.2018 у 22:30

Задужбина спасиоца Мирослављевог јеванђеља обновљена у Ужицу

Ужице – Ужичка варош је некад, по сазнањима историчара Милорада Искрина, имала 114 јавних чесми. У ово време једва десетак их је остало. Једна од најстаријих, чувена Ружића чесма у Великом парку подигнута као задужбина Доброслава Ружића и његове жене Олге 1894. године, дуго је била запуштена. Сада, заслугом града који ју је обновио на иницијативу ужичког Народног музеја, започиње свој нови живот. На свечаном откривању обновљене Ружића чесме био је и Доброслав Ружић, унук и имењак задужбинара који је пре 124 године подигао „источник за успомену и сећање на Ужице”. Овај Доброслав је из Београда, професор Машинског факултета у пензији, поносан што поново живи чесма која сећа на дело његових предака. Он је са замеником ужичког градоначелника Немањом Нешићем открио обновљену Ружића чесму.

Србија

11.10.2018 у 19:00

Теслином првенцу старом 118 година додају нову турбину

Ужице – Да ли је објекту најстарије хидроцентрале у Србији, у којој оригиналне „Сименсове” машине производе струју 118 година, требало мењати изворни изглед и додавати нову турбину, на чему ЕПС управо ради? То питање чује се међу Ужичанима, који гледају радовe на здању ове електране, прве код нас по Теслиним принципима наизменичних струја - јединственом музеју технике. „ЕПС енергија” је пре годину дана објавио: „Због великог историјског значаја електрана ’Под градом’ биће реконструисана тако да постојећи агрегати задрже аутентичност и дух периода у коме су грађени. Агрегати ће остати нетакнути као музејски експонати и сви предвиђени радови биће у сагласности са условима Завода за заштиту споменика културе Краљево.” Наведено је да се обнављају и друге мале хидроелектране у западној

Србија

10.10.2018 у 14:34

„Млеко и крв” Слободана Пенезића Крцуна пред Ужичанима

Ужице – На Дан града у Ужицу јуче су појединости из живота и рада контроверзног Слободана Пенезића Крцуна – партизана, начелника Озне, министра, председника српске владе у Титово доба – први пут изашле пред лице јавности. Веома посећена изложба о Крцуну „Млеко и крв” ужичког историјског архива, финансирана средствима Министарства културе и града Ужица, отворена је у свечаној сали градске куће. Поставку, која Крцуна углавном приказује као партизанског команданта, послератног функционера, пажљивог супруга и оца, а тек у кратким цртама као начелника Озне, отворио је помоћник министра културе Дејан Масниковић. Уз њега су на отварању говорили и Крцунов син Срђа Пенезић, градоначелник Ужица Тихомир Петковић, као и аутор изложбе Жељко Марковић, директор ужичког архива. Присуствовали су и

Србија

03.10.2018 у 23:40

Није тешко подизати седморо деце

Бајина Башта – Има 32 године, а мајка је седморо деце (најстарије је у шестом основне): петорице дечака и две девојчице. Живи са супругом и његовим родитељима у сеоском домаћинству, ту је обавеза напретек у њиви, око стоке, граде и нову кућу. Деца добра, уредна, васпитана. А млада мајка – насмејана. Она, Снежана Радивојевић из бајинобаштанског села Својдруга у брду над Дрином, без муке подноси терет такве свакодневице. Уз помоћ свог супруга Радисава, свекрве Росе и свекра Бошка успева све послове око деце и куће да обави. Рад, осмех, стрпљење, трпљење, довољно за породичну срећу. Дошла је Снежана, по струци куварица, из оближње Црвице у Својдруг, где се тек пунолетна удала за 14 година старијег Радисава. Лепо се они слажу, а деца су им се једно за другим рађала. Најстарији Никола

Србија

29.09.2018 у 18:00

Крцун пред судом јавности

Ужице – „Могу да кажем да бих веома радо поново радио у Служби безбедности. Године проведене у раду у њој за мене су можда лепше него ратне године”, сећао се Слободан Пенезић Крцун у једној послератној изјави. Он, након рата начелник Озне, није јавно причао о детаљима њених акција, али истиче да је на њу тада „пресудно утицао друг Марко” (Александар Ранковић), коме „у првом реду припада заслуга за организовање службе, изградњу и васпитање њених кадрова”. То је садржај једног од мноштва докумената, записа и изјава Слободана Пенезића Крцуна сачуваних у ужичком Историјском архиву, који ће ускоро бити доступни јавности. Изложба „Млеко и крв” о овом партизанском команданту, шефу Озне, послератном министру, председнику српске владе, биће овде отворена на Дан града Ужица, 9. октобра.

Култура

23.09.2018 у 20:20

Сликарски хлеб са седам кора

Ужице – Ово, изгледа, није време за уметност... Тако наглас размишља ужички уметник Слободан Станић Џинги чија је ретроспективна изложба уприличена поводом 33 године његове плодне уметничке каријере обележила овај септембар у ужичкој Градској галерији. Некада и свуда помињан по раскошном таленту, аутор тражених слика које су и на далеке континенте стизале, сада је уметнички сазрео и, како каже, стваралачки напредовао. Ипак, прилике професионалним ствараоцима не иду наруку – опала је заинтересованост за сликарство, много лакше су му у друга времена слике долазиле до публике и купаца. Зато не крије да је његова супруга подигла кредит да би финансирали организовање ове ретроспективне поставке, прво Станићево излагање у родном граду после 13 година. Сабрало се на отварању мноштво

Друштво

23.09.2018 у 09:00

Нико као Мага у борби за женска права

Ужице – У ововременим настојањима за бољи положај жене и већа женска права, кад је то већ постала општа прича, остају заборавом прекривени значајни а тешки почеци ове борбе у Србији. Те пионирске кораке у патријархалном друштву храбро и успешно је с почетка 20. века предузимала Марија Мага Магазиновић (1881–1968), прва жена новинар у „Политици”, феминисткиња, утемељивач модерних игара и балета на овим просторима. О посебности и упорности те интелектуалке, рођене у Ужицу, која је од младости потом живела у Београду, детаље смо нашли у једном „Ужичком зборнику” у тексту др Милутина Пашића о Маги Магазиновић. Ужице се, иначе, у ово време одужило жени која је ишла испред свог времена: по Маги је названа једна од централних ужичких улица, као и балетски студио који овде постоји већ

Србија

27.08.2018 у 22:20

Изгубио службу у „српском Сибиру” па постао велики вајар

Ужице – Да у забаченом Ужицу на измаку 19. века није изгубио професорску службу ко зна да ли би Симеон Роксандић (Банија 1874 – Београд 1943) постао један од највећих српских вајара, чија дела „Дечак с разбијеним крчагом”, „Злосрећни рибар” , „Дечак који вади трн”, споменици Живојину Мишићу и др Лази Пачуу красе и у ово време београдске просторе. О тој краткој Роксандићевој професури у вароши крај Ђетиње знало се тек понешто. У појединим записима наводи се да је предавао у овдашњој гимназији, а у књизи „Ужичка гимназија 1829–1989.” име му је у списку предавача за школску 1897–1898. годину. Предавао је цртање и моделисање, свега 18 часова недељно. Али у Ужицу је боравио само до краја 1898.

Србија

24.08.2018 у 21:31

„Нушићијада” јача од јада

Ивањица. – „Чујте и почујте, од петка до недеље у нашем граду се забрањује нерасположење, намргођеност и доколица”, викао у центру Ивањице бркати добошар Савко Јевђовић (75). Тиме је обавештавао посетиоце да је почела девета „Нушићијада”, фестивал хумора, варошког духа и доброг расположења који се одржава под слоганом „Ко тебе јадом, ти њега Нушићијадом”. А било је јада и препуцавања око организовања фестивала, несугласица између општине и удружења „Кудес”, подела чак и у месту одржавања. Ипак, преживела је традиција: улице и простори Ивањице читав викенд су у знаку разноврсних музичких, шаљивих, културних програма. Ту је, наравно, и ивањички Нушић, глумац Милан Милосављевић, кога смо срели овде на главној улици.

Србија

18.08.2018 у 23:36

Лончарија и уметничка керамика привлаче свет

Злакуса код Ужица – Повила се стабла под шљивом и јабуком у питомој Злакуси поред Ђетиње, а страни језици се чују у грнчарском домаћинству породице Савић. Ту су у протеклих десетак дана уметници керамичари с разних страна света стварали своја дела на 23. колонији уметничке керамике „Злакуса 2018”. Јединственој, јер је у њеној основи вековни лончарски занат овог села, чувена злакуска грнчарија. Више од три века у Злакуси живи традиција израде земљаних лонаца, на особен начин (обликовање на ручном точку уз печење на отвореној ватри) и од особеног материјала (помешана глина из села Врањани са каменом калцитом из Рупељева). Многи су некад од тог заната, продајући лонце по вашарима и саборима, децу отхранили. Али кад је индустрија у другој половини 20. века одвукла сељака у фабрике,

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

17.06.2026 у 23:06

Руски авион са 189 путника нестао са радара

17.06.2026 у 22:56

Вучић сутра са председником Државног збора Словеније

17.06.2026 у 22:53

Иранска агенција Тасним објавила пун текст Меморандума Ирана и САД

17.06.2026 у 22:44

Ново изненађење на Мундијалу: фудбалери ДР Конго зауставили Португал и Роналда

17.06.2026 у 22:44

Касем: Између Либана и Израела мора се постићи реципрочна безбедност

17.06.2026 у 22:42

Војска Србије у Паризу уговорила сарадњу са гигантом „Дасо”