Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Srbija

12.10.2018 u 22:30

Zadužbina spasioca Miroslavljevog jevanđelja obnovljena u Užicu

Užice – Užička varoš je nekad, po saznanjima istoričara Milorada Iskrina, imala 114 javnih česmi. U ovo vreme jedva desetak ih je ostalo. Jedna od najstarijih, čuvena Ružića česma u Velikom parku podignuta kao zadužbina Dobroslava Ružića i njegove žene Olge 1894. godine, dugo je bila zapuštena. Sada, zaslugom grada koji ju je obnovio na inicijativu užičkog Narodnog muzeja, započinje svoj novi život. Na svečanom otkrivanju obnovljene Ružića česme bio je i Dobroslav Ružić, unuk i imenjak zadužbinara koji je pre 124 godine podigao „istočnik za uspomenu i sećanje na Užice”. Ovaj Dobroslav je iz Beograda, profesor Mašinskog fakulteta u penziji, ponosan što ponovo živi česma koja seća na delo njegovih predaka. On je sa zamenikom užičkog gradonačelnika Nemanjom Nešićem otkrio obnovljenu Ružića česmu.

Srbija

11.10.2018 u 19:00

Teslinom prvencu starom 118 godina dodaju novu turbinu

Užice – Da li je objektu najstarije hidrocentrale u Srbiji, u kojoj originalne „Simensove” mašine proizvode struju 118 godina, trebalo menjati izvorni izgled i dodavati novu turbinu, na čemu EPS upravo radi? To pitanje čuje se među Užičanima, koji gledaju radove na zdanju ove elektrane, prve kod nas po Teslinim principima naizmeničnih struja - jedinstvenom muzeju tehnike. „EPS energija” je pre godinu dana objavio: „Zbog velikog istorijskog značaja elektrana ’Pod gradom’ biće rekonstruisana tako da postojeći agregati zadrže autentičnost i duh perioda u kome su građeni. Agregati će ostati netaknuti kao muzejski eksponati i svi predviđeni radovi biće u saglasnosti sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.” Navedeno je da se obnavljaju i druge male hidroelektrane u

Srbija

10.10.2018 u 14:34

„Mleko i krv” Slobodana Penezića Krcuna pred Užičanima

Užice – Na Dan grada u Užicu juče su pojedinosti iz života i rada kontroverznog Slobodana Penezića Krcuna – partizana, načelnika Ozne, ministra, predsednika srpske vlade u Titovo doba – prvi put izašle pred lice javnosti. Veoma posećena izložba o Krcunu „Mleko i krv” užičkog istorijskog arhiva, finansirana sredstvima Ministarstva kulture i grada Užica, otvorena je u svečanoj sali gradske kuće. Postavku, koja Krcuna uglavnom prikazuje kao partizanskog komandanta, posleratnog funkcionera, pažljivog supruga i oca, a tek u kratkim crtama kao načelnika Ozne, otvorio je pomoćnik ministra kulture Dejan Masniković. Uz njega su na otvaranju govorili i Krcunov sin Srđa Penezić, gradonačelnik Užica Tihomir Petković, kao i autor izložbe Željko Marković, direktor užičkog arhiva. Prisustvovali su i

Srbija

03.10.2018 u 23:40

Nije teško podizati sedmoro dece

Bajina Bašta – Ima 32 godine, a majka je sedmoro dece (najstarije je u šestom osnovne): petorice dečaka i dve devojčice. Živi sa suprugom i njegovim roditeljima u seoskom domaćinstvu, tu je obaveza napretek u njivi, oko stoke, grade i novu kuću. Deca dobra, uredna, vaspitana. A mlada majka – nasmejana. Ona, Snežana Radivojević iz bajinobaštanskog sela Svojdruga u brdu nad Drinom, bez muke podnosi teret takve svakodnevice. Uz pomoć svog supruga Radisava, svekrve Rose i svekra Boška uspeva sve poslove oko dece i kuće da obavi. Rad, osmeh, strpljenje, trpljenje, dovoljno za porodičnu sreću. Došla je Snežana, po struci kuvarica, iz obližnje Crvice u Svojdrug, gde se tek punoletna udala za 14 godina starijeg Radisava. Lepo se oni slažu, a deca su im se jedno za drugim rađala. Najstariji

Srbija

29.09.2018 u 18:00

Krcun pred sudom javnosti

Užice – „Mogu da kažem da bih veoma rado ponovo radio u Službi bezbednosti. Godine provedene u radu u njoj za mene su možda lepše nego ratne godine”, sećao se Slobodan Penezić Krcun u jednoj posleratnoj izjavi. On, nakon rata načelnik Ozne, nije javno pričao o detaljima njenih akcija, ali ističe da je na nju tada „presudno uticao drug Marko” (Aleksandar Ranković), kome „u prvom redu pripada zasluga za organizovanje službe, izgradnju i vaspitanje njenih kadrova”. To je sadržaj jednog od mnoštva dokumenata, zapisa i izjava Slobodana Penezića Krcuna sačuvanih u užičkom Istorijskom arhivu, koji će uskoro biti dostupni javnosti. Izložba „Mleko i krv” o ovom partizanskom komandantu, šefu Ozne, posleratnom ministru, predsedniku srpske vlade, biće ovde otvorena na Dan grada Užica, 9. oktobra.

Kultura

23.09.2018 u 20:20

Slikarski hleb sa sedam kora

Užice – Ovo, izgleda, nije vreme za umetnost... Tako naglas razmišlja užički umetnik Slobodan Stanić Džingi čija je retrospektivna izložba upriličena povodom 33 godine njegove plodne umetničke karijere obeležila ovaj septembar u užičkoj Gradskoj galeriji. Nekada i svuda pominjan po raskošnom talentu, autor traženih slika koje su i na daleke kontinente stizale, sada je umetnički sazreo i, kako kaže, stvaralački napredovao. Ipak, prilike profesionalnim stvaraocima ne idu naruku – opala je zainteresovanost za slikarstvo, mnogo lakše su mu u druga vremena slike dolazile do publike i kupaca. Zato ne krije da je njegova supruga podigla kredit da bi finansirali organizovanje ove retrospektivne postavke, prvo Stanićevo izlaganje u rodnom gradu posle 13 godina. Sabralo se na otvaranju

Društvo

23.09.2018 u 09:00

Niko kao Maga u borbi za ženska prava

Užice – U ovovremenim nastojanjima za bolji položaj žene i veća ženska prava, kad je to već postala opšta priča, ostaju zaboravom prekriveni značajni a teški počeci ove borbe u Srbiji. Te pionirske korake u patrijarhalnom društvu hrabro i uspešno je s početka 20. veka preduzimala Marija Maga Magazinović (1881–1968), prva žena novinar u „Politici”, feministkinja, utemeljivač modernih igara i baleta na ovim prostorima. O posebnosti i upornosti te intelektualke, rođene u Užicu, koja je od mladosti potom živela u Beogradu, detalje smo našli u jednom „Užičkom zborniku” u tekstu dr Milutina Pašića o Magi Magazinović. Užice se, inače, u ovo vreme odužilo ženi koja je išla ispred svog vremena: po Magi je nazvana jedna od centralnih užičkih ulica, kao i baletski studio koji ovde postoji već

Srbija

27.08.2018 u 22:20

Izgubio službu u „srpskom Sibiru” pa postao veliki vajar

Užice – Da u zabačenom Užicu na izmaku 19. veka nije izgubio profesorsku službu ko zna da li bi Simeon Roksandić (Banija 1874 – Beograd 1943) postao jedan od najvećih srpskih vajara, čija dela „Dečak s razbijenim krčagom”, „Zlosrećni ribar” , „Dečak koji vadi trn”, spomenici Živojinu Mišiću i dr Lazi Pačuu krase i u ovo vreme beogradske prostore. O toj kratkoj Roksandićevoj profesuri u varoši kraj Đetinje znalo se tek ponešto. U pojedinim zapisima navodi se da je predavao u ovdašnjoj gimnaziji, a u knjizi „Užička gimnazija 1829–1989.” ime mu je u spisku predavača za školsku 1897–1898. godinu. Predavao je crtanje i modelisanje, svega 18 časova nedeljno. Ali u Užicu je boravio samo do kraja 1898.

Srbija

24.08.2018 u 21:31

„Nušićijada” jača od jada

Ivanjica. – „Čujte i počujte, od petka do nedelje u našem gradu se zabranjuje neraspoloženje, namrgođenost i dokolica”, vikao u centru Ivanjice brkati dobošar Savko Jevđović (75). Time je obaveštavao posetioce da je počela deveta „Nušićijada”, festival humora, varoškog duha i dobrog raspoloženja koji se održava pod sloganom „Ko tebe jadom, ti njega Nušićijadom”. A bilo je jada i prepucavanja oko organizovanja festivala, nesuglasica između opštine i udruženja „Kudes”, podela čak i u mestu održavanja. Ipak, preživela je tradicija: ulice i prostori Ivanjice čitav vikend su u znaku raznovrsnih muzičkih, šaljivih, kulturnih programa. Tu je, naravno, i ivanjički Nušić, glumac Milan Milosavljević, koga smo sreli ovde na glavnoj ulici.

Srbija

18.08.2018 u 23:36

Lončarija i umetnička keramika privlače svet

Zlakusa kod Užica – Povila se stabla pod šljivom i jabukom u pitomoj Zlakusi pored Đetinje, a strani jezici se čuju u grnčarskom domaćinstvu porodice Savić. Tu su u proteklih desetak dana umetnici keramičari s raznih strana sveta stvarali svoja dela na 23. koloniji umetničke keramike „Zlakusa 2018”. Jedinstvenoj, jer je u njenoj osnovi vekovni lončarski zanat ovog sela, čuvena zlakuska grnčarija. Više od tri veka u Zlakusi živi tradicija izrade zemljanih lonaca, na osoben način (oblikovanje na ručnom točku uz pečenje na otvorenoj vatri) i od osobenog materijala (pomešana glina iz sela Vranjani sa kamenom kalcitom iz Rupeljeva). Mnogi su nekad od tog zanata, prodajući lonce po vašarima i saborima, decu othranili. Ali kad je industrija u drugoj polovini 20. veka odvukla seljaka u fabrike,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović