Nije teško podizati sedmoro dece

Bajina Bašta – Ima 32 godine, a majka je sedmoro dece (najstarije je u šestom osnovne): petorice dečaka i dve devojčice. Živi sa suprugom i njegovim roditeljima u seoskom domaćinstvu, tu je obaveza napretek u njivi, oko stoke, grade i novu kuću. Deca dobra, uredna, vaspitana. A mlada majka – nasmejana.

Ona, Snežana Radivojević iz bajinobaštanskog sela Svojdruga u brdu nad Drinom, bez muke podnosi teret takve svakodnevice. Uz pomoć svog supruga Radisava, svekrve Rose i svekra Boška uspeva sve poslove oko dece i kuće da obavi. Rad, osmeh, strpljenje, trpljenje, dovoljno za porodičnu sreću.

Došla je Snežana, po struci kuvarica, iz obližnje Crvice u Svojdrug, gde se tek punoletna udala za 14 godina starijeg Radisava. Lepo se oni slažu, a deca su im se jedno za drugim rađala. Najstariji Nikola sada ide u šesti razred škole u Rogačici, Nemanja je u petom, Angelina uči četvrti, Miloš drugi razred, Jovana je ove jeseni postala đak prvak, Vukašin ima tri godine, a najmlađem Aleksandru je sedam meseci.

Školarci Radivojevići su vrlo dobri i dobri đaci, a do škole i nazad uglavnom pešače, četiri kilometra u oba pravca. Radisav je bravar zaposlen u bajinobaštanskoj „Elektroizgradnji”, plata nije velika. A Snežana je s decom i obavezama kod kuće, s dečjim dodacima za četvoro. Svekar i svekrva imaju poljoprivrednu penziju. U štali im tri krave sa dva teleta, desetak ovaca, živina, gaje maline i kupine (od kojih je ove godine zbog niske cene slaba vajda). Ne žale se da nešto nemaju, skromni su i odrasli i deca. Složno žive u staroj kući, a počeli su i novu. Nabavili su za decu laptop, ali nemaju internet.

– Ima obaveza, naravno, od ranog jutra do kasne večeri. Pazim decu i ponekad učim s njima, spremam obroke, perem, čistim, peglam. Nekad pomognem i oko stoke kad svekar i svekrva nisu u mogućnosti. Suprug Rade mi pomaže čim dođe s posla, zadovoljna sam našim brakom. A uvek, uprkos tolikim obavezama, nastojim da budem nasmejana i raspoložena, pažljiva prema deci koja su nam dobra i poslušna. Starije pomaže mlađem, zajedno se igraju i uče, već se braći i sestrama kad dođu iz škole raduje i mali Aleksandar. A u školi njen direktor Rade Jezdić izuzetno je pažljiv prema našoj deci, pomaže im i pazi ih – kaže za naš list majka Snežana, pominje da su ona, suprug i sve sedmoro dece letos bili na „Drinskoj regati” i u obližnjoj crkvi, na seoskom vašaru, pa dodaje:

– Ipak nije teško podizati sedmoro dece. Roditeljima nedostaje vremena za odmor, ali odrastanje mališana ide nekako lako, svojim tokom. Poštujem svačiji izbor da li će imati brojniju ili manje brojnu porodicu, a ovo je naše opredeljenje i mi smo srećna porodica. Sreća će posebno biti velika kad svi oni postanu odrasli ljudi – priča ova mlada majka.

Direktor škole u Rogačici Rade Jezdić nam potvrđuje da su sve petoro malih đaka Radivojevića vaspitana, nasmejana i radna deca.

– Svakom detetu s pažnjom priđem, pitam za probleme, a mali Radivojevići su zadovoljna deca, ne žale se. I skromni su: bilo čime da ih ponudim, sokom da ih počastim, oni pristojno odbiju. Posebno pazim da deca bezbedno idu od kuće do škole i nazad ovim putevima, ponekad i obiđem višečlane porodice – kazuje Jezdić, o kome su novine zbog entuzijazma u seoskim školama ovog kraja više puta pisale. Dobitnik je Svetosavske nagrade i Sretenjskog ordena, već osmu godinu svakog radnog dana putuje iz Užica na posao u školu Rogačicu i šest izdvojenih odeljenja u brdima pod Maljenom te u dolini srednjeg Polimlja.