Четвртак, 09.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.37	102.99	102.68
	126.82	127.59	127.21

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Гордана Поповић

Култура

10.04.2020 у 20:00

Ситуација у САД мења се из дана у дан

Дане изолације српски писац Владимир Пиштало проводи у САД, где иначе већ годинама живи и ради (предаје светску и америчку историју на Бекер колеџу у Вустеру, држава Масачусетс). У марту је требало да дође у Београд на уручење награде „Меша Селимовић” која му је додељена за књигу есеја „Значење џокера”, такође је требало да учествује и на сајму књига у Лајпцигу, али све је одложено због пандемије вируса корона. Тренутно је, како нам каже, сам у празној кући усред шуме у држави Њу Хемпшир. – Цеви у зидовима причају приче. То је систем грејања из тридесетих година прошлог века. Некад производи звук као да пада киша, некад лупка а некад лупа као да је неко на вратима. Боље је да сам овде него у Лос Анђелесу или Њу Орлеансу. Као и многи други, настојим да попуним обавезама дане који се

Култура

03.04.2020 у 14:00

Држим спреман кофер

Писце сврставам у петичаре или двојкаше, у бубалице (Еко, Павић) или мангупе (Вијон, Драинац). Сви су ми драги, али најдражи су ми они који су били и једно и друго. Као Црњански, о којем пишем роман. Типичан бубалица, полиглота, енциклопедиста, политички штребер, сноб, козер, али и мангупчина прве класе, тукао се у двобоју, играо фудбал, мачевао, скијао, скитао по белом свету, изигравао великог заводника. Овако писац Милисав Савић описује своје колеге да би одмах и објаснио да „време карантина одговара и бубалицама и мангупима”. – Највећи бубалица био је Борхес, који је сматрао да спољни свет није вредан никакве пажње. Све се налази у књигама, у библиотеци. По Борхесу, човек и не треба да излази из библиотеке, напољу је само „сенка сенке”. А ако је већ тако, онда ето прилике да се

Култура

20.03.2020 у 20:00

Уметност се у кризним временима буди из „догматског дремежа”

Кад је реч о глобалној кампањи „stay home”, а и о свим другим за масовну потрошњу, могу да одговорим само начелно: присталица сам зрелог и одговорног понашања у свакој прилици, као и моралних одлука донесених на темељу разума, те поштовања себе и других, каже Дивна Вуксановић, редовни професор естетике, теорије културе и фолозофије медија на Факултету драмских уметности у Београду. У том смислу, додаје, не крије се иза кампање већ се труди да буде самосвестан и користан члан заједнице колико јој то околности допуштају. У мелодраматичном свету, друштвена стварност, заснована на капиталу, а не људима, у начелу је равнодушна према смрти појединца За 26. март била је заказана промоција њене нове књиге „Ветар са звездане планине”, објављене у издању „Чигоје” и у сарадњи са

Култура

17.03.2020 у 20:00

Култура онлајн

Мени је баш фино што је све стало, написала је ових дана на „Фејсбуку” једна оперска певачица, мецосопран, објаснивши да најзад може да прочита и уради толико ствари које не стиже већ годинама. То, наравно, могу да разумеју они који живе брзим темпом, пуно путују или по цео дан проводе на послу, те постоји вероватноћа да није једина која је ово помислила, уз неминовно жаљење што је у позадини паузе вирус корона, а не нешто безбрижније. С друге стране много је и оних којима недостају концерти, позоришне представе, разни фестивали, али који се могу утешити виртуелним посетама и концертима и музејима, па и неким манифестацијама. Берлинска филхармонија је дала бесплатних месец дана коришћења њихове апликације услед карантина. Цео је списак музеја који се могу посетити онлајн: Британски у

Култура

06.03.2020 у 20:00

Безнадежно али не сасвим

Једно кратко време након комунизма владао је ентузијазам, затим је уследила свакодневна стварност и спознаја да политичка слобода не може да се поистовети са срећом. Да човек може да буде несрећан иако је слободан. „Руси су отишли, али ме је девојка свеједно оставила”. То се није очекивало. Овако је ситуацију после пада комунизма описао један од најзначајнијих мађарских писаца Петер Естерхази у интервјуу Швеђанки Сесилији Хансон, у фебруару 2015, само неколико месеци пре него што ће се разболети да би у лето 2016. и напустио овај свет. Хансонова је кроз интервјуе са 18 најважнијих аустријских, мађарских и румунских уметника, истраживала друштвену, политичку и културну ситуацију у ове три земље и све их публиковала у књизи „Безнадежно али не сасвим” са поднасловом „Уметност и политика у

Регион

23.02.2020 у 20:20

Звезда инаугурације

Некима се неће свидети, али то је слобода, рекла је Јосипа Лисац у своју одбрану после извођења химне на инаугурацији Зорана Милановића, које је изазвало бројна негодовања на друштвеним мрежама и у анкетама с грађанима Хрватске. Било је наравно и оних који су је бранили, јавност се поделила. Укратко, Јосипа Лисац је засенила Милановића, поставши звезда инаугурације јер се ових дана прича само о њеном извођењу химне на Пантовчаку. Док једни сматрају да је то њен стил и да је њен наступ и у овој прилици био нешто посебно, други мисле да је химна изведена на подругљив и омаловажавајући начин

Култура

08.01.2020 у 12:01

Мајстор ренесансе у Гран Палеу

Један од најоригиналнијих сликара у историји уметности – Доменикос Теотокопулос, познат као Ел Греко, који је доживео славу још за време свог живота крајем 16. и почетком 17. века, а затим једно време био заборављен да би његово дело поново постало актуелно крајем 19. и почетком 20. века, ове сезоне има почасно место у париском Гран Палеу. На првој великој изложби његових дела у Француској која ће трајати до 10. фебруара изложено је 75 радова овог мајстора ренесансе, од монументалних уља на платну до интимнијих форми. Посетиоци се највише тискају испред монументалних слика, као што су „Успење Богородице” или „Експолио (Свлачење тунике са Христа)”, обе насликане у његовом шпанском периоду, у Толеду. Ова друга, „Експолио”, мајсторско и оригинално дело које приказује моменат који до тада

Култура

03.01.2020 у 22:00

Едгар Дега је „рођен” у опери

Ноге Дегаове балерине су пахуљасте као и њена танана сукња, написао је давне 1874. године један оштри критичар после прве изложбе импресиониста која је изазвала велики подсмех, ражалостивши младе сликаре окупљене око новог правца и одлучне да докажу да раде праву ствар. Управо Едгар Дега је био један од њих који се, како сведоче биографи, тада пожалио: „И прогласили су нас импресионистима, то је увредљиво и понижавајуће. Мржња не бира средства”. Импресионисти су одавно признати као мајстори сликарства, а управо је Едгару Дегау припала част да се ове сезоне у Музеју „Орсеј” у Паризу кроз његова дела, и то она са балеринама „пахуљастих ногу и сукања” слави 350 година париске опере. Изложба „Дега у Опери” која је отворена у септембру и која ће трајати до 19. јануара (осим што је био

Култура

18.12.2019 у 18:00

У култури овде и сада све је на појединцу

У врло кратком року добила сам девет признања у свету, а овде то једва да је регистровано, што много говори о нашем односу према поезији и култури уопште, каже Маја Херман Секулић, наглашавајући да би у земљи, где средства која се улажу у културу почињу са нулом, требало ценити те појединачне напоре, а не игнорисати их. У култури је изгледа заиста све на појединцу, закључује. – Окитиле су ме признањима четири велике културе, Румунија, Индија, Италија и Турска, а овде то није имало никакав одзив иако сам све време била амбасадор наше културе. Мој колега из Турске који је паралелно са мном добио исту награду у Риму, данима ми је слао исечке из турских новина у којима је писало да је турском песнику уручена награда у римском Сенату. На уручење награде дошли су да га подрже не само

Култура

04.12.2019 у 20:00

Лувр под опсадом

Од нашег специјалног извештача Париз – Осим живе активности на улицама у виду разноразних протеста (против насиља над женама, против одузимања атељеа уметницима), па чак и трактора на Шанзелизеу, пред генерални штрајк најављен за 5. децембар, француску престоницу ове сезоне одликује и изузетно богата изложбена активност, због које је такође велики број људи на улицама али у редовима испред музеја. Осим већ месецима најављиване, а од 24. октобра кад је отворена и описиване, изложбе у Лувру поводом 500 година од смрти Леонарда да Винчија, Гран Пале је понудио дела Ел Грека и Тулуза Лотрека на две изложбе, у Орсеју је Едгар Дега, у Бобуру Френсис Бејкон, а у Мармотану Мондријан. Највећа гужва је, наравно, испред Лувра који је под опсадом. Чим се прође контрола, у раскошном бутику овог

Претходна Следећа

Почетна / Гордана Поповић

09.07.2026 у 15:04

Амерички напади на Иран однели жртве, Техеран узвратио ударом на базе САД

09.07.2026 у 15:03

Берба кајсија у пуном јеку

09.07.2026 у 14:58

Британски краљ Чарлс више није бранилац вере

09.07.2026 у 14:57

Седморо погинулих у клизиштима у Бангладешу

09.07.2026 у 14:54

Нова ера плаћања у ЕУ: Европски парламент одобрио преговоре о увођењу дигиталног евра

09.07.2026 у 14:51

Путин наложио мере за заштиту руског језика