Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранка Васиљевић

Београд

06.03.2020 у 20:00

Бељарица остаје оаза птица и шума

Само двадесетак километара од центра града, иза Ковилова, или Дунавом девет километара од Калемегдана простире се оаза за више од 160 врста птица, међу којима су орао белорепан и црна рода. То је место где обитавају и видре, дивље свиње, шакали, јазавци, зечеви… Расту шуме врбе и тополе. У овом делу престонице Дунав се највише разлива па је Бељарица природни бедем одбране града од могућих поплава. Ова локација је још пре 10 година због својстава и природних богатстава требало да буде заштићено добро. Упркос томе постојали су и реални планови да управо ту никне теретна лука чији би капацитет претовара био од три до пет милиона тона различитих врста терета. Од те идеје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је одустало и то, веровали или не, на основу петиција еколошких

Београд

02.03.2020 у 12:00

Крај винчанске депоније ниче модерна фабрика за прераду смећа

На месту где су до пре неколико месеци биле само пусте ливаде, неколико стотина метара од локације где се већ 46 годинa одлаже градско смеће, ниче део комплекса нове депоније у Винчи. Између шљунка, наслага земље и блата, а лево од улице што води ка језгру ове еколошке бомбе, већ се виде бетонске зидине новог погона у коме ће се спаљивати комунални отпад и од њега производити струја и топлотна енергија. Са тог места стара депонија изгледа као овеће брдо земље прекривено беличастом копреном. Повремено се та беличаста маса усталаса, а онда се један део ње вине у небо. Тек тада схватите да су се из ове необичне „мензе” у висине подигле стотине хиљада галебова. Око депоније, чије је затварање планирано за октобар ако „допусти” време, на 135 хектара простираће се нови комплекс који чини

Београд

26.02.2020 у 12:29

Лабуд који је пао у двориште – на сигурном

Млади лабуд који се пре неколико дана случајно обрео у дворишту породице у Борчи сада ужива у шаранском рибњаку „Мика Алас” заштићеног природног добра Велико блато. Овог белог лепотана збринули су чланови Удружења „Еко-Панчевачки рит”, који су само у току прошле године учествовали у спасавању тридесет лабудова. – Крајем марта и почетком априла лабудови траже места за гнежђење, али пошто је ове године топло време, они су кренули раније у потрагу за партнером. Реч је о младом лабуду и претпостављамо да није добро проценио јачину ветра па је полетео у тренутку када то није требало. Био је довољан само мањи бочни удар да га обори на земљу, тако да је своје неискуство платио падом. Том приликом, срећом, није повређен – каже Зоран Јанковић, из овог удружења. Лабуд је у двориште крај

Београд

25.02.2020 у 14:00

Постројење за третман отпада – средином априла

Дим који се претходне седмице опет надвијао над депонијом „Винча” узнемирио je суграђане, еколошка, али и политичка удружења и странке. Да ли овај дим додатно загађује ваздух, у каквом је стању највеће отворено сметлиште у граду, да ли клизи према Дунаву, да ли је почела изградња неких постројења на њему само су нека од питања која ових дана могу да се чују… Нова депонија – постројење за третман отпада и производњу енергије, за рециклажу грађевинског отпада, у оквиру прве фазе радова биће завршено за месец и по дана, док ће цео пројекат бити готов до краја године, кажу за Танјуг у Секретаријату за заштиту животне средине. Санација постојеће депоније предвиђа престанак депоновања отпада, дренирање и извлачење процедних вода, постављање одговарајућих цеви за сакупљање гаса и на самом

Београд

24.02.2020 у 18:00

Терме под парком

Академски парк јединствена је градска оаза чија недра скривају нешто што немају много познатији светски паркови. У левом углу парка, у правцу ка Етнографском музеју, испод наслага земље налазе се остаци римског јавног купатила насталог у другом веку. Цео овај простор налази се на заштићеној зони римског Сингидунума и то дела цивилног насеља које се простирало до Трга републике. Римске терме откривене су сасвим случајно 1968. године приликом копања рупе предвиђене за цистерну са мазутом за зграду тадашњег Градског комитета Савеза комуниста. Археолошка истраживања урађена су 1969. године када је откопана готово цела грађевина. Остао је само један мали неистражени део комплекса у правцу ка Студентском тргу и музеју. – Крајем шездесетих година пронађено је неколико просторија

Београд

20.02.2020 у 18:30

У плану обнова ограде Академског парка

Детаљнија обнова Академског парка урађена је пре девет година, али она није подразумевала и реконструкцију камене ограде израђене у рококо стилу нити је тада на ту ограду примењен пројекат њене санације завршен 1989. године. Ових дана, када се све више прича о уређењу Студентског трга, Завод за заштиту споменика културе града Београда урадио је нови план статичке санације и рестаурације ове монументалне зидине. Да је ограда зрела за санацију видело се још пре три деценије. Једна од капија направљена од кованог гвожђа већ је годинама затворена, степенице испод ње су се накривиле, камена ограда је испуцала, а украсне скулптуре су оштећене. Од 74 овална декоративна удубљења, у 15 више нема украсних оградица, док је остатак кованих детаља већ одавно дотрајао. На 176 декоративних ваза које

Београд

11.02.2020 у 10:00

Комплетирање предмета па исплата штете

У вождовачкој Улици ђакона Авакума, где је прошле седмице пукла магистрална водоводна цев и потопила домаћинства па чак стигла и до Аутокоманде, куће су пуне влаге, блата, песка... – Од намештаја нема ништа, могу само да га одвезем на отпад. У свим собама се подигао ламинат, а у кући у којој живе брат и снаја пао је део плафона. Њихова кућа била је прва до места где се догодио квар. Када је вода шикнула из пукнуте цеви, буквално се изливала на њихов кров. У нашој кући, иначе, све смрди на влагу, а у њој живи и моја недавно оперисана мајка и трудна снаја. Ситуација није боља ни код комшија у бројевима 41, 43 и 46 јер су наши домови били први на удару воде која се изливала три сата – каже Мурат Метовић, из Улице ђакона Авакума у Маринковој бари. Одмах после пуцања цеви овај део града

Београд

10.02.2020 у 12:06

Нови живот Ракине баре

Ракина бара у Сремчици, једино од шест преосталих крашких језера у Шумадији, већ је годинама на ивици опстанка – у њој готово да нема воде и живог света. Подухвата да је врате из „клиничке смрти” прихватили су се чланови Удружења „Еко-Панчевачки рит – Сремчица”. Већ неколико месеци они покушавају да овом заборављеним природном благу врате функцију и изглед које је имало до пре двадесетак година. – Одлучили смо да предузмемо нешто да бисмо спречили потпуно уништење језера. У новембру прошле године очистили смо поточић из кога се језеро напајало водом. Извор потока био је годинама запуштен, прекрили су га лишће, грање, земља, прорадило је и клизиште... А и вода из овог потока није утицала у језеро. Расипала се на неколико метара од њега, у оближњој вртачи због чега се оно готово исушило

Београд

08.02.2020 у 12:34

Делови краљевског грба враћени на некадашњу Главну железничку станицу

Делови новог грба урађеног по узору на стари грб Краљевине Србије са два крилата лава који су красили улаз изнад некадашње Главне железничке станице јуче су постављени на старо место. Композиција грба није у потпуности завршена. Очекује се да ће све бити „под конац” до уторка када би требало да грб буде показан јавности. Краљевски грб са крилатим лавовима на овом месту налазио се од 1884. до 1945. године, а онда је после Другог светског рата уклоњен и разбијен. Нови грб на основу старих фотографија, скица и пројекта Завода за заштиту споменика културе урадио је вајар Милош Комад. Композиција је дужине 3,90 метара, а висине 115 центиметара. Ово обележје биће на Железничку станицу враћено после 75 година.

Београд

03.02.2020 у 12:27

На део Ложионице насута земља

Ложионица, окретница и водоторањ у комплексу некадашње Главне железничке станице представљају културно добро и уживају статус претходне заштите. Али ова три објекта последњих годину дана су у више него јадном стању. Од пре неколико дана на већ урушене зидове депоа смештеног уз Ложионицу, „наслониле” су се огромне количине земље. Земља је ту избачена приликом копања дубоког канала за постављање кабловског вода који ће се протезати од Аутокоманде до Савског амфитеатра. Инвеститор ових радова је „Електромрежа Србије”. Колико ће депо моћи да издржи ове, али и неке будуће послове на овом простору питање је јер је овај објекат начео зуб времена. У Канцеларији за сарадњу са медијима Владе Србије кажу да су тренутно у току радови на инфраструктури, али они нису масивни и не могу да угрозе

Претходна Следећа

Почетна / Бранка Васиљевић

23.06.2026 у 02:15

Променљиво облачно са кишом и грмљавином, температура до 32 степена

23.06.2026 у 01:57

Прево: Белгија издала визе талибанима за разговоре у Бриселу, важе један дан

23.06.2026 у 01:42

Техеран нема обавезу да купује пољопривредне производе из САД

23.06.2026 у 01:27

Русија у УН: напад на аутобус са децом, покушај Кијева да увуче Минск у сукоб

23.06.2026 у 01:06

Кинеска национална опера извела „Турандот” у Сава центру

23.06.2026 у 00:44

САД су успоставиле механизам за праћење крхког примирја у Либану