Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Beograd

06.03.2020 u 20:00

Beljarica ostaje oaza ptica i šuma

Samo dvadesetak kilometara od centra grada, iza Kovilova, ili Dunavom devet kilometara od Kalemegdana prostire se oaza za više od 160 vrsta ptica, među kojima su orao belorepan i crna roda. To je mesto gde obitavaju i vidre, divlje svinje, šakali, jazavci, zečevi… Rastu šume vrbe i topole. U ovom delu prestonice Dunav se najviše razliva pa je Beljarica prirodni bedem odbrane grada od mogućih poplava. Ova lokacija je još pre 10 godina zbog svojstava i prirodnih bogatstava trebalo da bude zaštićeno dobro. Uprkos tome postojali su i realni planovi da upravo tu nikne teretna luka čiji bi kapacitet pretovara bio od tri do pet miliona tona različitih vrsta tereta. Od te ideje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je odustalo i to, verovali ili ne, na osnovu peticija

Beograd

02.03.2020 u 12:00

Kraj vinčanske deponije niče moderna fabrika za preradu smeća

Na mestu gde su do pre nekoliko meseci bile samo puste livade, nekoliko stotina metara od lokacije gde se već 46 godina odlaže gradsko smeće, niče deo kompleksa nove deponije u Vinči. Između šljunka, naslaga zemlje i blata, a levo od ulice što vodi ka jezgru ove ekološke bombe, već se vide betonske zidine novog pogona u kome će se spaljivati komunalni otpad i od njega proizvoditi struja i toplotna energija. Sa tog mesta stara deponija izgleda kao oveće brdo zemlje prekriveno beličastom koprenom. Povremeno se ta beličasta masa ustalasa, a onda se jedan deo nje vine u nebo. Tek tada shvatite da su se iz ove neobične „menze” u visine podigle stotine hiljada galebova. Oko deponije, čije je zatvaranje planirano za oktobar ako „dopusti” vreme, na 135 hektara prostiraće se novi kompleks koji

Beograd

26.02.2020 u 12:29

Labud koji je pao u dvorište – na sigurnom

Mladi labud koji se pre nekoliko dana slučajno obreo u dvorištu porodice u Borči sada uživa u šaranskom ribnjaku „Mika Alas” zaštićenog prirodnog dobra Veliko blato. Ovog belog lepotana zbrinuli su članovi Udruženja „Eko-Pančevački rit”, koji su samo u toku prošle godine učestvovali u spasavanju trideset labudova. – Krajem marta i početkom aprila labudovi traže mesta za gnežđenje, ali pošto je ove godine toplo vreme, oni su krenuli ranije u potragu za partnerom. Reč je o mladom labudu i pretpostavljamo da nije dobro procenio jačinu vetra pa je poleteo u trenutku kada to nije trebalo. Bio je dovoljan samo manji bočni udar da ga obori na zemlju, tako da je svoje neiskustvo platio padom. Tom prilikom, srećom, nije povređen – kaže Zoran Janković, iz ovog udruženja. Labud je u dvorište

Beograd

25.02.2020 u 14:00

Postrojenje za tretman otpada – sredinom aprila

Dim koji se prethodne sedmice opet nadvijao nad deponijom „Vinča” uznemirio je sugrađane, ekološka, ali i politička udruženja i stranke. Da li ovaj dim dodatno zagađuje vazduh, u kakvom je stanju najveće otvoreno smetlište u gradu, da li klizi prema Dunavu, da li je počela izgradnja nekih postrojenja na njemu samo su neka od pitanja koja ovih dana mogu da se čuju… Nova deponija – postrojenje za tretman otpada i proizvodnju energije, za reciklažu građevinskog otpada, u okviru prve faze radova biće završeno za mesec i po dana, dok će ceo projekat biti gotov do kraja godine, kažu za Tanjug u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Sanacija postojeće deponije predviđa prestanak deponovanja otpada, dreniranje i izvlačenje procednih voda, postavljanje odgovarajućih cevi za sakupljanje

Beograd

24.02.2020 u 18:00

Terme pod parkom

Akademski park jedinstvena je gradska oaza čija nedra skrivaju nešto što nemaju mnogo poznatiji svetski parkovi. U levom uglu parka, u pravcu ka Etnografskom muzeju, ispod naslaga zemlje nalaze se ostaci rimskog javnog kupatila nastalog u drugom veku. Ceo ovaj prostor nalazi se na zaštićenoj zoni rimskog Singidunuma i to dela civilnog naselja koje se prostiralo do Trga republike. Rimske terme otkrivene su sasvim slučajno 1968. godine prilikom kopanja rupe predviđene za cisternu sa mazutom za zgradu tadašnjeg Gradskog komiteta Saveza komunista. Arheološka istraživanja urađena su 1969. godine kada je otkopana gotovo cela građevina. Ostao je samo jedan mali neistraženi deo kompleksa u pravcu ka Studentskom trgu i muzeju. – Krajem šezdesetih godina pronađeno je nekoliko prostorija

Beograd

20.02.2020 u 18:30

U planu obnova ograde Akademskog parka

Detaljnija obnova Akademskog parka urađena je pre devet godina, ali ona nije podrazumevala i rekonstrukciju kamene ograde izrađene u rokoko stilu niti je tada na tu ogradu primenjen projekat njene sanacije završen 1989. godine. Ovih dana, kada se sve više priča o uređenju Studentskog trga, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda uradio je novi plan statičke sanacije i restauracije ove monumentalne zidine. Da je ograda zrela za sanaciju videlo se još pre tri decenije. Jedna od kapija napravljena od kovanog gvožđa već je godinama zatvorena, stepenice ispod nje su se nakrivile, kamena ograda je ispucala, a ukrasne skulpture su oštećene. Od 74 ovalna dekorativna udubljenja, u 15 više nema ukrasnih ogradica, dok je ostatak kovanih detalja već odavno dotrajao. Na 176 dekorativnih vaza

Beograd

11.02.2020 u 10:00

Kompletiranje predmeta pa isplata štete

U voždovačkoj Ulici đakona Avakuma, gde je prošle sedmice pukla magistralna vodovodna cev i potopila domaćinstva pa čak stigla i do Autokomande, kuće su pune vlage, blata, peska... – Od nameštaja nema ništa, mogu samo da ga odvezem na otpad. U svim sobama se podigao laminat, a u kući u kojoj žive brat i snaja pao je deo plafona. Njihova kuća bila je prva do mesta gde se dogodio kvar. Kada je voda šiknula iz puknute cevi, bukvalno se izlivala na njihov krov. U našoj kući, inače, sve smrdi na vlagu, a u njoj živi i moja nedavno operisana majka i trudna snaja. Situacija nije bolja ni kod komšija u brojevima 41, 43 i 46 jer su naši domovi bili prvi na udaru vode koja se izlivala tri sata – kaže Murat Metović, iz Ulice đakona Avakuma u Marinkovoj bari. Odmah posle pucanja cevi ovaj deo

Beograd

10.02.2020 u 12:06

Novi život Rakine bare

Rakina bara u Sremčici, jedino od šest preostalih kraških jezera u Šumadiji, već je godinama na ivici opstanka – u njoj gotovo da nema vode i živog sveta. Poduhvata da je vrate iz „kliničke smrti” prihvatili su se članovi Udruženja „Eko-Pančevački rit – Sremčica”. Već nekoliko meseci oni pokušavaju da ovom zaboravljenim prirodnom blagu vrate funkciju i izgled koje je imalo do pre dvadesetak godina. – Odlučili smo da preduzmemo nešto da bismo sprečili potpuno uništenje jezera. U novembru prošle godine očistili smo potočić iz koga se jezero napajalo vodom. Izvor potoka bio je godinama zapušten, prekrili su ga lišće, granje, zemlja, proradilo je i klizište... A i voda iz ovog potoka nije uticala u jezero. Rasipala se na nekoliko metara od njega, u obližnjoj vrtači zbog čega se ono gotovo

Beograd

08.02.2020 u 12:34

Delovi kraljevskog grba vraćeni na nekadašnju Glavnu železničku stanicu

Delovi novog grba urađenog po uzoru na stari grb Kraljevine Srbije sa dva krilata lava koji su krasili ulaz iznad nekadašnje Glavne železničke stanice juče su postavljeni na staro mesto. Kompozicija grba nije u potpunosti završena. Očekuje se da će sve biti „pod konac” do utorka kada bi trebalo da grb bude pokazan javnosti. Kraljevski grb sa krilatim lavovima na ovom mestu nalazio se od 1884. do 1945. godine, a onda je posle Drugog svetskog rata uklonjen i razbijen. Novi grb na osnovu starih fotografija, skica i projekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture uradio je vajar Miloš Komad. Kompozicija je dužine 3,90 metara, a visine 115 centimetara. Ovo obeležje biće na Železničku stanicu vraćeno posle 75 godina.

Beograd

03.02.2020 u 12:27

Na deo Ložionice nasuta zemlja

Ložionica, okretnica i vodotoranj u kompleksu nekadašnje Glavne železničke stanice predstavljaju kulturno dobro i uživaju status prethodne zaštite. Ali ova tri objekta poslednjih godinu dana su u više nego jadnom stanju. Od pre nekoliko dana na već urušene zidove depoa smeštenog uz Ložionicu, „naslonile” su se ogromne količine zemlje. Zemlja je tu izbačena prilikom kopanja dubokog kanala za postavljanje kablovskog voda koji će se protezati od Autokomande do Savskog amfiteatra. Investitor ovih radova je „Elektromreža Srbije”. Koliko će depo moći da izdrži ove, ali i neke buduće poslove na ovom prostoru pitanje je jer je ovaj objekat načeo zub vremena. U Kancelariji za saradnju sa medijima Vlade Srbije kažu da su trenutno u toku radovi na infrastrukturi, ali oni nisu masivni i ne mogu da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević