Za odlazak u prirodu neophodna zaštita od krpelja

Mnogi sugrađani su jedva dočekali relaksirajuće mere da sedenje u stanovima zamene odlaskom u prirodu. Ali, kao i svakog proleća, potrebna je opreznost jer krpelji vrebaju. Najčešće borave u visokoj travi i onižem žbunju, a za rasprostranjenost im odgovara vlažno i toplo vreme.

Istraživanje koje je u aprilu uradio Zavod za biocide i medicinsku ekologiju pokazalo je da su na šest od dvadesetak lokacija, odakle su uzimani uzorci, krpelji zaraženi bakterijom koja izaziva lajmsku bolest.

– Zavisno od lokacije, zaraženost ovog parazita kreće se od 10 do 50 odsto. U parkovima i na uređenim zelenim površinama praktično ih ni nema jer se redovno kose i održavaju, i takve površine nisu dobro stanište za krpelje. Za razliku od njih, šume na obodu grada i izletišta prirodno su im stanište. Zato ih ima na Avali, u Lipovičkoj i Bojčinskoj šumi, Topčideru, Košutnjaku... U Lisičijem potoku, recimo, gde se krpelji ne tretiraju, a mi ga ispitujemo kao kontrolno mesto, bakterijom koja izaziva lajmsku bolest zaraženo je 50 odsto krpelja. Kod Selters banje u Mladenovcu zaraženo je 10 odsto, na Adi Ciganliji 18,2, kod Šuplje stene na Avali 40 odsto, u Topčideru i Košutnjaku 27,3 odsto… – navodi dr Ivan Aleksić, biolog u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Zbog toga savetuje sugrađanima da kada izađu u prirodu koriste repelente, obuku odeću svetlih boja, dugih rukava, nogavice od pantalona uvuku u čarape, pokriju glavu, i da se posle izleta obavezno detaljno pregledaju. Posebno bi trebalo da obrate pažnju na predeo ispod pazuha, prepona, pupka, potiljka, kose... svuda gde je koža tanja.

Krpelj o kome se kod nas najviše govori, takozvani ovčiji, odnosno šumski, slep je. Ali, on ima druge organe pomoću kojih oseća ugljen-dioksid i toplotu čoveka ili životinje.

Uklanjanje krpelja od ove godine rade stručne službe JKP „Gradska čistoća”, ali sugrađani mogu da ih se reše u svojim dvorištima prskanjem preparatima koji se kupuju u poljoprivrednim apotekama. Dejstvo takvih preparata obično je dve, tri nedelje pa je redovno održavanje travnjaka najbolje u borbi protiv opasnih parazita.

Ukoliko se dogodi da se krpelj zakači za telo, preporuka je da se vadi u zdravstvenoj ustanovi ukoliko je moguće.

– Ukoliko se krpelj zadrži na koži duže od 24 sata, a zaražen je, može da prenese infekciju. Čim se primeti da je na koži, treba ga što pre ukloniti. Ukoliko je moguće, najbolje je odmah otići u najbližu zdravstvenu ustanovu. U slučaju da je nema, krpelja možemo sami da izvadimo pincetom dezinfikovanom alkoholom. Važno je obuhvatiti ga što bliže koži i povući nagore. Mesto uboda trebalo bi namazati alkoholom. U slučaju da je ostao deo krpelja u koži neophodna je pomoć lekara. Pre vađenja krpelja na mesto uboda ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – alkohol, benzin, aceton, lak za nokte… – jer ona ga izazivaju na povraćanje crevnog sadržaja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti – objašnjava epidemiolog dr Slavica Maris, šef odseka zoonoze u Gradskom zavodu za javno zdravlje gde postoji i savetovalište za lajmsku bolest u okviru koga se može uraditi ispitivanje prisustva antitela na uzročnika te bolesti.

Izvađenog krpelja možemo da sačuvamo u plastičnoj čašici u malo vode ili u fiziološkom rastvoru, nije važno da li je živ ili mrtav, i da ga odnesemo na analizu u Zavod za biocide, od 7 do 15 časova. Analiza košta 5.000 dinara.

U slučaju da nije izvršena provera zaraženosti izvađenog krpelja, a da su prisutne promene na koži oko mesta uboda u vidu crvenila, kao i povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, uvećanje i bolnost lokalnih limfnih žlezda, trebalo bi odmah uzeti antibiotike. Lek izbora za lečenje odraslih su tetraciklini, a za decu amoksicilin.

– U zavisnosti od kliničke slike, terapija traje najmanje tri nedelje. Najvažnije je da stanje prati lekar kliničar. Analiza utvrđivanja prisustva antitela na uzročnika lajmske bolesti može se raditi posle pet dana od završetka antibiotske terapije – kaže dr Maris.