Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранка Васиљевић

Београд

18.09.2019 у 13:30

Смеће и отпадне воде царују Адом Хујом

Ада Хуја једно је од места крај реке које дуже време претендује да постане друга Ада Циганлија, али је и даље депонија. Њен рукавац Дунавац локација је правог урбаног екоцида јер се у његове воде слива сва канализација из оближњих насеља – Карабурме, Роспи ћуприје, Вишњице, Миријева… У рукавцу се налази око 300.000 тона токсичног муља па је купање у њему строго забрањено, а ризична је и вожња чамцем јер елипсе могу да закаче неку од најлон кеса. Крајем деведесетих година једна чешка фирма је урадила анализу воде и утврдила какве се све токсичне материје налазе у њој. Постојао је чак и пројекат ревитализације рукавца који је подразумевао његово чишћење од муља и убацивање свеже дунавске воде. Од тога се, изгледа, одустало јер се чека да се прво реши питање одвода

Београд

18.09.2019 у 09:40

Радници „Чистоће” спасли човека са надвожњака

Само неколико тренутака делило је јуче седамдесетогодишњег суграђанина од сигурне смрти приликом покушаја да прескочи ограду на надвожњаку у Великом Мокром Лугу. Њега су на време видели, а онда и спасли радници „Градске чистоће” Ненад Војводић (35), Рамадан Захири (29) и Мухамед Браха (36). – Наша екипа је око девет сати кренула камионом ка депонији „Винча” када је колега на надвожњаку изнад ауто-пута у Великом Мокром Лугу спазио човека који је већ једном ногом прешао ограду. Када сам видео шта ради, зауставио сам камион, излетео из њега и претрчао улицу. Успео сам у последњем моменту да ухватим човека, више ни сам не знам за шта, за рамена, кошуљу, мајицу... „скинем” га са ограде и повучем назад на сигурно. Верујте ми, не могу да се сетим ни какве је грађе био, ни да ли сам у рукама

Београд

17.09.2019 у 12:06

Четкар на Булбулдеру чува традицију

За све оне који своју косу желе да негују као у филмовима четкајући је правом четком, али и за оне домаћице и домаћине што не сматрају тепих опраним док не узму четку и добро га изрибају још постоји кутак где као у прошла времена могу да набаве праву правцату четку. Не кинеску, већ ону која траје годинама. Радња можда и последњег четкара у граду налази се на почетку Булбулдера у Улици Димитрија Туцовића. Смештена је на месту где се још осећа мирис топлог пецива из оближње пекаре и између вишеспратница опстају радњице занатлија. Овај локал у коме можете набавити стотинак различитих четки некада је држао чика Момчило Костић. Пре десетак година радњу је преузела његова кћерка Зорица, али је нажалост преминула пре две године. За њом је отишао и њен муж Стево Гелевски, који је живот

Београд

16.09.2019 у 10:14

Дуго путовање кући

КЉУЧНА РЕЧ ИЛИ КАТЕГОРИЈА Насупрот веровању,није насумично изабран Дугогодишње изгнанство, затим повратак у отаџбину, али не и под свој кров, оставили су дубоке трагове на души кнегиње Јелисавете Карађорђевић, али се то на њој не да приметити. Оно мало ствари што јој је остало из претходног живота, кћер кнеза Павла и кнегиње Олге сачувала је као заоставштину. Један њен део изложен је у Историјском музеју Србије. Први пут у историји ове институције, изложена је поставка посвећена живој личности, под називом „Дуго путовање кући”. – Желели смо да представимо две паралеле које су обележиле Јелисаветин живот. Она је последње дете дома Карађорђевића рођено у монархији, 1936. године. С друге стране је све оно што се дешавало после пуча 1941, када је породица кнеза Павла

Београд

12.09.2019 у 23:03

Чудесни свет откривен микроскопом

Какав бол ствара камен у бубрегу када се покрене знају многи, али су малобројни они који су видели праву структуру овог извора мука. Под врхунским електронским микроскопом „камичак” од кога грашке зноја избијају на чело више личи на неку посластичарску куглицу уваљану у ситан кокос. Један такав микроскоп који увећава и до 300.000 пута постоји у лабораторији Рударско-геолошког факултета у Београду. Лепоте света виђене под овим микроскопом у изложбу „Призори окупани електронима” преточиле су Кристина Шарић и Сузана Ерић, редовне професорке Рударско-геолошког факултета, и приказале у галерији „Чубрило” у Миленијумској кули на Гардошу. – Поставку чини 20 снимака из различитих области јер скенирајући електронски микроскоп не користимо само ми на нашем факултету. Њиме су се до сада

Београд

11.09.2019 у 10:06

Змај може кајтера да одвуче у смрт

Погибија репера Далибора Андонова Груа који је сурфовао кајтом на Дунаву покренула је многа питања о којима шира јавност не зна много. У први мах ова дисциплина којом се бави мали број људи у Србији за многе је била права непознаница јер није било јасно шта је кајт и колико је безбедан. Кајтсурфинг подразумева дисциплину која се одвија углавном на води, уз помоћ ветра. Онај ко изађе на воду стоји на ширем борду и сајлама, ужадима је везан за змаја, односно једро налик параглајдеру. Њима управља уз помоћ специјално обложене ручке. За кретање је потребан јак, уједначен ветар и већа водена површина без препрека. У нашој земљи кајтингом се бави тек педесетак особа, али се овде, како сазнајемо, због непостојања адекватних услова не одржавају такмичења. На црту љубитељи кајта једни

Београд

22.08.2019 у 20:30

Почело рушење немачког бункера у Савској улици

Бетонска грађевина налик пирамиди наспрам Палате правде и у простору некадашње Железничке станице саграђена још у време Другог светског рата полако одлази у прошлост. Рушење овог здања, односно бункера који су још Немци зидали, почело је јуче. Пре тога радници који уређују простор садашњег „Београда на води” уклонили су објекте који су се нашли у његовој близини. Рушење обављају багери, али ће посао морати да се ради опрезно јер се објекат налази тик уз прометну Савску улицу. Иако је у свету пракса да се објекти сличног типа сачувају и претварају у музејске и уметничке просторе, код нас се то није догодило. – Објекат не припада културном наслеђу. Остатак је војних, ратних објеката и према процени стручњака нема историјску вредност. Због тога је и закључено да не постоји разлог да

Београд

22.08.2019 у 19:19

Школа лепог понашања за псе

Да би пас имао манире и знао да се опходи у друштву потребно му је добро васпитање, а да би га стекао мора да прође „школу лепог понашања”. Та школа не односи се само на куце, већ и на власнике паса. Пропис да пси и њихови власници прођу овај курс важи последњих десет година и подразумева да пси чија висина у гребену прелази 55 центиметара, али и мањи а опасни пси морају да положе тест социјализације. Сврха ове обуке најбољег човековог пријатеља, како објашњавају у Клубу за дресуру и водиче службених паса „Полицајац”, јесте да научи да се понаша без агресије у друштву других паса и људи. Зато ће чланови Клуба од 2. септембра организовати тромесечни курс који ће се одржавати понедељком и четвртком на теренима Полицијске бригаде на Бежанијској коси. – Школу организујемо да бисмо

Хроника

19.08.2019 у 22:55

Препелице шверцују као дрогу и оружје

У селима у околини Сремске Митровице, пре неколико дана откривена су три случаја незаконитог лова на препелице помоћу забрањених електронских вабилица. Ово је поново покренуло тему криволова у нашој земљи о којој се у јавности претерано и не говори. А требало би. Еколошки криминал, према подацима Интерпола и Програма Уједињених нација за заштиту животне средине (УНЕП) који, поред осталог, подразумева криволов и трговину птицама и дивљим животињама, налази се на четвртом месту криминалних радњи у свету, одмах иза трговине наркотицима, фалсификатима и људима. Суме новца који се том приликом заради мере се милијардама долара. – У Србији је најзаступљенији криволов препелица уз коришћење законом забрањених електронских вабилица. У периоду од 2000. до 2018. године наше друштво је

Београд

15.08.2019 у 19:46

Дивље депоније нико не контролише

Тоне земље, црепова, цигала, комади зидова... „насељавају” годинама простор око Панчевачког моста. Сa овим дивљим сметлиштем, једним од двестотинак колико их има у граду, надлежни се боре већ више од десет година. Чим склоне одбачени отпад, не прође ни неколико дана, а на истом месту поново никне депонија. Парче од Панчевачког моста до изласка на Вишњичку улицу, у Улици Вука Врчевића, детаљно је очишћено у једној од акција прошле године. Тада је са око 20 хектара уклоњено око 5.000 тона разног отпада, земље и шута. Сада, годину дана касније, ситуација је мало боља него тада, али је далеко од идеалне. Депонија у Улици Вука Врчевића није само место где се одлажу земља и шут, већ и разноврстан отпад из домаћинстава. За разлику од ове, у последње време у граду ничу депоније где се

Претходна Следећа

Почетна / Бранка Васиљевић

23.06.2026 у 19:10

Јованов доказао колико су Парандиловићеви изговори нереални

23.06.2026 у 19:09

Путин: Москва спремна за мировне преговоре са Украјином

23.06.2026 у 19:07

Камиони на Батровцима чекају и по шест сати

23.06.2026 у 18:59

Вујић: Нетачно да одредбе закона стављају ван снаге препоруке Венецијанске комисије

23.06.2026 у 18:57

Експлозија у једној од четири главне куле-небодера у Мадриду

23.06.2026 у 18:54

Вежба бојевог гађања из модернизованих тенкова