Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Beograd

18.09.2019 u 13:30

Ada Huja jedno je od mesta kraj reke koje duže vreme pretenduje da postane druga Ada Ciganlija, ali je i dalje deponija. Njen rukavac Dunavac lokacija je pravog urbanog ekocida jer se u njegove vode sliva sva kanalizacija iz obližnjih naselja – Karaburme, Rospi ćuprije, Višnjice, Mirijeva… U rukavcu se nalazi oko 300.000 tona toksičnog mulja pa je kupanje u njemu strogo zabranjeno, a rizična je i vožnja čamcem jer elipse mogu da zakače neku od najlon kesa. Krajem devedesetih godina jedna češka firma je uradila analizu vode i utvrdila kakve se sve toksične materije nalaze u njoj. Postojao je čak i projekat revitalizacije rukavca koji je podrazumevao njegovo čišćenje od mulja i ubacivanje sveže dunavske vode. Od toga se, izgleda, odustalo jer se čeka da se prvo reši pitanje odvoda

Beograd

18.09.2019 u 09:40

Radnici „Čistoće” spasli čoveka sa nadvožnjaka

Samo nekoliko trenutaka delilo je juče sedamdesetogodišnjeg sugrađanina od sigurne smrti prilikom pokušaja da preskoči ogradu na nadvožnjaku u Velikom Mokrom Lugu. Njega su na vreme videli, a onda i spasli radnici „Gradske čistoće” Nenad Vojvodić (35), Ramadan Zahiri (29) i Muhamed Braha (36). – Naša ekipa je oko devet sati krenula kamionom ka deponiji „Vinča” kada je kolega na nadvožnjaku iznad auto-puta u Velikom Mokrom Lugu spazio čoveka koji je već jednom nogom prešao ogradu. Kada sam video šta radi, zaustavio sam kamion, izleteo iz njega i pretrčao ulicu. Uspeo sam u poslednjem momentu da uhvatim čoveka, više ni sam ne znam za šta, za ramena, košulju, majicu... „skinem” ga sa ograde i povučem nazad na sigurno. Verujte mi, ne mogu da se setim ni kakve je građe bio, ni da li sam u

Beograd

17.09.2019 u 12:06

Četkar na Bulbulderu čuva tradiciju

Za sve one koji svoju kosu žele da neguju kao u filmovima četkajući je pravom četkom, ali i za one domaćice i domaćine što ne smatraju tepih opranim dok ne uzmu četku i dobro ga izribaju još postoji kutak gde kao u prošla vremena mogu da nabave pravu pravcatu četku. Ne kinesku, već onu koja traje godinama. Radnja možda i poslednjeg četkara u gradu nalazi se na početku Bulbuldera u Ulici Dimitrija Tucovića. Smeštena je na mestu gde se još oseća miris toplog peciva iz obližnje pekare i između višespratnica opstaju radnjice zanatlija. Ovaj lokal u kome možete nabaviti stotinak različitih četki nekada je držao čika Momčilo Kostić. Pre desetak godina radnju je preuzela njegova kćerka Zorica, ali je nažalost preminula pre dve godine. Za njom je otišao i njen muž Stevo Gelevski, koji je život

Beograd

16.09.2019 u 10:14

Dugo putovanje kući

KLjUČNA REČ ILI KATEGORIJA Nasuprot verovanju,nije nasumično izabran Dugogodišnje izgnanstvo, zatim povratak u otadžbinu, ali ne i pod svoj krov, ostavili su duboke tragove na duši kneginje Jelisavete Karađorđević, ali se to na njoj ne da primetiti. Ono malo stvari što joj je ostalo iz prethodnog života, kćer kneza Pavla i kneginje Olge sačuvala je kao zaostavštinu. Jedan njen deo izložen je u Istorijskom muzeju Srbije. Prvi put u istoriji ove institucije, izložena je postavka posvećena živoj ličnosti, pod nazivom „Dugo putovanje kući”. – Želeli smo da predstavimo dve paralele koje su obeležile Jelisavetin život. Ona je poslednje dete doma Karađorđevića rođeno u monarhiji, 1936. godine. S druge strane je sve ono što se dešavalo posle puča 1941, kada je porodica kneza Pavla

Beograd

12.09.2019 u 23:03

Čudesni svet otkriven mikroskopom

Kakav bol stvara kamen u bubregu kada se pokrene znaju mnogi, ali su malobrojni oni koji su videli pravu strukturu ovog izvora muka. Pod vrhunskim elektronskim mikroskopom „kamičak” od koga graške znoja izbijaju na čelo više liči na neku poslastičarsku kuglicu uvaljanu u sitan kokos. Jedan takav mikroskop koji uvećava i do 300.000 puta postoji u laboratoriji Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Lepote sveta viđene pod ovim mikroskopom u izložbu „Prizori okupani elektronima” pretočile su Kristina Šarić i Suzana Erić, redovne profesorke Rudarsko-geološkog fakulteta, i prikazale u galeriji „Čubrilo” u Milenijumskoj kuli na Gardošu. – Postavku čini 20 snimaka iz različitih oblasti jer skenirajući elektronski mikroskop ne koristimo samo mi na našem fakultetu. Njime su se do sada

Beograd

11.09.2019 u 10:06

Zmaj može kajtera da odvuče u smrt

Pogibija repera Dalibora Andonova Grua koji je surfovao kajtom na Dunavu pokrenula je mnoga pitanja o kojima šira javnost ne zna mnogo. U prvi mah ova disciplina kojom se bavi mali broj ljudi u Srbiji za mnoge je bila prava nepoznanica jer nije bilo jasno šta je kajt i koliko je bezbedan. Kajtsurfing podrazumeva disciplinu koja se odvija uglavnom na vodi, uz pomoć vetra. Onaj ko izađe na vodu stoji na širem bordu i sajlama, užadima je vezan za zmaja, odnosno jedro nalik paraglajderu. Njima upravlja uz pomoć specijalno obložene ručke. Za kretanje je potreban jak, ujednačen vetar i veća vodena površina bez prepreka. U našoj zemlji kajtingom se bavi tek pedesetak osoba, ali se ovde, kako saznajemo, zbog nepostojanja adekvatnih uslova ne održavaju takmičenja. Na crtu ljubitelji kajta jedni

Beograd

22.08.2019 u 20:30

Počelo rušenje nemačkog bunkera u Savskoj ulici

Betonska građevina nalik piramidi naspram Palate pravde i u prostoru nekadašnje Železničke stanice sagrađena još u vreme Drugog svetskog rata polako odlazi u prošlost. Rušenje ovog zdanja, odnosno bunkera koji su još Nemci zidali, počelo je juče. Pre toga radnici koji uređuju prostor sadašnjeg „Beograda na vodi” uklonili su objekte koji su se našli u njegovoj blizini. Rušenje obavljaju bageri, ali će posao morati da se radi oprezno jer se objekat nalazi tik uz prometnu Savsku ulicu. Iako je u svetu praksa da se objekti sličnog tipa sačuvaju i pretvaraju u muzejske i umetničke prostore, kod nas se to nije dogodilo. – Objekat ne pripada kulturnom nasleđu. Ostatak je vojnih, ratnih objekata i prema proceni stručnjaka nema istorijsku vrednost. Zbog toga je i zaključeno da ne postoji razlog da

Beograd

22.08.2019 u 19:19

Škola lepog ponašanja za pse

Da bi pas imao manire i znao da se ophodi u društvu potrebno mu je dobro vaspitanje, a da bi ga stekao mora da prođe „školu lepog ponašanja”. Ta škola ne odnosi se samo na kuce, već i na vlasnike pasa. Propis da psi i njihovi vlasnici prođu ovaj kurs važi poslednjih deset godina i podrazumeva da psi čija visina u grebenu prelazi 55 centimetara, ali i manji a opasni psi moraju da polože test socijalizacije. Svrha ove obuke najboljeg čovekovog prijatelja, kako objašnjavaju u Klubu za dresuru i vodiče službenih pasa „Policajac”, jeste da nauči da se ponaša bez agresije u društvu drugih pasa i ljudi. Zato će članovi Kluba od 2. septembra organizovati tromesečni kurs koji će se održavati ponedeljkom i četvrtkom na terenima Policijske brigade na Bežanijskoj kosi. – Školu organizujemo da bismo

Hronika

19.08.2019 u 22:55

Prepelice švercuju kao drogu i oružje

U selima u okolini Sremske Mitrovice, pre nekoliko dana otkrivena su tri slučaja nezakonitog lova na prepelice pomoću zabranjenih elektronskih vabilica. Ovo je ponovo pokrenulo temu krivolova u našoj zemlji o kojoj se u javnosti preterano i ne govori. A trebalo bi. Ekološki kriminal, prema podacima Interpola i Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) koji, pored ostalog, podrazumeva krivolov i trgovinu pticama i divljim životinjama, nalazi se na četvrtom mestu kriminalnih radnji u svetu, odmah iza trgovine narkoticima, falsifikatima i ljudima. Sume novca koji se tom prilikom zaradi mere se milijardama dolara. – U Srbiji je najzastupljeniji krivolov prepelica uz korišćenje zakonom zabranjenih elektronskih vabilica. U periodu od 2000. do 2018. godine naše društvo

Beograd

15.08.2019 u 19:46

Divlje deponije niko ne kontroliše

Tone zemlje, crepova, cigala, komadi zidova... „naseljavaju” godinama prostor oko Pančevačkog mosta. Sa ovim divljim smetlištem, jednim od dvestotinak koliko ih ima u gradu, nadležni se bore već više od deset godina. Čim sklone odbačeni otpad, ne prođe ni nekoliko dana, a na istom mestu ponovo nikne deponija. Parče od Pančevačkog mosta do izlaska na Višnjičku ulicu, u Ulici Vuka Vrčevića, detaljno je očišćeno u jednoj od akcija prošle godine. Tada je sa oko 20 hektara uklonjeno oko 5.000 tona raznog otpada, zemlje i šuta. Sada, godinu dana kasnije, situacija je malo bolja nego tada, ali je daleko od idealne. Deponija u Ulici Vuka Vrčevića nije samo mesto gde se odlažu zemlja i šut, već i raznovrstan otpad iz domaćinstava. Za razliku od ove, u poslednje vreme u gradu niču deponije

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević