И тоалет има свој дан

Можете да уђете или не у аутобус, одете на посао или не одете, посетите лекара или избегнете ординацију – ствар је избора. Али постоји једно место где чак и „цар иде пешке”. Тоалет.

У част ове просторије установљен је и светски дан и обележен је јуче.

И док неки градови, попут шпанског места Ел Вендрел, постављају јавне тоалете за кучиће, многи и даље кубуре с недостатком јавних ве-цеа. Ситуација није много боља ни у нашој престоници. У граду има 20 јавних тоалета и углавном су сви обновљени, а постављени су чак и неки покретни. Бесплатни су и у највећем броју налазе се у центру. Због тога и није неки велики проблем ако човека ту нужда натера, али ако мало одмакне од најуже градске зоне, суочава се са проблемом. Јавних тоалета нема, а нема ни покретних.

Због тога би постављање покретних ве-цеа, који имају систем да се сами чисте, на шеталиштима, у периферним деловима, окретницама аутобуса, био пун погодак. И за многе олакшање.

У овој проблематици изгледа нисмо усамљени. Према подацима Уједињених нација из 2016. године, око 2,4 милијарде људи широм света нема приступ тоалетима. Примера ради, у мегаполису какав је Њујорк први аутоматски јавни ве-це у Медисон сквер парку отворен је 2007. године.

Прве шоље користиле су још у Кини. У царској гробници у округу Шангћу археолози су открили шољу са наслоном стару више од 2.000 година. Нека врста дасака за ве-це постојала је и у Египту. Технику су разрадили и Римљани који су градили заједничке тоалете изнад потока. У феудалној Европи богаташи су имали тоалете на висини, у кулама, а у то доба користио се и чувени нокшир. Први тоалет са текућом водом био је изграђен за Елизабету Прву. Дизајнирао га је сер Џон Харингтон.