Четвртак, 25.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранка Васиљевић

Београд

07.06.2018 у 09:41

Пројекат исправљања нагнутог „Победника”

У осмој деценији и на почетку девете београдски „Победник” још и даље гледа у даљину, иако се мало накривио на страну. „Штап” у руке ће изгледа добити у прави тренутак, јер би до краја године требало да буде израђен статички пројекат његове рестаурације и санације. За овај пројекат град је определио око милион динара. Како су објаснили у Заводу за заштиту споменика културе израда пројекта биће завршена упркос недостатку техничке документације, јер званична архивска „папирологија” која се односи на градњу споменика из 1928. године не постоји. Мерењима из 1989. године утврђено је да се „Победник” делом налази на насипу, а делом на средњовековном бедему што је и изазвало његово нагињање. Накнадним анализама откривено је и да је језгро постамента од бетона, а да је са спољашње стране

Београд

03.06.2018 у 10:23

Споменик историје и културе под отвореним небом

Већ стотинак година припадници јеврејске заједнице испраћају своје преминуле на последњи починак на Ашкенаском и Сефардском гробљу. Али свако ко отвори капију ова два гробља не долази само у посету покојницима. На овом месту сусрећу се са историјом, са прошлошћу људи који су оставили неизбрисив траг у култури свог народа, града и земље у којој вековима живе. Јеврејска заједница уткана је у дух Београда, њени припадници су носиоци његовог развоја, а обележја подигнута на овом месту говоре о томе више од речи. На неколико метара од улаза у Сефардско гробље у Улици Мије Ковачевића број 1 налази се Споменик изгинулим ратницима у прошлим ратовима за спас,

Београд

30.05.2018 у 22:10

Ископано више од 25 тона сумњивог отпада

Лагани поветарац померао је класје. Низ житно поље у обреновачком селу Вукићевици јурили су се лептири, а мирис покошене траве допирао је директно до плућа. Романтичну слику села реметила је „само” бука багера. На неколико метара од „пшеничне” пасторале багериста је из огромне рупе вадио комаде црне земље натопљене опасним уљима и мазивима. Сваки његов покрет помно су пратили радници обучени у специјална заштитна бела одела, лекари хитне помоћи, стручњаци из „Винче” и Института „Мол”, инспектори, тужиоци, полицајци. За само три дана из те рупетине подно пшеничног поља извучено је више од 25 тона отпада за који се сумња да је канцероген, мутаген и опасан. Али то није све. Према процени стручњака, таквог отпада на овом месту биће још, а било га је и пре неколико месеци када је увиђај

Београд

28.05.2018 у 21:41

Пролећна најезда змија у Београду

Од почетка априла радници „Зоохигијене” у престоници ухватили су тридесетак змија. Углавном је реч о смуковима, рибарицама и белоушкама... неотровним безногим месоједима. На први поглед, ова бројка не изгледа мала, али како кажу стручњаци не одступа много од уобичајеног просека за пролећни период када се змије јављају. Ове године, према подацима ЈП „Ветерина Београд”, ухваћено их је десетак одсто више него 2017. године. Змије се појављују тамо где је топло, где има остатака хране, односно на местима где се окупљају инсекти и пацови који су њихов плен. Највише их има на периферији, деловима града оријентисаним према Авали, Космају, Борчи, Овчи, на Вишњици, Карабурми, Новом Београду... Има их и у чукаричким насељима где је бујнија вегетација. Међу суграђанима који су ових дана

Београд

26.05.2018 у 22:00

Од комуналног отпада до производње електричне енергије

Депонија „Винча” формирана је 1978. године, а од 1998. једина је на подручју града. Прима око 1.500 тона отпада дневно, што је чини највећим местом за одлагање смећа у Србији. „Винча” је и највећа неуређена депонија у овом делу Европе, али и велики еколошки проблем, због чега се о њеној санацији говори деценијама. После великих планова, прича, нереализованих идеја шта урадити са „Винчом”, град је 2015. године објавио међународни позив за прикупљање понуда како би се то питање решило јавно-приватним партнерством. У августу 2017. град је одлучио да прихвати понуду конзорцијума француске компаније СУЕЗ и јапанске ИТОЧУ. Од тог тренутка депонија постаје предмет скупштинских сукобљавања позиције и опозиције, расправе невладиних еколошких и нееколошких организација, али и суграђана

Београд

21.05.2018 у 12:00

Пожутела писма из логора академика Кошанина

O универзитетском професору и академику Недељку Кошанину (1874–1934) мало се зна, а био је један од најважнијих српских ботаничара, најзначајнији после Јосифа Панчића. Био је академик, биолог, управник Ботаничког завода и Ботаничке баште „Јевремовац”, декан Филозофског факултета... Самостално, или у сарадњи са истакнутим ботаничарима у свету, описао је мноштво нових биљних врста, а истраживачи су, из поштовања, давали новооткривеним биљним врстама његово име. Умро је од туберкулозе у Грацу, а део свог живота у време Великог рата провео је у заробљеништву у Аустрији. Потврда о томе стигла је на адресу Музеја српске књижевности, књиге и путовања и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Музеј је дошао у посед збирке од дванаест Кошанинових поштанских карти

Београд

13.05.2018 у 09:35

Дух града који никога не оставља равнодушним

Богат ноћни живот балканске и српске метрополе кумовао је и надимку, због чега Београд многи зову – Град греха. Бројни кафићи, ресторани, сплавови маме углавном млађе туристе са свих страна света. Код нас им се допадају дух града, његова живост, опуштеност, љубазност људи, добра храна, пиће… одличан провод. Због тога и не чуди што је пре неколико година туристички водич „Лоунли планет” нашу престоницу ставио у врх топ-листе најузбудљивијих светских градова за ноћни живот. Ипак, постоје места које наши посетиоци скоро никад не прескоче. Једно од њих је Скадарлија. „Ако сте били у Београду, а нисте обишли Скадарлију, онда нисте ни осетили прави дух престонице”, тврде заљубљеници у овај београдски кварт. А тај њен прави дух најбоље се може осетити ноћу. Чим закорачите на њену

Друштво

09.05.2018 у 22:00

Кад крпељ убоде, дуг пут до анализе

Искуствa сa крпељима имали су ових дана, изгледа, многи Београђани. Међу њима и потписница ових редова. Где ме је и како та крвопија пронашла, није ми баш остало јасно, јер је једина зелена површина на којој сам боравила била мали травњак на Дорћолу. Како се закачио за потколеницу остала ми је енигма јер сам носила панталоне са дугим ногавицама и доколенице. Остала сам затечена када сам случајно открила ту малу крвопију. У први мах сам помишљала на то да га сама уклоним пинцетом, али како ми је прилично дубоко зарио рилице у кожу, одустала сам. Помоћ сам потражила у оближњем дому здравља. Са шалтера су ме упутили у собу за интервенције...

Београд

02.05.2018 у 22:00

Загађивачима из Вукићевице укупно шест година затвора

Завршен је јединствени поступак који се води пред српским судовима у последње време због кривичног дела недозвољеног складиштења опасних материја. Обреновачки Основни суд 30. априла донео је пресуду по којој је Зоран Марковић оптужен да је на своје имање у Вукићевици у току 2017. године одложио око 26 тона опасног отпада. Он је осуђен на казну затвора у трајању од четири године и шест месеци и новчану казну у износу од 600.000 динара. Продужен му је и притвор где се налази од јануара. Другооптужени Драган Марковић осуђен је на затворску казну од годину и по дана и новчану казну од 250.000 динара због 12 тона отпада откривеног на његовом имању у Марковића крају. Он се до сада бранио са слободе. Отпад је нађен средином децембра после информација достављених тужилаштву у

Београд

30.04.2018 у 13:51

Првомајски скуп радничке солидарности

Некада је био светковина. Икона радништва. Симбол радничког бунта. Државни празник у славу радничких права. А данас, када радници постају савремени робови, дигитални надничари неолибералног капитала, Први мај – Међународни дан рада добија другачији карактер. Посебно у Србији, где добар део грађана нема посао, а онај други од плате не може ни да преживи. Ово је само део Првомајског прогласа који ће представници Савеза самосталних синдиката Србије прочитати 1. маја на Тргу Николе Пашића и на Ади Циганлији. Дружење синдикалиста и свих оних којима је ова идеја блиска посвећено је Првом мају, али посебно јубилеју који Савез самосталних синдиката Србије обележава, а то је 115 година постојања. – Савез синдиката Србије једна је од најстаријих организација синдиката како на Балкану, тако и

Претходна Следећа

Почетна / Бранка Васиљевић

25.06.2026 у 02:40

Бразил убедљив против Шкотске за прво место

25.06.2026 у 02:22

Лавров: САД желе да купе европски део „Северног тока“

25.06.2026 у 01:59

Топло, температуре до 35 степени

25.06.2026 у 01:48

Пожар у дата центру у Њу Делхију, клијенти страхују за податке

25.06.2026 у 01:24

Урушила се литица код плаже Бијариц, пронађено тело жене

25.06.2026 у 01:08

Око 90 оваца погинуло од удара грома у планини код Крашјег Врха