Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Beograd

07.06.2018 u 09:41

Projekat ispravljanja nagnutog „Pobednika”

U osmoj deceniji i na početku devete beogradski „Pobednik” još i dalje gleda u daljinu, iako se malo nakrivio na stranu. „Štap” u ruke će izgleda dobiti u pravi trenutak, jer bi do kraja godine trebalo da bude izrađen statički projekat njegove restauracije i sanacije. Za ovaj projekat grad je opredelio oko milion dinara. Kako su objasnili u Zavodu za zaštitu spomenika kulture izrada projekta biće završena uprkos nedostatku tehničke dokumentacije, jer zvanična arhivska „papirologija” koja se odnosi na gradnju spomenika iz 1928. godine ne postoji. Merenjima iz 1989. godine utvrđeno je da se „Pobednik” delom nalazi na nasipu, a delom na srednjovekovnom bedemu što je i izazvalo njegovo naginjanje. Naknadnim analizama otkriveno je i da je jezgro postamenta od betona, a da je sa spoljašnje strane

Beograd

03.06.2018 u 10:23

Spomenik istorije i kulture pod otvorenim nebom

Već stotinak godina pripadnici jevrejske zajednice ispraćaju svoje preminule na poslednji počinak na Aškenaskom i Sefardskom groblju. Ali svako ko otvori kapiju ova dva groblja ne dolazi samo u posetu pokojnicima. Na ovom mestu susreću se sa istorijom, sa prošlošću ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag u kulturi svog naroda, grada i zemlje u kojoj vekovima žive. Jevrejska zajednica utkana je u duh Beograda, njeni pripadnici su nosioci njegovog razvoja, a obeležja podignuta na ovom mestu govore o tome više od reči. Na nekoliko metara od ulaza u Sefardsko groblje u Ulici Mije Kovačevića broj 1 nalazi se Spomenik izginulim ratnicima u prošlim ratovima za

Beograd

30.05.2018 u 22:10

Iskopano više od 25 tona sumnjivog otpada

Lagani povetarac pomerao je klasje. Niz žitno polje u obrenovačkom selu Vukićevici jurili su se leptiri, a miris pokošene trave dopirao je direktno do pluća. Romantičnu sliku sela remetila je „samo” buka bagera. Na nekoliko metara od „pšenične” pastorale bagerista je iz ogromne rupe vadio komade crne zemlje natopljene opasnim uljima i mazivima. Svaki njegov pokret pomno su pratili radnici obučeni u specijalna zaštitna bela odela, lekari hitne pomoći, stručnjaci iz „Vinče” i Instituta „Mol”, inspektori, tužioci, policajci. Za samo tri dana iz te rupetine podno pšeničnog polja izvučeno je više od 25 tona otpada za koji se sumnja da je kancerogen, mutagen i opasan. Ali to nije sve. Prema proceni stručnjaka, takvog otpada na ovom mestu biće još, a bilo ga je i pre nekoliko meseci kada je uviđaj

Beograd

28.05.2018 u 21:41

Prolećna najezda zmija u Beogradu

Od početka aprila radnici „Zoohigijene” u prestonici uhvatili su tridesetak zmija. Uglavnom je reč o smukovima, ribaricama i belouškama... neotrovnim beznogim mesojedima. Na prvi pogled, ova brojka ne izgleda mala, ali kako kažu stručnjaci ne odstupa mnogo od uobičajenog proseka za prolećni period kada se zmije javljaju. Ove godine, prema podacima JP „Veterina Beograd”, uhvaćeno ih je desetak odsto više nego 2017. godine. Zmije se pojavljuju tamo gde je toplo, gde ima ostataka hrane, odnosno na mestima gde se okupljaju insekti i pacovi koji su njihov plen. Najviše ih ima na periferiji, delovima grada orijentisanim prema Avali, Kosmaju, Borči, Ovči, na Višnjici, Karaburmi, Novom Beogradu... Ima ih i u čukaričkim naseljima gde je bujnija vegetacija. Među sugrađanima koji su ovih dana

Beograd

26.05.2018 u 22:00

Od komunalnog otpada do proizvodnje električne energije

Deponija „Vinča” formirana je 1978. godine, a od 1998. jedina je na području grada. Prima oko 1.500 tona otpada dnevno, što je čini najvećim mestom za odlaganje smeća u Srbiji. „Vinča” je i najveća neuređena deponija u ovom delu Evrope, ali i veliki ekološki problem, zbog čega se o njenoj sanaciji govori decenijama. Posle velikih planova, priča, nerealizovanih ideja šta uraditi sa „Vinčom”, grad je 2015. godine objavio međunarodni poziv za prikupljanje ponuda kako bi se to pitanje rešilo javno-privatnim partnerstvom. U avgustu 2017. grad je odlučio da prihvati ponudu konzorcijuma francuske kompanije SUEZ i japanske ITOČU. Od tog trenutka deponija postaje predmet skupštinskih sukobljavanja pozicije i opozicije, rasprave nevladinih ekoloških i neekoloških organizacija, ali i sugrađana

Beograd

21.05.2018 u 12:00

Požutela pisma iz logora akademika Košanina

O univerzitetskom profesoru i akademiku Nedeljku Košaninu (1874–1934) malo se zna, a bio je jedan od najvažnijih srpskih botaničara, najznačajniji posle Josifa Pančića. Bio je akademik, biolog, upravnik Botaničkog zavoda i Botaničke bašte „Jevremovac”, dekan Filozofskog fakulteta... Samostalno, ili u saradnji sa istaknutim botaničarima u svetu, opisao je mnoštvo novih biljnih vrsta, a istraživači su, iz poštovanja, davali novootkrivenim biljnim vrstama njegovo ime. Umro je od tuberkuloze u Gracu, a deo svog života u vreme Velikog rata proveo je u zarobljeništvu u Austriji. Potvrda o tome stigla je na adresu Muzeja srpske književnosti, knjige i putovanja i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Muzej je došao u posed zbirke od dvanaest Košaninovih poštanskih

Beograd

13.05.2018 u 09:35

Duh grada koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim

Bogat noćni život balkanske i srpske metropole kumovao je i nadimku, zbog čega Beograd mnogi zovu – Grad greha. Brojni kafići, restorani, splavovi mame uglavnom mlađe turiste sa svih strana sveta. Kod nas im se dopadaju duh grada, njegova živost, opuštenost, ljubaznost ljudi, dobra hrana, piće… odličan provod. Zbog toga i ne čudi što je pre nekoliko godina turistički vodič „Lounli planet” našu prestonicu stavio u vrh top-liste najuzbudljivijih svetskih gradova za noćni život. Ipak, postoje mesta koje naši posetioci skoro nikad ne preskoče. Jedno od njih je Skadarlija. „Ako ste bili u Beogradu, a niste obišli Skadarliju, onda niste ni osetili pravi duh prestonice”, tvrde zaljubljenici u ovaj beogradski kvart. A taj njen pravi duh najbolje se može osetiti noću. Čim zakoračite na

Društvo

09.05.2018 u 22:00

Kad krpelj ubode, dug put do analize

Iskustva sa krpeljima imali su ovih dana, izgleda, mnogi Beograđani. Među njima i potpisnica ovih redova. Gde me je i kako ta krvopija pronašla, nije mi baš ostalo jasno, jer je jedina zelena površina na kojoj sam boravila bila mali travnjak na Dorćolu. Kako se zakačio za potkolenicu ostala mi je enigma jer sam nosila pantalone sa dugim nogavicama i dokolenice. Ostala sam zatečena kada sam slučajno otkrila tu malu krvopiju. U prvi mah sam pomišljala na to da ga sama uklonim pincetom, ali kako mi je prilično duboko zario rilice u kožu, odustala sam. Pomoć sam potražila u obližnjem domu zdravlja. Sa šaltera su me uputili u sobu za intervencije...

Beograd

02.05.2018 u 22:00

Zagađivačima iz Vukićevice ukupno šest godina zatvora

Završen je jedinstveni postupak koji se vodi pred srpskim sudovima u poslednje vreme zbog krivičnog dela nedozvoljenog skladištenja opasnih materija. Obrenovački Osnovni sud 30. aprila doneo je presudu po kojoj je Zoran Marković optužen da je na svoje imanje u Vukićevici u toku 2017. godine odložio oko 26 tona opasnog otpada. On je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 600.000 dinara. Produžen mu je i pritvor gde se nalazi od januara. Drugooptuženi Dragan Marković osuđen je na zatvorsku kaznu od godinu i po dana i novčanu kaznu od 250.000 dinara zbog 12 tona otpada otkrivenog na njegovom imanju u Markovića kraju. On se do sada branio sa slobode. Otpad je nađen sredinom decembra posle informacija dostavljenih tužilaštvu u

Beograd

30.04.2018 u 13:51

Prvomajski skup radničke solidarnosti

Nekada je bio svetkovina. Ikona radništva. Simbol radničkog bunta. Državni praznik u slavu radničkih prava. A danas, kada radnici postaju savremeni robovi, digitalni nadničari neoliberalnog kapitala, Prvi maj – Međunarodni dan rada dobija drugačiji karakter. Posebno u Srbiji, gde dobar deo građana nema posao, a onaj drugi od plate ne može ni da preživi. Ovo je samo deo Prvomajskog proglasa koji će predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije pročitati 1. maja na Trgu Nikole Pašića i na Adi Ciganliji. Druženje sindikalista i svih onih kojima je ova ideja bliska posvećeno je Prvom maju, ali posebno jubileju koji Savez samostalnih sindikata Srbije obeležava, a to je 115 godina postojanja. – Savez sindikata Srbije jedna je od najstarijih organizacija sindikata kako na Balkanu, tako i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević