Samo na dve česme ispravna izvorska voda
Od 32 česme sa kojih teče izvorska voda, na samo dve prolaznici mogu da utole žeđ. Ispravnu vodu za piće imaju Sveta Petka na Kalemegdanu i Sveta Petka u Rakovici. Dragocena tečnost bila je za piće i na česmi Pandurice u Zaklopači, ali se kvalitet ove vode često menja zbog čega se ne preporučuje za piće.
Voda sa ostalih dvadeset devet česama sa izvorskom vodom u gradu nije za piće. Reč je o izvorima Hajdučka česma, Miljakovački izvor, Sakinac na Avali, Topčiderska česma s desne i leve strane, Kakanjska, Knjaževačka, Milošev konak, Bele vode, Zmajevac na Čukarici, Višnjica, Točkić Barajevo, Higijenski zavod, Lisičji potok, Višnjička banja, Mali Mokri Lug, Spomen česma – Letićeva, Velika česma – Beli Potok, Soko Štark, Točak – Zuce, Javna česma u Jajincima, Radmilovac, Pašina česma dva, Lovačka česma – Beli Potok, Čelamino brdo u Kaluđerici, Boleč, Kamenac – Beli Potok, Zorina česma u Grockoj, Vojvodinac – Mladenovac.
Ovo su rezultati ispitivanja koje je Gradski zavod za javno zdravlje uradio za jul mesec. Tada su uzeta 44 uzorka, a sa nekih izvora voda je uzorkovana i po dva puta. Rezultati su pokazali da je voda na 14 mesta bila fizičko-hemijski neispravna, a na 34 mesta imala je i mikrobiološku neispravnost. Na nekim mestima voda nije zadovoljila nijedan od ta dva parametra. To su izvori Topčiderska česma s leve i desne strane, Mali Mokri Lug, Višnjička banja, Spomen česma – Letićeva, Točak u Zucama, Pašina česma dva i Zorina česma u Grockoj.
Kako kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje, i pored poslednjih rezultata koji pokazuju hemijsku i mikrobiološku ispravnost ispitanih uzoraka vode sa nekih česama, to ne znači da je korišćenje tog izvorišta u potpunosti bezbedno po zdravlje.
– Zdravstvena ispravnost vode na javnim česmama sa izvorskom vodom može biti veoma promenljiva jer se na njima voda zahvata i koristi u „sirovom” stanju, što znači – bez prethodnog prečišćavanja i dezinfekcije. Shodno tome nije preporučeno da se koristi kao osnovni izvor vode za piće – kažu u Zavodu.
Na većini javnih česama postavljene su table sa obaveštenjem korisnicima da voda nije za piće, a koje su postavljene na osnovu laboratorijskih ispitivanja i rešenja sanitarnog inspektora.
– Treba imati u vidu da pojedini nesavesni građani skidaju table sa prethodno postavljenim obaveštenjem, zbog toga je preporuka za potencijalne korisnike da se informišu o higijenskoj ispravnosti vode za piće, pre odlaska na javne česme i izvore sa prirodnom izvorskom vodom. Ukoliko se voda sa izvorišta nosi kući i kasnije koristi za konzumaciju, obavezno je obezbediti higijenski bezbednu (čistu i dezinfikovanu) ambalažu, držati je u rashladnom uređaju (frižideru) i što pre iskoristiti – kažu u Gradskom zavodu.
Vodom iz distributivnog sistema gradskog vodovoda napajaju se 174 česme u gradu, ona je proverenog kvaliteta, a njenu kontrolu uporedo rade JKP „Vodovod i kanalizacija” i Gradski zavod za javno zdravlje.
Sezona rada beogradskih javnih česama traje od proleća do kraja jeseni, odnosno od 1. aprila do 1. novembra. Javne česme, kao i platoi na kojima su one postavljene, svakodnevno se održavaju.
Javni izvori na kojima voda nije za piće
Hajdučka česma
Miljakovački izvor
Sakinac
Topčiderska česma – leva i desna
Kakanjska
Kneževačka – nema vode
Milošev konak
Bele vode
Zmajevac
Višnjica
Točkić – Barajevo
Higijenski zavod
Lisičji potok
Višnjička banja
Mali Mokri Lug
Spomen česma – Letićeva
Velika česma – Beli Potok – nema vode
Soko Štark
Točak – Zuce
Jajinci
Radmilovac – potopljena česma
Pašina česma dva
Lovačka česma – Beli Potok
Čelamino brdo – Kaluđerica
Boleč
Kamenac – Beli Potok
Zorina česma – Grocka
Vojvodinac – Mladenovac
Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
