Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Живојин Ракочевић

Друштво

29.08.2022 у 18:31

Парче неба на земљи

,,Овде најлепше дишем, овде је мојих девет колена”, каже Ненад Совтић из Средачке жупе код Призрена. Стигао је са породицом и својим земљацима у мали храм Успења Пресвете Богородице који се налази високо на Шар-планини изнад села Пјечићи. Он је домаћин славе, на којој једини пут у години, оживи мали плато који личи на гнездо и на неки збег на који пазе два косовска полицајца. До њега готово нема пута и сви се некако боре за дах и ваздух на планини са које се пружа чудесан поглед према Призрену. У суштини, овде је све било наслоњено на тај град и на његове симболе. Све велике породице средачких села, које су нестале заједно са Србима Призрена у сукобу 1999. године имају своје приче и заслуге. Дан црквене славе је време када они једино могу да се састану и да оживе свој завичај. ,,Ова

Друштво

22.08.2022 у 09:30

Истина је страшна

Пре 24 године у Виногорју између Зочишта и Велике Хоче у општини Ораховац нестали су новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Они су били екипа Радио-телевизије Приштина која је тог дана требала да уради причу о отетим монасима из манастира Зочиште. Скренули су на погрешан пут и о њима се до дана данашњег не зна ништа. „Бојим се да је истина јако страшна, пошто не можемо да дођемо до ње”, казала је Снежана Перенић, супруга несталог Ранка Сви покушаји Међународног комитета Црвеног крста и ондашњих власти да се новинари ослободе или пронађу завршени су неуспехом. ОВК их је отела, а касније, по доласку међународне управе на Косову, случај је готово пао у заборав. Удружење новинара Србије је одмах након сукоба 1999. почело са обележавањем дана када су нестале колеге, протестима испред

Друштво

14.08.2022 у 09:39

Бол залеђена готово две деценије

На средини гораждевачке цркве с леве и десне стране великог распећа стоје две мајке. Стоје непомично и гледају испред себе, у подножје оног крста, као да су ван света и времена. Десно је Сенка Јововић, којој је на реци Бистрици убијен син Иван, а лево Гордана Дакић, чије је тринаестогодишње дете, Панто, смртно погођено на виру пре деветнаест година. Око њих су породице, унуци, родбина и све оно што би њихов живот требало да учини испуњеним и срећним, али су оне овде основни носиоци бола и несреће овог краја. Изгледа да се тај бол претворио у грч који, готово две деценије, задржава исту муку, исто осећање неправде и немоћи, задржава лице залеђено и немо. Зато мајке одавно ћуте и не говоре ништа иако су све очи парастоса окренуте према њима. Сенкина рука је чврсто стиснута и непрестано

Друштво

09.08.2022 у 18:52

Повратак носи семе наде

Тешку летњу оморину и тишину метохијског села Осојана, протеклих неколико дана, прекинули су гости и Сабор посвећен митрополиту Амфилохију. Пре двадесет једну годину на своја потпуно уништена имања вратили су се Срби овог краја и покушавали да организују живот. У тренутку највећег колебања, да ли треба остати или се вратити назад у централну Србију, међу повратнике је дошао митрополит Амфилохије и једним потресним говором преломио њихову судбину. „Враћаћемо се док буде сунца и месеца. Нема силе ни небеске ни земаљске, која нас може одвојити од наше Пећке патријаршије, Високих Дечана и Грачанице”, рекао је између осталог митрополит, а повратници су остали на своме, а село Осојане код Истока је до дана данашњег најуспешнији пример повратка Срба на Косово и Метохију. На другим местима и у

Друштво

03.08.2022 у 18:22

Људи изнад сваког страха

Између неколико џипова словеначког Кфора паркираних на улазу у порту Цркве Светог Илије у Вучитрну долазе Срби на црквену славу. Унутар високих зидова скупља се једном годишње свет избегао и расељен, жељан града и сусрета. Страхови и тензије који су подигнути до пуцања нису спречили ове људе да се сете свог града, места свога крштења, младости, упознавања. Црква је једино градско острво и место окупљања. „Помени, Господе, овај град и све који живе у њему”, чује се на литургији коју служи новонаречени владика новобрдски Иларион (Лупуловић). Нико ко га чује и слуша не живи у Вучитрну. Кад је око 120 окупљених Срба кренуло у литију око цркве, он каже: „Надам се и знам да ће доћи дан кад ће ова литија кренути улицама града и донети благослов свима”. Храм Светог Илије у Вучитрну подигнут

Друштво

29.06.2022 у 18:59

КПС због Његоша хапсио на Газиместану

„Без Грачанице, без Видовдана, без свих светиња на Косову и Метохији, ми напросто нисмо оно што јесмо, нисмо оно на шта нас је Господ позвао. У Грачаници, у Дечанима, у Призрену, у Богородици Љевишкој, у Пећкој патријаршији ми јасно видимо ко смо. То су наше очи, Видовдан је наше око, свети Лазар је наше ухо, светиње косовско-метохијске су наш ум. Овде видимо, овде чујемо, овде разумемо, не само нашу прошлост, не само наше порекло, него разумемо и то шта је наш циљ, зашто смо позвани у овај свет”, рекао је јуче патријарх српски Порфирије у беседи на видовданској литургији у Грачаници. Он је казао да је љубав наш идентитет и да у њој има места за све људе света. Грачаница је са Газиместаном и овог Видовдана централно место обележавања празника на којем се окупља бројни и разнолики свет

Политика

27.06.2022 у 12:29

Поткопавање Газиместана

Сива бетонска мрља, са жутом даском за бетон и пластичним цевима за инсталaције, изграђена је поред капије Газиместана. Неколико дана уочи Видовдана, седамдесет метара од косовске полиције која чува познати споменик, стигли су тешки камиони натоварени шодером и почело је равнање терена за нову градњу на Газиместану. Усред заштићене зоне изливена је бетонска плоча величине триста квадратних метара, из које вире отвори за водоводне и електричне прикључке. Градитељи су за собом оставили празне флаше „кока-коле” и воде, нема ниједног натписа, ни трага ко је и са чијом дозволом дошао да прекопава и преобликује Газиместан. У трави се назиру прецветали божури, косовски полицајци незаинтересовано, са дистанце, посматрају новинаре и свештеника. Отац Саша Митровић, секретар епископа Теодосија,

Култура

10.06.2022 у 13:19

Изложба Цилета Маринковића у Грачаници

„Ране и лепе успомене које ме вежу за Косово су Високи Дечани, где сам као студент правио копије фресака”, изјавио је Милан Циле Маринковић на вест да је у Грачаници 2020. године добио награду за животно дело, која се додељује на Ликовној колонији „Видовдан” и свечаностима посвећеним овом празнику. Случај и пандемија вируса корона спречили су одржавање његове изложбе, па је изложба отворена 1. јуна ове године, када се навршило педесет година стваралаштва овог сликара. Тако је Грачаничка изложба постала јубилеј једног од најзначајнијих уметника експресивног сликарства. У кругу од студента из светлог дечанског храма до Галерије у Грачаници догодио се стваралац, чија „платна стављају на сцену сто личности које долазе из Раја или из Чистилишта, чак можда из Пакла, а која бљеште од живота или

Друштво

29.05.2022 у 16:44

Дан када је поново оживео Призрен

„Заиста је данас велики дан за читав овај град, за нашу заједницу, опет се враћамо себи и својим коренима. Иако смо расути по свету, нисмо заборавили своју Метохију, и то нас храбри и подржaва”, каже свештеник призренски Јован Радић на венчању у Призрену. Има дана када, без видног повода и намене, оживи неки град. Покаже се живот и тамо где је био неприметан и заборављен. Тако је јуче оживео и Призрен, иако у њему стално борави мање од десеторо Срба. Једна свадба и једно велико дечје окупљање оживели су све оно за шта се мислило да је заувек нестало. Породица Радивојевић, која живи у Швајцарској, приредила је свадбу свом сину Лазару у Саборном храму Светог Ђорђа у Призрену. Двоје младих, Лазар и његова изабраница Зорана Шемић, обучени у призренске градске ношње, упркос свему, не

Друштво

23.05.2022 у 19:54

Ништа није изгубљено док се чује црквено звоно

„Ово је дан наше радости и сабирања и дан нашег неодустајања”, каже испред Храма Светог Николе у Приштини Радмила Вулићевић. Она је писац и хроничар Приштине и њених становника. Наизглед једва хода, а увек стиже свуда где има помена о граду који воли и без ког не може. Зна свако лице Приштине, нарочито оне који долазе у ову цркву. „Нема Илије Трајковића, сваке године је долазио, слави”, говори и тражи га у маси која је испунила цркву и двориште. Илија је, уз свештеника Мирослава, остао у најтежим временима после протеривања Срба 1999. године. Његова највећа брига била је да се кандило не угаси испред иконе Светог Николе. Све муке и страхове покривао је осмехом док год је могао да угоди Светитељу. Онда је све спаљено у погрому 17. марта 2004. и храм се претворио у велико кандило које је

Претходна Следећа

Почетна / Живојин Ракочевић

11.06.2026 у 08:20

Полиција воденим топовима разбија антимигрантске протесте

11.06.2026 у 08:10

Трамп позвао Конгрес да хитно усвоји буџетски пакет од 350 милијарди долара

11.06.2026 у 08:03

Земљотрес јачине 5,5 степени погодио Индонезију

11.06.2026 у 08:02

У „Новостима” објављен текст који вређа православне вернике

11.06.2026 у 08:00

Ухапшена четири припадника Интервентне због заташкавања пуцњаве

11.06.2026 у 07:59

Кувајт отворио ваздушни простор, летови по распореду