Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Društvo

29.08.2022 u 18:31

Parče neba na zemlji

,,Ovde najlepše dišem, ovde je mojih devet kolena”, kaže Nenad Sovtić iz Sredačke župe kod Prizrena. Stigao je sa porodicom i svojim zemljacima u mali hram Uspenja Presvete Bogorodice koji se nalazi visoko na Šar-planini iznad sela Pječići. On je domaćin slave, na kojoj jedini put u godini, oživi mali plato koji liči na gnezdo i na neki zbeg na koji paze dva kosovska policajca. Do njega gotovo nema puta i svi se nekako bore za dah i vazduh na planini sa koje se pruža čudesan pogled prema Prizrenu. U suštini, ovde je sve bilo naslonjeno na taj grad i na njegove simbole. Sve velike porodice sredačkih sela, koje su nestale zajedno sa Srbima Prizrena u sukobu 1999. godine imaju svoje priče i zasluge. Dan crkvene slave je vreme kada oni jedino mogu da se sastanu i da ožive svoj

Društvo

22.08.2022 u 09:30

Istina je strašna

Pre 24 godine u Vinogorju između Zočišta i Velike Hoče u opštini Orahovac nestali su novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Oni su bili ekipa Radio-televizije Priština koja je tog dana trebala da uradi priču o otetim monasima iz manastira Zočište. Skrenuli su na pogrešan put i o njima se do dana današnjeg ne zna ništa. „Bojim se da je istina jako strašna, pošto ne možemo da dođemo do nje”, kazala je Snežana Perenić, supruga nestalog Ranka Svi pokušaji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i ondašnjih vlasti da se novinari oslobode ili pronađu završeni su neuspehom. OVK ih je otela, a kasnije, po dolasku međunarodne uprave na Kosovu, slučaj je gotovo pao u zaborav. Udruženje novinara Srbije je odmah nakon sukoba 1999. počelo sa obeležavanjem dana kada su nestale kolege, protestima

Društvo

14.08.2022 u 09:39

Bol zaleđena gotovo dve decenije

Na sredini goraždevačke crkve s leve i desne strane velikog raspeća stoje dve majke. Stoje nepomično i gledaju ispred sebe, u podnožje onog krsta, kao da su van sveta i vremena. Desno je Senka Jovović, kojoj je na reci Bistrici ubijen sin Ivan, a levo Gordana Dakić, čije je trinaestogodišnje dete, Panto, smrtno pogođeno na viru pre devetnaest godina. Oko njih su porodice, unuci, rodbina i sve ono što bi njihov život trebalo da učini ispunjenim i srećnim, ali su one ovde osnovni nosioci bola i nesreće ovog kraja. Izgleda da se taj bol pretvorio u grč koji, gotovo dve decenije, zadržava istu muku, isto osećanje nepravde i nemoći, zadržava lice zaleđeno i nemo. Zato majke odavno ćute i ne govore ništa iako su sve oči parastosa okrenute prema njima. Senkina ruka je čvrsto stisnuta i

Društvo

09.08.2022 u 18:52

Povratak nosi seme nade

Tešku letnju omorinu i tišinu metohijskog sela Osojana, proteklih nekoliko dana, prekinuli su gosti i Sabor posvećen mitropolitu Amfilohiju. Pre dvadeset jednu godinu na svoja potpuno uništena imanja vratili su se Srbi ovog kraja i pokušavali da organizuju život. U trenutku najvećeg kolebanja, da li treba ostati ili se vratiti nazad u centralnu Srbiju, među povratnike je došao mitropolit Amfilohije i jednim potresnim govorom prelomio njihovu sudbinu. „Vraćaćemo se dok bude sunca i meseca. Nema sile ni nebeske ni zemaljske, koja nas može odvojiti od naše Pećke patrijaršije, Visokih Dečana i Gračanice”, rekao je između ostalog mitropolit, a povratnici su ostali na svome, a selo Osojane kod Istoka je do dana današnjeg najuspešniji primer povratka Srba na Kosovo i Metohiju. Na drugim mestima i u

Društvo

03.08.2022 u 18:22

Ljudi iznad svakog straha

Između nekoliko džipova slovenačkog Kfora parkiranih na ulazu u portu Crkve Svetog Ilije u Vučitrnu dolaze Srbi na crkvenu slavu. Unutar visokih zidova skuplja se jednom godišnje svet izbegao i raseljen, željan grada i susreta. Strahovi i tenzije koji su podignuti do pucanja nisu sprečili ove ljude da se sete svog grada, mesta svoga krštenja, mladosti, upoznavanja. Crkva je jedino gradsko ostrvo i mesto okupljanja. „Pomeni, Gospode, ovaj grad i sve koji žive u njemu”, čuje se na liturgiji koju služi novonarečeni vladika novobrdski Ilarion (Lupulović). Niko ko ga čuje i sluša ne živi u Vučitrnu. Kad je oko 120 okupljenih Srba krenulo u litiju oko crkve, on kaže: „Nadam se i znam da će doći dan kad će ova litija krenuti ulicama grada i doneti blagoslov svima”. Hram Svetog Ilije u

Društvo

29.06.2022 u 18:59

KPS zbog Njegoša hapsio na Gazimestanu

„Bez Gračanice, bez Vidovdana, bez svih svetinja na Kosovu i Metohiji, mi naprosto nismo ono što jesmo, nismo ono na šta nas je Gospod pozvao. U Gračanici, u Dečanima, u Prizrenu, u Bogorodici Ljeviškoj, u Pećkoj patrijaršiji mi jasno vidimo ko smo. To su naše oči, Vidovdan je naše oko, sveti Lazar je naše uho, svetinje kosovsko-metohijske su naš um. Ovde vidimo, ovde čujemo, ovde razumemo, ne samo našu prošlost, ne samo naše poreklo, nego razumemo i to šta je naš cilj, zašto smo pozvani u ovaj svet”, rekao je juče patrijarh srpski Porfirije u besedi na vidovdanskoj liturgiji u Gračanici. On je kazao da je ljubav naš identitet i da u njoj ima mesta za sve ljude sveta. Gračanica je sa Gazimestanom i ovog Vidovdana centralno mesto obeležavanja praznika na kojem se okuplja brojni i

Politika

27.06.2022 u 12:29

Potkopavanje Gazimestana

Siva betonska mrlja, sa žutom daskom za beton i plastičnim cevima za instalacije, izgrađena je pored kapije Gazimestana. Nekoliko dana uoči Vidovdana, sedamdeset metara od kosovske policije koja čuva poznati spomenik, stigli su teški kamioni natovareni šoderom i počelo je ravnanje terena za novu gradnju na Gazimestanu. Usred zaštićene zone izlivena je betonska ploča veličine trista kvadratnih metara, iz koje vire otvori za vodovodne i električne priključke. Graditelji su za sobom ostavili prazne flaše „koka-kole” i vode, nema nijednog natpisa, ni traga ko je i sa čijom dozvolom došao da prekopava i preoblikuje Gazimestan. U travi se naziru precvetali božuri, kosovski policajci nezainteresovano, sa distance, posmatraju novinare i sveštenika. Otac Saša Mitrović, sekretar episkopa

Kultura

10.06.2022 u 13:19

Izložba Cileta Marinkovića u Gračanici

„Rane i lepe uspomene koje me vežu za Kosovo su Visoki Dečani, gde sam kao student pravio kopije fresaka”, izjavio je Milan Cile Marinković na vest da je u Gračanici 2020. godine dobio nagradu za životno delo, koja se dodeljuje na Likovnoj koloniji „Vidovdan” i svečanostima posvećenim ovom prazniku. Slučaj i pandemija virusa korona sprečili su održavanje njegove izložbe, pa je izložba otvorena 1. juna ove godine, kada se navršilo pedeset godina stvaralaštva ovog slikara. Tako je Gračanička izložba postala jubilej jednog od najznačajnijih umetnika ekspresivnog slikarstva. U krugu od studenta iz svetlog dečanskog hrama do Galerije u Gračanici dogodio se stvaralac, čija „platna stavljaju na scenu sto ličnosti koje dolaze iz Raja ili iz Čistilišta, čak možda iz Pakla, a koja blješte od života ili

Društvo

29.05.2022 u 16:44

Dan kada je ponovo oživeo Prizren

„Zaista je danas veliki dan za čitav ovaj grad, za našu zajednicu, opet se vraćamo sebi i svojim korenima. Iako smo rasuti po svetu, nismo zaboravili svoju Metohiju, i to nas hrabri i podržava”, kaže sveštenik prizrenski Jovan Radić na venčanju u Prizrenu. Ima dana kada, bez vidnog povoda i namene, oživi neki grad. Pokaže se život i tamo gde je bio neprimetan i zaboravljen. Tako je juče oživeo i Prizren, iako u njemu stalno boravi manje od desetoro Srba. Jedna svadba i jedno veliko dečje okupljanje oživeli su sve ono za šta se mislilo da je zauvek nestalo. Porodica Radivojević, koja živi u Švajcarskoj, priredila je svadbu svom sinu Lazaru u Sabornom hramu Svetog Đorđa u Prizrenu. Dvoje mladih, Lazar i njegova izabranica Zorana Šemić, obučeni u prizrenske gradske nošnje, uprkos svemu,

Društvo

23.05.2022 u 19:54

Ništa nije izgubljeno dok se čuje crkveno zvono

„Ovo je dan naše radosti i sabiranja i dan našeg neodustajanja”, kaže ispred Hrama Svetog Nikole u Prištini Radmila Vulićević. Ona je pisac i hroničar Prištine i njenih stanovnika. Naizgled jedva hoda, a uvek stiže svuda gde ima pomena o gradu koji voli i bez kog ne može. Zna svako lice Prištine, naročito one koji dolaze u ovu crkvu. „Nema Ilije Trajkovića, svake godine je dolazio, slavi”, govori i traži ga u masi koja je ispunila crkvu i dvorište. Ilija je, uz sveštenika Miroslava, ostao u najtežim vremenima posle proterivanja Srba 1999. godine. Njegova najveća briga bila je da se kandilo ne ugasi ispred ikone Svetog Nikole. Sve muke i strahove pokrivao je osmehom dok god je mogao da ugodi Svetitelju. Onda je sve spaljeno u pogromu 17. marta 2004. i hram se pretvorio u veliko kandilo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Živojin Rakočević