Уторак, 28.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.08	117.78	117.43
	102.65	103.26	102.96
	125.94	126.7	126.32

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Живојин Ракочевић

Друштво

01.07.2021 у 15:02

Нека нас не уче миру они који сеју раздоре

Грачаница - Рано је јутро и много, већином, младих људи на улицама. Широко је отворена капија манастира Грачаница. Из локала преко пута песма и промукли гласови. - Ови, изгледа нису ни спавали - закључује свештеник који је своју групу довео из централне Србије. Видовдан је у Грачаници, а већ два дана нема слободног кревета у целој околини. Бањалука, Подгорица, Тетово, Скопље, Краљево, Београд, Смедерево, Беране, различити натписи на мајицама, ходочасници траже да спавају на позоришној сцени Дома културе. Нервозни полицајац виче да се контролише агресивни возач на путу који пролази поред манастирске капије. Седам векова је од изградње једне од најлепших српских цркава и седам векова од смрти њеног градитеља краља Милутина. Овде је све посвећено том јубилеју, јер због пандемије

Друштво

24.06.2021 у 20:00

Дан медицинских радника страдалих на Космету

На данашњи дан, 24. јуна, 1999. године нестао је проф. др Андрија Томановић. Тог дана је постало јасно да Срби неће моћи да имају здравствене институције у градовима и да ће серија отмица и убистава здравствених радника ове установе преселити у изоловане сеоске средине. Клиничко-болнички центар Приштина пресељен је по селима око овог града, ради по металним контејнерима, баракама и неусловним, импровизованим објектима. Страх и етнички прогон из градова најлакше је уочљив управо у здравственом систему. Овде све изгледа сведено и замрзнуто. На Хируршкој клиници „Симонида” у Грачаници стоји бело спомен-обележје отетим и убијеним радницима КБЦ Приштина. На њему се великим словима истиче реченица: „Усправни људи.” На њему је и име професора Андрије Томановића. Испод табле пролазе они које

Друштво

13.06.2021 у 22:04

Кога мрзи Исус

Експлозија претњи и великих речи, колективна хистерија јавности и носилаца власти, заједничке акције студената и професора, мобилизација науке и паранаучних кругова, надметање у подизању тензија и тражењу термина да се покаже зло – захватили су протеклих дана Косово. У епицентру мржње и напада нашао се Храм Христа Спаса у Приштини. Тачније, повод је једна обична литургија, служба, каква се може видети у хиљадама храмова широм света. Тихо, без икакве помпе и објаве, у прохладно јутро дошао је владика Теодосије са свештеницима у своју цркву. Дочекао га је један верник који живи у Приштини, укључујући и десетак људи који воле овај град и враћају му се сваком приликом. „Оно што смо имали најбоље од срца принели смо Богу”, рекао је епископ Теодосије. Ђурђа је спремила колач, доктори Биља и

Друштво

04.05.2021 у 19:00

„Честитка” Албина Куртија

Шта је у подељеним и одвојеним националним, верским и идеолошким световима свих ових деценија на Косову и Метохији имало трунку искрености? Где се могла чути једноставна људска природна и преко потребна порука да се обратиш другима? Како се, макар, једног јединог дана могла осетити жеља да је неко некоме пожелео: срећу, мир, благостање – па чак и љубав? „Срећан Васкрс, Срећан Божић”, обраћале су се – на првом месту – православним Србима различите институције, а и појединци ових деценија на Косову. „Сретан Ускрс”, понављало се свих ових година католицима Албанцима, Хрватима, Јањевцима. „Срећан Рамазан, Бајрам – почетак поста...”, узвраћали су једни другима преко косовских зидова ретке и преко потребне жеље, комшијску обзирност, традиционалну форму, куртоазне флоскуле... Међутим, овог

Друштво

02.05.2021 у 12:11

Светлост, страх и порицање

На литици на улазу у малу осликану пећину, високо у брдима Шар-планине изнад Призрена, велика, светла шака благосиља над провалијом. Фреска „Исус васкрсава Лазара”, као да је јуче настала, виси над понором. Около окомите стене, хук Коришке реке, снег при врховима Шаре и поглед на Метохију. У ту пећину је у тринаестом веку побегао од тадашње светске вреве, од родитеља, од сестре и од људи пустињак Петар Коришки. „На једну високу стену се пропе, прихватајући се прстима, и тако као на стуб са муком узашав, обрете високо на овој стени једну пештеру (пећину), као од Бога спремљену, и веома Богу захваливши узвесели се због ње”, пише о овом необичном човеку и месту, почетком четрнаестог века, Теодосије Хиландарац. О пећини, личности и подвигу одбеглог пустињака настао је дубоки, драматични –

Политика

17.03.2021 у 08:31

Свет претворен у пепео – 17 година од погрома над Србима 17. марта

На бетонској греди између два зида стоје десетине књига у калуђерској соби у Манастиру Светих арханђела код Призрена. Када их додирнете руком, оне се истог трена претварају у пепео. Ватра и температура у спаљеном манастиру уништиле су све, а књиге су сагореле и сачувале свој облик и последњу успомену о себи калуђеру који их је сложио, читао или их је користио за молитву. Он је, заједно са својом сабраћом, евакуисан од стране припадника војника Кфора у оближњу немачку војну базу. За њима је остала светиња у пламену у погрому 17. и 18. марта 2004. године. Велики број већином млађих људи припремљен је дошао из Призрена, савладали су колутове бодљикаве жице и уништили све до последњег камена. Немачки „Шпигл” је своје војнике назвао зечевима с Косова јер је у њиховој зони одговорности, у

Друштво

06.03.2021 у 16:30

Сећање на преминулог владику Атанасија: од Косова до Јадовна

„Побегао сам из касарне из Вучитрна и, за Божић, отишао у цркву у Бабином Мосту да се причестим. Опазе ме и пријаве, па сам био десет дана у затвору. То су ми најлепши дани – нисам носио петокраку и нисам морао да поздрављам официре”, овако је своју животну, искуствену косовску причу започео Зоран Јевтић. Замонашио се 1960. кад је стигао са Косова и добио име Атанасије. Од тада се Косово и Атанасије не раздвајају. Предање каже да су око те древне црквице, у којој се причестио, сахрањени учесници Косовског боја, а ближа историја бележи да су страдале и помрле српске војнике из повлачења током Првог светског рата сакупљали по косовској равници и безимене полагали око минијатурног храма косовских Срба у Бабином Мосту. Прошли су овуда и краљеви војници Јевтићи из Брдарице код Ваљева,

Друштво

07.01.2021 у 22:00

С анђелима и народом

„Какав је народ у Грачаници, Теодора?”, пита игуманија Татијана своју монахињу из сестринства. „Ангелски, мати, ангелски!”, одговара млада калуђерица. Сутрадан је дошао свештеник, бацио своју велику црну торбу на сто строге грачаничке игуманије, одложио епитрахиљ, крст и требник и рекао: „Са дна до врха Грачанице – нико ме није у кућу примио!” „Теодора, црна Теодора, овај твој ангелски народ, попа у кућу не прима!”, виче игуманија Татијана. Доба је најтврђег комунизма, средина двадесетог века. У цркви пребогатог српског краља Милутина, што је градио храмове од Крке до Јерусалима, и делио прилоге од Барија до Будима, влада потпуна пустош. Глад, оскудица у одећи, комунистичка администрација у конаку, земља одузета, каса за прилоге је постала партијска и закључана. Међутим, то

Политика

26.12.2020 у 20:30

Знакови зла и симболи наде на КиМ

„Долазе ових дана странци, Албанци, Срби. Иду горе код цркве сликају оне наше остатке... Гледају они, записују нешто – гледамо и ми, а знамо све: и чија је Црква Светог Јована и чија је табла коју су поставили, на којој на албанском и енглеском пише ’наша црква’”, говори Александар Стевић, професор историје у школи „Шпанска легија”, у селу Суво Грло. Како је табла стигла на чуку која се зове Ђутек, шта су то урадили шпански легионари да заслуже име у овом гету? Да ли се све претворило у знак и поруку? Шта је овај последњи „Kisha Jone / Our church” и коме је упућен? Због њега су у ово потпуно изоловано село и остатке цркве, у општини Србица у Дреници, стигли различити људи. Долазе усред пандемије вируса корона. Неко је на остацима српске цркве поставио таблу којом је јасно означио да се

Политика

25.12.2020 у 21:47

Уобличавање кризе

„Сједињене Америчке Државе позивају све странке и институције на Косову да испоштују одлуке уставног суда и обезбеде да грађани Косова могу одабрати своје представнике путем слободних, поштених, мирних избора.” Ово је једна једина реченица која је јуче стигла из америчке амбасаде у Приштини. Са Драгодана, брдашца изнад Приштине које се, због америчке канцеларије, а потом и амбасаде, у шали зове и косовски Капитол Хил, јасно је поручено – влада Авдулаха Хотија је пала, иде се на изборе. Досадашњи председник владе у Приштини Авдулах Хоти, означен на почетку свог мандата као „слуга многих господара”, отишао је у политичку прошлост. Уставни суд Косова је пресудио да Етем Арифи, који је влади чувао танку већину, не може да буде посланик јер је правоснажно осуђен на годину дана и три месеца

Претходна Следећа

Почетна / Живојин Ракочевић

28.07.2026 у 01:45

После распада СССР-а Запад је желео Русију да сведе на Московску кнежевину

28.07.2026 у 01:26

Претежно сунчано и топло, температура до 33 степена

28.07.2026 у 01:13

Путин: Руска економија четврта у свету, а прва у Европи

28.07.2026 у 00:59

Ђурковић: ЕП за јуниоре у Београду организујемо на најбољи начин

28.07.2026 у 00:45

Уганда дели помоћ због глади у Карамођи, пријављено најмање 19 жртава

28.07.2026 у 00:16

Харви Барнс потписао нови дугорочни уговор са Њукаслом