Subota, 06.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Živojin Rakočević

Društvo

06.03.2021 u 16:30

Sećanje na preminulog vladiku Atanasija: od Kosova do Jadovna

„Pobegao sam iz kasarne iz Vučitrna i, za Božić, otišao u crkvu u Babinom Mostu da se pričestim. Opaze me i prijave, pa sam bio deset dana u zatvoru. To su mi najlepši dani – nisam nosio petokraku i nisam morao da pozdravljam oficire”, ovako je svoju životnu, iskustvenu kosovsku priču započeo Zoran Jevtić. Zamonašio se 1960. kad je stigao sa Kosova i dobio ime Atanasije. Od tada se Kosovo i Atanasije ne razdvajaju. Predanje kaže da su oko te drevne crkvice, u kojoj se pričestio, sahranjeni učesnici Kosovskog boja, a bliža istorija beleži da su stradale i pomrle srpske vojnike iz povlačenja tokom Prvog svetskog rata sakupljali po kosovskoj ravnici i bezimene polagali oko minijaturnog hrama kosovskih Srba u Babinom Mostu. Prošli su ovuda i kraljevi vojnici Jevtići iz Brdarice kod Valjeva,

Društvo

07.01.2021 u 22:00

S anđelima i narodom

„Kakav je narod u Gračanici, Teodora?”, pita igumanija Tatijana svoju monahinju iz sestrinstva. „Angelski, mati, angelski!”, odgovara mlada kaluđerica. Sutradan je došao sveštenik, bacio svoju veliku crnu torbu na sto stroge gračaničke igumanije, odložio epitrahilj, krst i trebnik i rekao: „Sa dna do vrha Gračanice – niko me nije u kuću primio!” „Teodora, crna Teodora, ovaj tvoj angelski narod, popa u kuću ne prima!”, viče igumanija Tatijana. Doba je najtvrđeg komunizma, sredina dvadesetog veka. U crkvi prebogatog srpskog kralja Milutina, što je gradio hramove od Krke do Jerusalima, i delio priloge od Barija do Budima, vlada potpuna pustoš. Glad, oskudica u odeći, komunistička administracija u konaku, zemlja oduzeta, kasa za priloge je postala partijska i zaključana. Međutim,

Politika

26.12.2020 u 20:30

Znakovi zla i simboli nade na KiM

„Dolaze ovih dana stranci, Albanci, Srbi. Idu gore kod crkve slikaju one naše ostatke... Gledaju oni, zapisuju nešto – gledamo i mi, a znamo sve: i čija je Crkva Svetog Jovana i čija je tabla koju su postavili, na kojoj na albanskom i engleskom piše ’naša crkva’”, govori Aleksandar Stević, profesor istorije u školi „Španska legija”, u selu Suvo Grlo. Kako je tabla stigla na čuku koja se zove Đutek, šta su to uradili španski legionari da zasluže ime u ovom getu? Da li se sve pretvorilo u znak i poruku? Šta je ovaj poslednji „Kisha Jone / Our church” i kome je upućen? Zbog njega su u ovo potpuno izolovano selo i ostatke crkve, u opštini Srbica u Drenici, stigli različiti ljudi. Dolaze usred pandemije virusa korona. Neko je na ostacima srpske crkve postavio tablu kojom je jasno označio da

Politika

25.12.2020 u 21:47

Uobličavanje krize

„Sjedinjene Američke Države pozivaju sve stranke i institucije na Kosovu da ispoštuju odluke ustavnog suda i obezbede da građani Kosova mogu odabrati svoje predstavnike putem slobodnih, poštenih, mirnih izbora.” Ovo je jedna jedina rečenica koja je juče stigla iz američke ambasade u Prištini. Sa Dragodana, brdašca iznad Prištine koje se, zbog američke kancelarije, a potom i ambasade, u šali zove i kosovski Kapitol Hil, jasno je poručeno – vlada Avdulaha Hotija je pala, ide se na izbore. Dosadašnji predsednik vlade u Prištini Avdulah Hoti, označen na početku svog mandata kao „sluga mnogih gospodara”, otišao je u političku prošlost. Ustavni sud Kosova je presudio da Etem Arifi, koji je vladi čuvao tanku većinu, ne može da bude poslanik jer je pravosnažno osuđen na godinu dana i tri meseca

Društvo

25.12.2020 u 21:37

Signal slobode, vere i profesije

Sve je počelo tačno pre dvadeset godina. Pao je dubok sneg na Kosovu i Metohiji. Ispod nakrivljene „pečurke” propalog Gradskog saobraćajnog preduzeća Priština prtinu je napravio švedski oklopni guseničar parkiran u centru srpskog sela Čaglavica. Ljudski tragovi vodili su u Dom kulture, u tri prostorije i veliku hladnu neosvetljenu salu odakle se 17. decembra 2000. prvi put čulo: „Slušate KiM radio!” S prvog sastanka redakcije pamte se samo oči u polumraku: Marijana, Tanja, Siniša, Vlada, Ivica, Nektarije... Nema struje, agregat „drži” predajnik, miksetu i nekoliko računara. „Imali smo uspone i padove. Međutim, kada se sagleda ceo kontekst proteklog perioda, naš medij se sve vreme razvijao. Potekao iz ove redakcije ili je ’pio sa ovog izvora’, na neki način i danas nešto znači u

Politika

25.12.2020 u 17:51

Uobličavanje krize

„Sjedinjene Američke Države pozivaju sve stranke i institucije na Kosovu da ispoštuju odluke ustavnog suda i obezbede da građani Kosova mogu odabrati svoje predstavnike putem slobodnih, poštenih, mirnih izbora.” Ovo je jedna jedina rečenica koja je juče stigla iz američke ambasade u Prištini. Sa Dragodana, brdašca iznad Prištine koje se, zbog američke kancelarije, a potom i ambasade, u šali zove i kosovski Kapitol Hil, jasno je poručeno – vlada Abdulaha Hotija je pala, ide se na izbore. Dosadašnji predsednik vlade u Prištini Abdulah Hoti, označen na početku svog mandata kao „sluga mnogih gospodara”, otišao je u političku prošlost. Ustavni sud Kosova je presudio da Etem Arifi, koji je vladi čuvao tanku većinu, ne može da bude poslanik jer je pravosnažno osuđen na godinu dana i tri meseca

Region

10.12.2020 u 20:00

Porodično ropstvo

„Oni koji danas slave oslobođenje priželjkuju da se Crna Gora vrati u stanje ropstva, državne i nacionalne obezličenosti kako je živela od 1918. do 1941. godine”, izjavio je nedavno predsednik Crne Gore Milo Đukanović. Kada su se posle njegovog poraza na izborima 30. avgusta slegli montenegrinski plemenski leleci i glasovi građanskih, često plaćenih, tužbalica u regionu počivše Jugoslavije, gospodar Crne Gore se povremeno javljao i u različitim oblicima ponavljao: „Neću ja tako lako otići! Samo sam trenutno odsutan! Pritajio sam se i čekam svoj trenutak! Poći ću u šume!” Prekjuče je pokušao da uobliči sve ove glasove, kao i da podvuče kako su smrt mitropolita Amfilohija, pobeda Džozefa Bajdena u Americi i dugi proces formiranja Vlade Crne Gore osnažili njegovu poziciju i povratak. Jasno je da je

Politika

18.11.2020 u 22:30

Ponižena sloboda

Gračanički geto je pun policije i novinara. Inspektori, specijalci, civili ispod čijih kaputa drške pištolja prave izbočine za pojasom, kamere i mikrofoni na jedinoj prljavoj ulici. U široki geto-kadar ulaze bodljikava žica na zidu manastira Gračanica, boje jeseni koje liče na kupole ovog hrama. Teški kamion prolazi, trese UNESKO spomenik i slučajnog prolaznika koji daje izjavu. „Šta kažete, sloboda, ime... Ma nemam pojma, gde je to...”. I poslednja mala redakcija iz Prištine poslala je juče svog izveštača da vidi i istraži šta se to dogodilo u Gračanici. Sve je počelo kao jedna od brojnih propagandnih akcija Tačijeve i Veselijeve Demokratske partije Kosova. Njeni šefovi, tačnije bivši komandanti OVK, našli su se u Hagu gde, pred sudom napravljenim po kosovskim zakonima, odgovaraju za

Region

01.11.2020 u 11:42

Đedove tople ruke

„Ruke su mu tople! Vraćala sam se noćas ponovo da uzmem blagoslov”, kaže Slobodanka Grdinić, novinarka Radija Svetigora. Ogromne šake moračkog kosača, u potpunom neskladu sa starcem u sanduku, drže krst i izgledaju kao da su nadživele smrt. To čvornovato klupko pisalo je o Svetom Grigoriju Palami, genijalnom tražitelju svetlosti, jednom od najvećih mistika pravoslavlja. Ruke Amfilohija Radovića izgledaju kao lozovi čokot. Kad se rodio, njegov otac Ćiro zasadio je lozu u porti manastira Morača, i tako za svakog sina – po čokot. Danas je to mali vinograd na terasi okruženoj surovim liticama nad rekom Moračom. Rađa u dvorištu zadužbine Stefana Nemanjića, unuka Simeona Nemanje. Kulturni i duhovni model velikih ostvarenja oblikovao je svet gorštaka, pa Ćiro Radović peva i sastavlja deseterce o

Kultura

28.10.2020 u 17:56

Kosovo je susret sa sobom

Književnik i novinar „Politike” Novica Đurić dobitnik je pesničke nagrade „Lazar Vučković” koju dodeljuje Ustanova za novinsko izdavačku delatnost „Panorama – Jedinstvo” iz Prištine. Književni susreti se održavaju od 1969. godine u znak sećanja na prerano preminulog pesnika Lazara Vučkovića koji se 1966. godine utopio u Ohridskom jezeru sa pesnikom Blažom Šćepanovićem. Od 1970. na ovim susretima se dodeljuje nagrada „Lazar Vučković” za najbolju poeziju objavljenu u časopisu „Stremljenja”, a Đuriću je nagrada uručena u Domu kulture „Gračanica”. „U centru ove poezije je rodoljublje i stoicizam, svetinje i svetitelji, ali i dom i zavičaj kao stajno mesto i duhovni vidikovac”, piše u obrazloženju žirija koji se odlučio za pesnika iz Podgorice i podsetio na Đurićev bogati poetski opus i

Prethodna Sledeća

Početna / Živojin Rakočević

06.06.2026 u 22:09

Romčevićevo promašeno pitanje

06.06.2026 u 22:07

Košarkaši Real Madrida izgubili u četvrtfinalu španskog prvenstva

06.06.2026 u 22:02

Adem Avdić se povredio u Meksiku

06.06.2026 u 21:55

Savetnik Bele kuće za veštačku inteligenciju odlazi sa funkcije

06.06.2026 u 21:50

Kada Beograd postane nepresušna tema Zagreba

06.06.2026 u 21:49

Zbog nasilja na Zapadnoj obali Francuska traži sankcije za Izrael