Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Живојин Ракочевић

Магазин

22.10.2020 у 14:06

Са Шар-планине на кров света

Јесен на Шар-планини. Боје и тишинa. Јединствена лепота, мала ледничка језера и ретки људи који виде, схватају, чувају и промовишу ово благо. Испод сурових врхова је Сиринићка жупа и њена села сабијена као мали градићи по ободима плодних поља. Овде постоје они који су свој живот поистоветили с овом суровом лепотом и посветили јој се. Саша Илић Паја је од своје пете године с планином и на планини. Ових месеци, а може се рећи и година, интензивно се спрема за један далеки пут. Уз посвећене планинаре из клуба „Успон” и остале активисте овог краја најбољи је познавалац планине. – Ту сам проходао. То су моје слике и слике мога живота, без њих ме нема. С младим људима из „Успона” целу смо планину прошли, сваки кутак – говори Саша Илић. Сакривена и непозната Шара У младим, посвећеним

Регион

18.10.2020 у 19:00

Судар катунских песница

Игром случаја и вируса корона, 8. октобра 2020, у време одсуства руковања, судариле су у палати Председништва Црне Горе две песнице. Тај ударац означио је тренутак кад је моћни Мило Ђукановић почео да предаје власт готово потпуно непознатом професору Здравку Кривокапићу. Срела су се два човека и судариле су се две песнице пореклом из Катунске нахије, области око Ловћена и Цетиња у којој је зачета идеја и обнова наше државе у доба ропства. У њој је рођен Његош, који је о њој записао: „Ти си мати српске Горе Црне”. Романтичну представу о подловћенском збегу с епископском столицом који разгони „азијатске тмуше” у стварности су пратиле сурове, вековне унутрашње борбе и одлуке. Тај пренапрегнути микропростор изоштрио је светле и тамне стране менталитета који је обнављао дух, културу и

Култура

06.10.2020 у 11:29

Живот је спојио векове и уметност

„Догодио се тренутак за који се припремамо годину дана. Десио се у временима када је већина наступа и фестивала одложена, а често изгледа као да је живот одложен. Два дана Медимуса протекла су без икаквих проблема”, каже Бојан Бабић председник Друштва пријатеља Манастира Светих архангела код Призрена. Медимус, пети међународни фестивал средњовековне музике, одржан је протеклог викенда управо у Светим архангелима, јер је пандемија вируса корона изместила овогодишње наступе из атријума Цркве Светог спаса која се налази испод саме призренске тврђаве. Из тог јединственог простора, поред цркве коју је подигао властелин цара Душана Младен Владојевић, извођачи средњовековне музике, публика и организатори преселили су се у Свете Архангеле задужбину и место где је сахрањен управо цар

Друштво

17.09.2020 у 21:00

Зидови страха

Бабин Мост – Провалници су прескочили малу ограду поред олтара у Цркви покрова Пресвете Богородице у Бабином Мосту код Обилића. Стајали су на костурници српских војника страдалих у Првом светском рату, док су одваљивали крстолике гвоздене решетке на прозору с јужне стране. Одатле се пружа један од најлепших погледа на Косово Поље. Свештеник Александар Нашпалић држи у руци изгужване крстове и лагано чита натпис: „Овде, код олтара Храма покрова Свете Богородице, где су по Косовском боју сахрањени велики и мали, знани и незнани, ратници видовдански, почивају и кости српских незнаних јунака погинулих од непријатеља 1915. године за велико и свето дело ослобођења и уједињења. Синови српских страдалника, имајте на уму да на костима ваших предака почивају темељи наше велике Југославије.” У

Регион

30.08.2020 у 18:00

Победиће глад

Од нашег специјалног извештача На кружном току у Зети, код пропалог Комбината алуминијума Подгорица (Титоград), стоји млад човек са високо подигнутом тробојком и грбом Краљевине Црне Горе. Насмејан. Без маске. Два полицајца су поред њега, један нешто говори у моторолу. Пролазници трубе. Седам километара даље, на платоу испред Храма Христвог Васкрсења, шетају два дечака у црвеним мајицама на којима златним латиничним словима пише: „Да је вјечна Црна Гора!” Ту је полицијска марица, полицајац с маском, иза најлепши објекат у Подгорици. Да ли ови млади људи, припадници два различита покрета, желе да освоје места која доживљавају као симболична упоришта својих противника или подсвесно траже оно што им недостаје? Како наћи изгубљени смисао? Постјугословенским простором већ деценијама

Друштво

14.08.2020 у 20:00

Чујеш ли ме, Иване сине!

Крваве, кружне мрље на земљи, угашена ватра на којој се пекао кукуруз, остављени бицикл и много дечје обуће, то је слика са вира на реци Бистрици у Гораждевцу код Пећи. Пре седамнаест година њу је „насликао” убица који је на десетине девојчица и дечака испалио 87 метака и убио Ивана Јововића (17) и Панта Дакића (12), а тешко ранио Драгану Србљак, Ђорђа Угреновића, Богдана Букумирића и Марка Богићевића. Гораждевац је тог кобног 13. августа 2003. године био херметички затворени гето чуван од војника Кфора који су имали пунктове, патроле, па чак и базе у његовој непосредној околини. Деца нису прешла границу гета, то су имања њихових очева, кукуруз који су пекли они су сејали. Убица је пратио живот, ушао у затворени свет гораждевачких Срба и заувек га фатално обележио. Место игре,

Друштво

24.07.2020 у 21:00

Анђели косовског завета

„Брат је био најумиљатије дете у селу. Грли ме, љуби ме, био је млађи од мене девет година. ’Моја сестра, моја сестра’, викао је од среће кад сам му од прве плате купила одећу за екскурзију. Млађи син личи на њега, седне поред мене загрли ме исто као мој брат. Бог ми је нешто подарио да се сећам (плаче). Ја плачем и код куће, а не само кад причам. Урадила сам њихову слику, уље на платну – стриц, отац и брат Новица у средини. Једном сам брисала ту слику и узмем да помазим брата... Моја рука је прошла кроз његову главу, моја рука је прошла кроз његову косу. Касније су ми рекли да га је моја жеља додирнула и да је то дар из дубине душе. Ја мислим да су они анђели који нас чувају и да су живи на овом нашем Косову”, сведочи Славица Јанићијевић Поповић. Пре двадесет једну годину на жетви код

Друштво

24.06.2020 у 21:00

Отети лекари Косова

Када човек нестане он истовремено живи и умире сваког дана у онима што га траже, поштују и воле. Други, чија савест није чиста или су на неки начин за одговорни за отмицу плаше се његовог доласка и сведочења. По дану отмице једног таквог човека установљен је датум обележавања нестанака и убистава медицинских радника на Косову и Метохији. Један од најбољих, познати проф. др Андрија Томановић отет је испред своје клинике и факултета 24. јуна 1999. године. У списак његових послова тих дана и месеци бомбардовања убројане су операције српских цивила и војника, али и пацијенти Албанци, укључујући и једног војника Ослободилачке војске Косова. „Читали смо ваш текст и разговарали на колегијуму. Ко је војник ОВК што га је оперисао доктор Томановић?”, питао је, прошле године на Видовдан

Друштво

21.06.2020 у 18:06

Тиха љубав и молитва

„Годину дана смо јели једноличну храну из једног казана за повратнике у Осојану. Онда смо дошли овде и јели, јели, јели... оно што су сестре скромно спремиле. Кад смо схватили колико једемо, толико нас је било срамота! А монахиње срећне што су нас нахраниле, све радосне, сијају. Чини ми се да су сви видели наш стид”, говори педагог Соња Вуковић из Осојана на сахрани мати Исидоре, игуманије манастира Гориоч код Истока. Комплекс средњовековног храма јесте мала зараван у стрмим планинама, природна тераса што подсећа на сто постављен између камених врхова и плодне Метохије. Чувале су га монахиње, старице и шпански војници Кфора, после 1999. године када је са овог простора у потпуности протерано српско становништво. Монахиња Исидора, старице и немоћне жене посвећене молитви чекале су

Друштво

06.06.2020 у 21:00

Одлазак последњег Србина из Дечана

„Овде Ћира Дечанац, долазим брзо, да причамо”, најавио се једне зиме Бошко Ћирић из Дечана. Мршав, брзих покрета, другачији од оног предратног човека из дворишта Високих Дечана. Почео је да говори о детаљима и људима своје вароши као да их слика и као да их је јуче срео. Одсутност у његовим очима показивала је да живи то протекло време. „Враћам се у Дечане, треба ми фиксни телефон.” Нико му није веровао, јер су се сви покушаји повратка, одласка у продавницу или шетње по градићу завршили псовкама, каменицама или пребијањима. Божидар Томић је 2008. године пребијен у Дечанима, имао је 75 година. Ћира Дечанац је све то знао и осећао, али није одустајао. Из похабаног старог именика, из којег су испадали папирићи, читао је наглас и окретао бројеве различитих телефона. Говорио је албанским

Претходна Следећа

Почетна / Живојин Ракочевић

13.06.2026 у 11:15

„За дом спремни“ - део програма ХРТ-а

13.06.2026 у 11:11

Најбољи сумо рвачи на турниру у Паризу након 30 година

13.06.2026 у 11:10

САД, Јапан и Јужна Kореја усаглашавају ставове о Северној Kореји

13.06.2026 у 11:08

Отварање деонице Моравског коридора у наредних десет дана

13.06.2026 у 11:07

Формирао се торнадо на Уралу

13.06.2026 у 11:02

Тужилаштво проширило истрагу убиства на Сењаку