Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Magazin

22.10.2020 u 14:06

Sa Šar-planine na krov sveta

Jesen na Šar-planini. Boje i tišina. Jedinstvena lepota, mala lednička jezera i retki ljudi koji vide, shvataju, čuvaju i promovišu ovo blago. Ispod surovih vrhova je Sirinićka župa i njena sela sabijena kao mali gradići po obodima plodnih polja. Ovde postoje oni koji su svoj život poistovetili s ovom surovom lepotom i posvetili joj se. Saša Ilić Paja je od svoje pete godine s planinom i na planini. Ovih meseci, a može se reći i godina, intenzivno se sprema za jedan daleki put. Uz posvećene planinare iz kluba „Uspon” i ostale aktiviste ovog kraja najbolji je poznavalac planine. – Tu sam prohodao. To su moje slike i slike moga života, bez njih me nema. S mladim ljudima iz „Uspona” celu smo planinu prošli, svaki kutak – govori Saša Ilić. Sakrivena i nepoznata Šara U mladim, posvećenim

Region

18.10.2020 u 19:00

Sudar katunskih pesnica

Igrom slučaja i virusa korona, 8. oktobra 2020, u vreme odsustva rukovanja, sudarile su u palati Predsedništva Crne Gore dve pesnice. Taj udarac označio je trenutak kad je moćni Milo Đukanović počeo da predaje vlast gotovo potpuno nepoznatom profesoru Zdravku Krivokapiću. Srela su se dva čoveka i sudarile su se dve pesnice poreklom iz Katunske nahije, oblasti oko Lovćena i Cetinja u kojoj je začeta ideja i obnova naše države u doba ropstva. U njoj je rođen Njegoš, koji je o njoj zapisao: „Ti si mati srpske Gore Crne”. Romantičnu predstavu o podlovćenskom zbegu s episkopskom stolicom koji razgoni „azijatske tmuše” u stvarnosti su pratile surove, vekovne unutrašnje borbe i odluke. Taj prenapregnuti mikroprostor izoštrio je svetle i tamne strane mentaliteta koji je obnavljao duh, kulturu i

Kultura

06.10.2020 u 11:29

Život je spojio vekove i umetnost

„Dogodio se trenutak za koji se pripremamo godinu dana. Desio se u vremenima kada je većina nastupa i festivala odložena, a često izgleda kao da je život odložen. Dva dana Medimusa protekla su bez ikakvih problema”, kaže Bojan Babić predsednik Društva prijatelja Manastira Svetih arhangela kod Prizrena. Medimus, peti međunarodni festival srednjovekovne muzike, održan je proteklog vikenda upravo u Svetim arhangelima, jer je pandemija virusa korona izmestila ovogodišnje nastupe iz atrijuma Crkve Svetog spasa koja se nalazi ispod same prizrenske tvrđave. Iz tog jedinstvenog prostora, pored crkve koju je podigao vlastelin cara Dušana Mladen Vladojević, izvođači srednjovekovne muzike, publika i organizatori preselili su se u Svete Arhangele zadužbinu i mesto gde je sahranjen upravo car

Društvo

17.09.2020 u 21:00

Zidovi straha

Babin Most – Provalnici su preskočili malu ogradu pored oltara u Crkvi pokrova Presvete Bogorodice u Babinom Mostu kod Obilića. Stajali su na kosturnici srpskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu, dok su odvaljivali krstolike gvozdene rešetke na prozoru s južne strane. Odatle se pruža jedan od najlepših pogleda na Kosovo Polje. Sveštenik Aleksandar Našpalić drži u ruci izgužvane krstove i lagano čita natpis: „Ovde, kod oltara Hrama pokrova Svete Bogorodice, gde su po Kosovskom boju sahranjeni veliki i mali, znani i neznani, ratnici vidovdanski, počivaju i kosti srpskih neznanih junaka poginulih od neprijatelja 1915. godine za veliko i sveto delo oslobođenja i ujedinjenja. Sinovi srpskih stradalnika, imajte na umu da na kostima vaših predaka počivaju temelji naše velike

Region

30.08.2020 u 18:00

Pobediće glad

Od našeg specijalnog izveštača Na kružnom toku u Zeti, kod propalog Kombinata aluminijuma Podgorica (Titograd), stoji mlad čovek sa visoko podignutom trobojkom i grbom Kraljevine Crne Gore. Nasmejan. Bez maske. Dva policajca su pored njega, jedan nešto govori u motorolu. Prolaznici trube. Sedam kilometara dalje, na platou ispred Hrama Hristvog Vaskrsenja, šetaju dva dečaka u crvenim majicama na kojima zlatnim latiničnim slovima piše: „Da je vječna Crna Gora!” Tu je policijska marica, policajac s maskom, iza najlepši objekat u Podgorici. Da li ovi mladi ljudi, pripadnici dva različita pokreta, žele da osvoje mesta koja doživljavaju kao simbolična uporišta svojih protivnika ili podsvesno traže ono što im nedostaje? Kako naći izgubljeni smisao? Postjugoslovenskim prostorom već decenijama

Društvo

14.08.2020 u 20:00

Čuješ li me, Ivane sine!

Krvave, kružne mrlje na zemlji, ugašena vatra na kojoj se pekao kukuruz, ostavljeni bicikl i mnogo dečje obuće, to je slika sa vira na reci Bistrici u Goraždevcu kod Peći. Pre sedamnaest godina nju je „naslikao” ubica koji je na desetine devojčica i dečaka ispalio 87 metaka i ubio Ivana Jovovića (17) i Panta Dakića (12), a teško ranio Draganu Srbljak, Đorđa Ugrenovića, Bogdana Bukumirića i Marka Bogićevića. Goraždevac je tog kobnog 13. avgusta 2003. godine bio hermetički zatvoreni geto čuvan od vojnika Kfora koji su imali punktove, patrole, pa čak i baze u njegovoj neposrednoj okolini. Deca nisu prešla granicu geta, to su imanja njihovih očeva, kukuruz koji su pekli oni su sejali. Ubica je pratio život, ušao u zatvoreni svet goraždevačkih Srba i zauvek ga fatalno obeležio. Mesto

Društvo

24.07.2020 u 21:00

Anđeli kosovskog zaveta

„Brat je bio najumiljatije dete u selu. Grli me, ljubi me, bio je mlađi od mene devet godina. ’Moja sestra, moja sestra’, vikao je od sreće kad sam mu od prve plate kupila odeću za ekskurziju. Mlađi sin liči na njega, sedne pored mene zagrli me isto kao moj brat. Bog mi je nešto podario da se sećam (plače). Ja plačem i kod kuće, a ne samo kad pričam. Uradila sam njihovu sliku, ulje na platnu – stric, otac i brat Novica u sredini. Jednom sam brisala tu sliku i uzmem da pomazim brata... Moja ruka je prošla kroz njegovu glavu, moja ruka je prošla kroz njegovu kosu. Kasnije su mi rekli da ga je moja želja dodirnula i da je to dar iz dubine duše. Ja mislim da su oni anđeli koji nas čuvaju i da su živi na ovom našem Kosovu”, svedoči Slavica Janićijević Popović. Pre dvadeset jednu godinu na žetvi kod

Društvo

24.06.2020 u 21:00

Oteti lekari Kosova

Kada čovek nestane on istovremeno živi i umire svakog dana u onima što ga traže, poštuju i vole. Drugi, čija savest nije čista ili su na neki način za odgovorni za otmicu plaše se njegovog dolaska i svedočenja. Po danu otmice jednog takvog čoveka ustanovljen je datum obeležavanja nestanaka i ubistava medicinskih radnika na Kosovu i Metohiji. Jedan od najboljih, poznati prof. dr Andrija Tomanović otet je ispred svoje klinike i fakulteta 24. juna 1999. godine. U spisak njegovih poslova tih dana i meseci bombardovanja ubrojane su operacije srpskih civila i vojnika, ali i pacijenti Albanci, uključujući i jednog vojnika Oslobodilačke vojske Kosova. „Čitali smo vaš tekst i razgovarali na kolegijumu. Ko je vojnik OVK što ga je operisao doktor Tomanović?”, pitao je, prošle godine na

Društvo

21.06.2020 u 18:06

Tiha ljubav i molitva

„Godinu dana smo jeli jednoličnu hranu iz jednog kazana za povratnike u Osojanu. Onda smo došli ovde i jeli, jeli, jeli... ono što su sestre skromno spremile. Kad smo shvatili koliko jedemo, toliko nas je bilo sramota! A monahinje srećne što su nas nahranile, sve radosne, sijaju. Čini mi se da su svi videli naš stid”, govori pedagog Sonja Vuković iz Osojana na sahrani mati Isidore, igumanije manastira Gorioč kod Istoka. Kompleks srednjovekovnog hrama jeste mala zaravan u strmim planinama, prirodna terasa što podseća na sto postavljen između kamenih vrhova i plodne Metohije. Čuvale su ga monahinje, starice i španski vojnici Kfora, posle 1999. godine kada je sa ovog prostora u potpunosti proterano srpsko stanovništvo. Monahinja Isidora, starice i nemoćne žene posvećene molitvi čekale su

Društvo

06.06.2020 u 21:00

Odlazak poslednjeg Srbina iz Dečana

„Ovde Ćira Dečanac, dolazim brzo, da pričamo”, najavio se jedne zime Boško Ćirić iz Dečana. Mršav, brzih pokreta, drugačiji od onog predratnog čoveka iz dvorišta Visokih Dečana. Počeo je da govori o detaljima i ljudima svoje varoši kao da ih slika i kao da ih je juče sreo. Odsutnost u njegovim očima pokazivala je da živi to proteklo vreme. „Vraćam se u Dečane, treba mi fiksni telefon.” Niko mu nije verovao, jer su se svi pokušaji povratka, odlaska u prodavnicu ili šetnje po gradiću završili psovkama, kamenicama ili prebijanjima. Božidar Tomić je 2008. godine prebijen u Dečanima, imao je 75 godina. Ćira Dečanac je sve to znao i osećao, ali nije odustajao. Iz pohabanog starog imenika, iz kojeg su ispadali papirići, čitao je naglas i okretao brojeve različitih telefona. Govorio je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Živojin Rakočević