Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Друштво

09.01.2019 у 16:32

Пећка патријаршија, мајка српских цркава

Мало крива, шарена са флекама рђе, метална цев препречила је пут. Проћелав полицајац излази из кућице и са јаким акцентом тражи личну карту. Пита: „Одакле сте, шта возите?” После „безбедносне” провере, која више личи на сусрет суседа на незгодном месту, особа у униформи одлази до другог краја цеви. Наслања се на жицом увезане остатке бетонских елемената и блокова, па рампа оде горе и може се ући у Пећку патријаршију, мајку српских цркава. Пролази се кроз нову и лепу капију, а на њу се наслања, такође нов, огроман зид из којег штрче шиљци арматуре остављени за брзо и једноставно развлачење бодљикаве жице. Када је одлучено да се зида зид због заштите читавог манастирског комплекса, јер тик изнад њега пролази пут за Руговску клисуру, локалне власти су се побуниле. „Зид заклања поглед

Друштво

03.01.2019 у 23:30

Последња ђаковичка бака

Терасица из деветнаестог века покривена виновом лозом, на њој четири старице и два млада монаха. Да нема италијанских војника, под тешком опремом и с аутоматским оружјем, све би личило на слику каквог скрајнутог манастирчића који су од комунизма сачувале ове бакице. Стоје Пољка, Нада, Јела и Васиљка и око њих челик тенкова. Те цеви, жице и вреће пуне песка бране жене против којих се окренуо читав један град. Само су ретки погледом и понеком речју поздрављали своје тихе суграђанке и њихову решеност да по цену живота остану у својој улици, у својој цркви. Захваљујући тој одлуци, Ђаковица је сачувала мултиетничност

Друштво

25.12.2018 у 14:20

Живимо од Бога

На крају косовске равнице, у једној ували, као у неком давно исушеном фјорду, налази се село Јањево. Славни средњовековни бродови Дубровчана пловили су по целом познатом свету, а каравани трговаца ишли су дубоко у континент, најчешће сигурним путевима, преко Котора, главне луке и културног центра државе Немањића. Држали су тргове у Новом Брду, Приштини, Липљану, а са опадањем рударства и запуштањем среброносних жица у доба Османске империје дубровачке колоније се повлаче или остају као посебне заједнице. У заветрини, окружена окомитим брдима, преживела ја велика група католика Јањеваца или Дубровчана, како воле да кажу. Данас њихово вековима стицано имање личи на место страшног бродолома. Из проваљених кућа испадају ствари које нико није желео да украде, никоме не требају. Усред ове

Друштво

18.12.2018 у 17:20

Хиљаду година Призренске епископије

Хиљаду година од првог помена Призренске епископије прославља се ових дана на Косову и Метохији и у Српској православној цркви. Прослава овог великог јубилеја почела је бденијем у Цркви Богородице Љевишке у центру Призрена, где се окупило више од две стотине верника и гостију. Стигли су по киши и мраку, улазе полумокрих капута, корача се опрезно уз свеће, јер ова црква на листи Унескове светске културне баштине нема осветљење, нема грејање. Историчари се слажу да је седиште те прве епископије било највероватније на овом месту. „Зеница ока мог, гнездо је лепоте твоје”, изговара стихове персијског песника Хафиза митрополит Амфилохије док му из мантије и уста излази пара од хладноће. Неки давни поштовалац уметности урезао је ове стихове у љевишке фреске пре него што је, половином

Друштво

15.12.2018 у 23:30

Светиња је и за оне који мрзе

Девич – Дубоко у шумама Дренице, у манастиру Девич, данас се на празник Светог Јоаникија Девичког окупило око пет стотина верника и гостију. Подвиг пустињака, родом из Диоклитије Хвостанске, догодио се у време када се гасила српска држава, а предање говори да је Ђурађ Бранковић подигао манастир јер му је светитељ излечио тешко болесну кћер. У временима ропства чуда над гробом Светог Јоаникија су се увећавала а његово име и слава добили су значај раван оном који имају светитељи из лозе Немањића. Скромна црквица је и данас дочекала вернике. ,,Дошла сам с групом оца Радивоја из Београда. Родом сам из Лесковца, осећам да је ту светитељ и да је ово свето место”, каже Драгана док после литургије седи на малом троношцу. У последњих осамдесет година манастир је разорен два пута до темеља.

Политика

15.12.2018 у 15:00

Дуге цеви и јужно од Ибра

Из мрака, с оне стране моста у Косовској Митровици, истрчава особа са батеријском лампом и пушком. Тек са неколико метара види се да је тамна униформа, панцир. Крупнији мушкарац иза њега једва га стиже и заузима положај испред фарова аутомобила, прст на обарачу калашњикова. Од његове осветљене и смешно преувеличане појаве требало би да се уплаше путници у нашем аутомобилу. Међутим, паника је на другој страни, специјалци Росу одмах после строгог прегледа докумената трче на другу страну. Покрет „Осхтима” најављује мобилизацију на северу Косова, код Газиместана петнаест килограма експлозива, снажна светла са ротација падају у равномерном ритму по споменику Косовским јунацима. Стару касарну „Маршал Тито”, која се још звала и „Косовских јунака”, а данас „Адем Јашари”, чувају дуге цеви полиције

Политика

03.12.2018 у 19:22

Призренски хлеб од српског брашна

– Је ли добар хлеб? – Нема бољег хлеба од призренског – одговара пекар у центру Призрена, а на питање што је скупљи него раније, кратко одговара: – Српско брашно. Још ће да поскупи. Док у разговору меша екавицу и ијекавицу, тврди како је призренска вода пресудна за квалитет хлеба, и смеје се. У великим породицама и сиротињским срединама брашно и хлеб су основне намирнице и без њих се не може. Домаћин велике албанске породице прво мора да мисли на хлеб. Одлука владе Рамуша Харадинаја прво је погодила те породице које живе у екстремном сиромаштву. Најновији извештај Уједињених нација на Косову говори да једна трећина становништва, 29,2 одсто, живи у релативном сиромаштву, а 8,2 одсто је екстремно сиромашна, што значи да зарађује мање од једног долара дневно. Незапосленост је 32,9

Политика

06.11.2018 у 13:18

Пораз слободе у Нотр Даму

Звона на Нотр Даму, Богородичином храму у Паризу, звонила су да огласе како су хришћани победили на Косову пољу, а тврди се и да је лично краљ Карло VI приредио свечану службу. Вест је одјекнула у Француској. Информације из више различитих извора стизале су на коњима, у писмима, сведочењима, репортажама, извештајима, а коначни резултат тог истраживачког рада била је вест: султан Мурат је убијен! Карло је могао да одахне, јер је „проклетник” заустављен на Косову пољу 1389, а Европа ослобођена од инвазије са истока. Подразумевало се да су у биткама на Балкану, на првом месту у оној коју је предводио српски кнез Лазар

Друштво

27.10.2018 у 19:26

Дете светитељка из Пасјана

Одрасли људи теменом додирују таваницу цркве. Деца шапућу, мало се гурају у том суженом простору, који изгледа као да је прављен по њиховој мери. Коме деца досаде он прелази у пространији и височији део где га на зидовима храма дочекују наивни ликови на фрескама, слични овој безазленој деци. На престоној икони је светитељка дете. Служба је у сеоској цркви у Пасјану код Гњилана, свеће, мала кућа на осами, на крају села у пољу међу усевима – храм по мери деце. Прославља се мученица Босиљка, девојчурак из Пасјана која се, у другој половини деветнаестог века, по цену смрти није одрекла православне вере. Ова црквица је сва у знаку њеног страдања и њеног презимена Рајчић. Отели су девојчицу, мучили је, уцењивали њене родитеља, а она није издала ову светињу и своје презиме Рајчић. Због свега

Друштво

14.10.2018 у 15:57

Михољско лето у Метохији

Призрен, Велика Хоча – Огромни корен липе подигао је коцке калдрме. Око стабла су нагнуте клупе на којима седе ђаци и професори. Благо је михољско лето у Призрену, а из густе, поткресане крошње пада лишће. Ово је липа српских патријараха, нема ниједног, у двадесетом веку, који овде није – као ђак или као професор – провео неко време. Она памти када је, у Великом рату, у темеље Богословије „Свети Кирило и Методије” краљ Петар сакрио своју круну направљену од Карађорђевог топа и отишао преко Албаније. Од свих вредности и живих створења једино је ова липа преживела Погром 17. марта 2004. године. Испод ње ове вечери проректор Исидор шири руке и дочекује госте. Све је обновљено, а нема места на Косову и Метохији одакле није дошао неки посетилац на књижевно вече Матије Бећковића и промоцију

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Живојин Ракочевић