Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Društvo

09.01.2019 u 16:32

Pećka patrijaršija, majka srpskih crkava

Malo kriva, šarena sa flekama rđe, metalna cev preprečila je put. Proćelav policajac izlazi iz kućice i sa jakim akcentom traži ličnu kartu. Pita: „Odakle ste, šta vozite?” Posle „bezbednosne” provere, koja više liči na susret suseda na nezgodnom mestu, osoba u uniformi odlazi do drugog kraja cevi. Naslanja se na žicom uvezane ostatke betonskih elemenata i blokova, pa rampa ode gore i može se ući u Pećku patrijaršiju, majku srpskih crkava. Prolazi se kroz novu i lepu kapiju, a na nju se naslanja, takođe nov, ogroman zid iz kojeg štrče šiljci armature ostavljeni za brzo i jednostavno razvlačenje bodljikave žice. Kada je odlučeno da se zida zid zbog zaštite čitavog manastirskog kompleksa, jer tik iznad njega prolazi put za Rugovsku klisuru, lokalne vlasti su se pobunile. „Zid zaklanja pogled

Društvo

03.01.2019 u 23:30

Poslednja đakovička baka

Terasica iz devetnaestog veka pokrivena vinovom lozom, na njoj četiri starice i dva mlada monaha. Da nema italijanskih vojnika, pod teškom opremom i s automatskim oružjem, sve bi ličilo na sliku kakvog skrajnutog manastirčića koji su od komunizma sačuvale ove bakice. Stoje Poljka, Nada, Jela i Vasiljka i oko njih čelik tenkova. Te cevi, žice i vreće pune peska brane žene protiv kojih se okrenuo čitav jedan grad. Samo su retki pogledom i ponekom rečju pozdravljali svoje tihe sugrađanke i njihovu rešenost da po cenu života ostanu u svojoj ulici, u svojoj crkvi. Zahvaljujući toj odluci, Đakovica je sačuvala multietničnost

Društvo

25.12.2018 u 14:20

Živimo od Boga

Na kraju kosovske ravnice, u jednoj uvali, kao u nekom davno isušenom fjordu, nalazi se selo Janjevo. Slavni srednjovekovni brodovi Dubrovčana plovili su po celom poznatom svetu, a karavani trgovaca išli su duboko u kontinent, najčešće sigurnim putevima, preko Kotora, glavne luke i kulturnog centra države Nemanjića. Držali su trgove u Novom Brdu, Prištini, Lipljanu, a sa opadanjem rudarstva i zapuštanjem srebronosnih žica u doba Osmanske imperije dubrovačke kolonije se povlače ili ostaju kao posebne zajednice. U zavetrini, okružena okomitim brdima, preživela ja velika grupa katolika Janjevaca ili Dubrovčana, kako vole da kažu. Danas njihovo vekovima sticano imanje liči na mesto strašnog brodoloma. Iz provaljenih kuća ispadaju stvari koje niko nije želeo da ukrade, nikome ne

Društvo

18.12.2018 u 17:20

Hiljadu godina Prizrenske episkopije

Hiljadu godina od prvog pomena Prizrenske episkopije proslavlja se ovih dana na Kosovu i Metohiji i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Proslava ovog velikog jubileja počela je bdenijem u Crkvi Bogorodice Ljeviške u centru Prizrena, gde se okupilo više od dve stotine vernika i gostiju. Stigli su po kiši i mraku, ulaze polumokrih kaputa, korača se oprezno uz sveće, jer ova crkva na listi Uneskove svetske kulturne baštine nema osvetljenje, nema grejanje. Istoričari se slažu da je sedište te prve episkopije bilo najverovatnije na ovom mestu. „Zenica oka mog, gnezdo je lepote tvoje”, izgovara stihove persijskog pesnika Hafiza mitropolit Amfilohije dok mu iz mantije i usta izlazi para od hladnoće. Neki davni poštovalac umetnosti urezao je ove stihove u ljeviške freske pre nego što je, polovinom

Društvo

15.12.2018 u 23:30

Svetinja je i za one koji mrze

Devič – Duboko u šumama Drenice, u manastiru Devič, danas se na praznik Svetog Joanikija Devičkog okupilo oko pet stotina vernika i gostiju. Podvig pustinjaka, rodom iz Dioklitije Hvostanske, dogodio se u vreme kada se gasila srpska država, a predanje govori da je Đurađ Branković podigao manastir jer mu je svetitelj izlečio teško bolesnu kćer. U vremenima ropstva čuda nad grobom Svetog Joanikija su se uvećavala a njegovo ime i slava dobili su značaj ravan onom koji imaju svetitelji iz loze Nemanjića. Skromna crkvica je i danas dočekala vernike. ,,Došla sam s grupom oca Radivoja iz Beograda. Rodom sam iz Leskovca, osećam da je tu svetitelj i da je ovo sveto mesto”, kaže Dragana dok posle liturgije sedi na malom tronošcu. U poslednjih osamdeset godina manastir je razoren dva puta do

Politika

15.12.2018 u 15:00

Duge cevi i južno od Ibra

Iz mraka, s one strane mosta u Kosovskoj Mitrovici, istrčava osoba sa baterijskom lampom i puškom. Tek sa nekoliko metara vidi se da je tamna uniforma, pancir. Krupniji muškarac iza njega jedva ga stiže i zauzima položaj ispred farova automobila, prst na obaraču kalašnjikova. Od njegove osvetljene i smešno preuveličane pojave trebalo bi da se uplaše putnici u našem automobilu. Međutim, panika je na drugoj strani, specijalci Rosu odmah posle strogog pregleda dokumenata trče na drugu stranu. Pokret „Oshtima” najavljuje mobilizaciju na severu Kosova, kod Gazimestana petnaest kilograma eksploziva, snažna svetla sa rotacija padaju u ravnomernom ritmu po spomeniku Kosovskim junacima. Staru kasarnu „Maršal Tito”, koja se još zvala i „Kosovskih junaka”, a danas „Adem Jašari”, čuvaju duge cevi

Politika

03.12.2018 u 19:22

Prizrenski hleb od srpskog brašna

– Je li dobar hleb? – Nema boljeg hleba od prizrenskog – odgovara pekar u centru Prizrena, a na pitanje što je skuplji nego ranije, kratko odgovara: – Srpsko brašno. Još će da poskupi. Dok u razgovoru meša ekavicu i ijekavicu, tvrdi kako je prizrenska voda presudna za kvalitet hleba, i smeje se. U velikim porodicama i sirotinjskim sredinama brašno i hleb su osnovne namirnice i bez njih se ne može. Domaćin velike albanske porodice prvo mora da misli na hleb. Odluka vlade Ramuša Haradinaja prvo je pogodila te porodice koje žive u ekstremnom siromaštvu. Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija na Kosovu govori da jedna trećina stanovništva, 29,2 odsto, živi u relativnom siromaštvu, a 8,2 odsto je ekstremno siromašna, što znači da zarađuje manje od jednog dolara dnevno. Nezaposlenost je

Politika

06.11.2018 u 13:18

Poraz slobode u Notr Damu

Zvona na Notr Damu, Bogorodičinom hramu u Parizu, zvonila su da oglase kako su hrišćani pobedili na Kosovu polju, a tvrdi se i da je lično kralj Karlo VI priredio svečanu službu. Vest je odjeknula u Francuskoj. Informacije iz više različitih izvora stizale su na konjima, u pismima, svedočenjima, reportažama, izveštajima, a konačni rezultat tog istraživačkog rada bila je vest: sultan Murat je ubijen! Karlo je mogao da odahne, jer je „prokletnik” zaustavljen na Kosovu polju 1389, a Evropa oslobođena od invazije sa istoka. Podrazumevalo se da su u bitkama na Balkanu, na prvom mestu u onoj koju je predvodio srpski knez Lazar

Društvo

27.10.2018 u 19:26

Dete svetiteljka iz Pasjana

Odrasli ljudi temenom dodiruju tavanicu crkve. Deca šapuću, malo se guraju u tom suženom prostoru, koji izgleda kao da je pravljen po njihovoj meri. Kome deca dosade on prelazi u prostraniji i visočiji deo gde ga na zidovima hrama dočekuju naivni likovi na freskama, slični ovoj bezazlenoj deci. Na prestonoj ikoni je svetiteljka dete. Služba je u seoskoj crkvi u Pasjanu kod Gnjilana, sveće, mala kuća na osami, na kraju sela u polju među usevima – hram po meri dece. Proslavlja se mučenica Bosiljka, devojčurak iz Pasjana koja se, u drugoj polovini devetnaestog veka, po cenu smrti nije odrekla pravoslavne vere. Ova crkvica je sva u znaku njenog stradanja i njenog prezimena Rajčić. Oteli su devojčicu, mučili je, ucenjivali njene roditelja, a ona nije izdala ovu svetinju i svoje prezime

Društvo

14.10.2018 u 15:57

Miholjsko leto u Metohiji

Prizren, Velika Hoča – Ogromni koren lipe podigao je kocke kaldrme. Oko stabla su nagnute klupe na kojima sede đaci i profesori. Blago je miholjsko leto u Prizrenu, a iz guste, potkresane krošnje pada lišće. Ovo je lipa srpskih patrijaraha, nema nijednog, u dvadesetom veku, koji ovde nije – kao đak ili kao profesor – proveo neko vreme. Ona pamti kada je, u Velikom ratu, u temelje Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije” kralj Petar sakrio svoju krunu napravljenu od Karađorđevog topa i otišao preko Albanije. Od svih vrednosti i živih stvorenja jedino je ova lipa preživela Pogrom 17. marta 2004. godine. Ispod nje ove večeri prorektor Isidor širi ruke i dočekuje goste. Sve je obnovljeno, a nema mesta na Kosovu i Metohiji odakle nije došao neki posetilac na književno veče Matije Bećkovića i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Živojin Rakočević