Miholjsko leto u Metohiji

Prizren, Velika Hoča – Ogromni koren lipe podigao je kocke kaldrme. Oko stabla su nagnute klupe na kojima sede đaci i profesori. Blago je miholjsko leto u Prizrenu, a iz guste, potkresane krošnje pada lišće. Ovo je lipa srpskih patrijaraha, nema nijednog, u dvadesetom veku, koji ovde nije – kao đak ili kao profesor – proveo neko vreme. Ona pamti kada je, u Velikom ratu, u temelje Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije” kralj Petar sakrio svoju krunu napravljenu od Karađorđevog topa i otišao preko Albanije. Od svih vrednosti i živih stvorenja jedino je ova lipa preživela Pogrom 17. marta 2004. godine. Ispod nje ove večeri prorektor Isidor širi ruke i dočekuje goste. Sve je obnovljeno, a nema mesta na Kosovu i Metohiji odakle nije došao neki posetilac na književno veče Matije Bećkovića i promociju knjige „Kosovo najskuplja srpska reč”, čije je novo izdanje objavila upravo Prizrenska bogoslovija.

Prof. dr Aleksandar Milanović je, besedeći o knjizi, naglasio da je „reč Kosovo u svim svojim značenjima utkano u suštinu srpskog bića, a samim tim i centralno u našem jeziku, što Bećković obrazlaže kroz čitavu knjigu”. Profesor Jovan Delić smatra da Bećković pesnički definiše modernog izdajnika koji „mora da deluje dostojanstveno i da glumi slobodara i pobednika, ozbiljnog i zabrinutog spasitelja naroda”.

Svečanosti u Metohiji završene su na Miholjdan u Velikoj Hoči. Ovaj praznik vina i okončanja radova u polju ustanovljen je posle 1999. godine i pada ovog mesta u potpunu izolaciju. Bila je to potreba za susretom getoiziranih ljudi, pa u ovo selo s izuzetnim srednjovekovnim crkvama stižu pisci, slikari, glumci i prognanici iz Metohije. Miholjdan je najvažniji dan geto života i sve što se stvaralo i radilo tokom godine vidi se tog dana. Muzičar i boem Dejan Živić Slavujče peva „U Prizrenu zelena jabuka”, a visoki dečanski monah Danilo sporo i dostojanstveno nosi čaše vina u staroj Dečanskoj vinariji gde se degustira „ono što je Bog ove godine dao”.

Foto Ž. Rakočević

„Lepo je ovih dana prošetati Velikom Hočom i osetiti mirise vina i mirise koji se šire celim krajem. Izgleda kao da svi pečemo rakiju”, kaže Jovan Đuričić, predsednik Privremenog organa Opštine Orahovac. Zajedno s ovom idiličnom miholjdanskom atmosferom idu izolacija, nebezbednost, stalna nesigurnost, incidenti i pljačke. U dvema porodicama Micić, kod Matića i u domu Čukarića još se oseća pustoš pljačke koja ih je zadesila pre petnaest dana. Pomažu im Visoki Dečani, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, stigle su i krave i telad, ali uprkos tome mali Damnjan Čukarić ne zaboravlja svoju odvedenu kravicu Draganu. Povredio je oko i morao je u Beograd na lečenje.

Kraj prazničnog dana je pomalo pust, čuje se pesma između vina i crkava, gosti odlaze, vreme berbe je završeno.

Oaza u pustinji

„Velika Hoča ima duboke korene iz kojih crpi sokove koji su potrebni da bi mogla da opstane, kao ostrvo u moru, kao oaza u pustinji”, kaže episkop raško-prizrenski Teodosije u besedi na početku programa ispred Gospodarske kuće u Velikoj Hoči. Potom su stihove govorili Matija Bećković, Ratko Popović, nastupili su etno-grupa „Izvor” iz Vranja, Hor Prizrenske bogoslovije, KUD „Kopaonik” iz Leposavića, Ansambl „Venac” iz Gračanice, a promovisana je i „Antologija srpske narodne lirike Kosova i Metohije” koju je, neposredno pred smrt, priredio profesor Vladimir Bovan. Celu manifestaciju organizovali su Kosovsko-metohijski odbor Matice srpske, Eparhija raško-prizrenska, Opština Orahovac i Dom kulture „Gračanica”.