Грчка купује нове авионе

Атина, 28. децембра - Грчка попуњава своју флоту за гашење пожара али и војни арсенал... Купује десетак авиона амфибија Бе-200 од Русије, бојева возила БМП-3 за суму већу од милијарду евра и наставља да негује навику да увек буде у врху земаља са великим буџетом за наоружање.

Стално присутна опрезност у односу на суседе битно утиче на начин размишљања у грчком војном врху. Управо потписан војни споразум између Грчке и Кипра ставља Атини на располагање ракетни систем С-300 руске производње који је влада у Никозији купила средином деведесетих година. То значи да ће од сада, Грчка бити власник ракетног система за противваздушну одбрану у чији састав улазе 3РС С-300, 3РК ТОР-М1 и систем "Сузана".

Подсетимо, Кипар је ове ракете купио деведесетих година прошлог века, али је 1998. председник Глафкос Клиридис одлучио да тзв. зенитни систем не размешта на територији Кипра с обзиром на то да је таква идеја изазвала велико противљење Турске и притисак англосаксонских земаља. Тада је, по договору са Грчком, ракетни систем противваздушне одбране С-300 био пребачен у Грчку, на Крит где је био постављен тако да брани ваздушну границу Кипра.

Министри одбране Грчке и Кипра, Евагелис Меимаракис и Христодулос Пасијардос су закључујући овај, како су га назвали "братски меморандум", подвукли да се на овај начин коначно затвара ово питање својине које је годинама остајало отворено и да по питању концепције јединственог одбрамбеног пространства Грчке и Кипра, све остаје као до сада.

Недавно је договор о некаквој војној сарадњи постигнут и између суседне Грчке и Турске, већ деценијама ривала у овом делу Европе. То је корак напред у покушају да се избегну евентуална нова заоштравања која владе и дипломатија покушавају да ублаже у име веће стабилности у узаврелом региону. Приликом последњег грчко-турског сусрета у Атини, договорено је формирање заједничких снага за учешће у операцијама за подршку мира у оквиру НАТО, копнених јединица за учешће у операцијама тзв. снага реаговања НАТО и јединица за заједничке акције у елементарним непогодама. Корак даље ка већем поверењу требало би да буде посета премијера Костаса Караманлиса Анкари, прва ове врста у последњих педесетак година.

У међувремену, како би се обезбедила и обновила свој војни арсенал, Грчка је одлучила да купи крупну партију руске бојне технике. Реч је о 415 комада БМП-3 чија је вредност виша од милијарду евра. Према руским изворима, реализација овог уговора била би, у пракси, највећи "одбрамбени посао" између Русије и неке земље чланице НАТО. Грчка је, рецимо, деведесетих година од Русије купила системе наоружања вредне неколико милијарди долара и у њеном војном арсеналу се већ налазе комплекси противваздушне одбране типа ТОР-М1, као и мобилни противтенковски комплекси "Корнет" и "Фагот".

По традицији, иако чланица НАТО, Грчка се у избору оружја увек самостално опредељивала за оне врсте оружја које испуњавају њене тренутне потребе и очекивања војне структуре. Када се у обзир узме чињеница да је за последњих шест година за наоружање издвојила више од 20 милијарди евра, онда је логичан закључак да је у светском врху по суми коју, с обзиром на свој национални доходак, одваја за попуњавање војног арсенала. Прецизније, са готово 11 милиона становника, Грчка се по некаквим статистикама налази на трећем месу у свету по трошковима за набавку конвенционалног наоружања, иза Кине и Индије.

Континуирана војна опасност са турске стране, њен географски положај, разуђеност обале и огромно водено пространство натерале су је да непрекидно размишља о јачању своје одбрамбене способности. Међутим, упоредо са озбиљном стратегијом у војном домену, Грчка све више јача и своју дипломатску активност, своје лидерство у региону и на међународној сцени свесна чињенице да су мир и стабилност овог дела света подједнако важни за све, не само за Балкан.