Grčka kupuje nove avione

Atina, 28. decembra - Grčka popunjava svoju flotu za gašenje požara ali i vojni arsenal... Kupuje desetak aviona amfibija Be-200 od Rusije, bojeva vozila BMP-3 za sumu veću od milijardu evra i nastavlja da neguje naviku da uvek bude u vrhu zemalja sa velikim budžetom za naoružanje.

Stalno prisutna opreznost u odnosu na susede bitno utiče na način razmišljanja u grčkom vojnom vrhu. Upravo potpisan vojni sporazum između Grčke i Kipra stavlja Atini na raspolaganje raketni sistem S-300 ruske proizvodnje koji je vlada u Nikoziji kupila sredinom devedesetih godina. To znači da će od sada, Grčka biti vlasnik raketnog sistema za protivvazdušnu odbranu u čiji sastav ulaze 3RS S-300, 3RK TOR-M1 i sistem "Suzana".

Podsetimo, Kipar je ove rakete kupio devedesetih godina prošlog veka, ali je 1998. predsednik Glafkos Kliridis odlučio da tzv. zenitni sistem ne razmešta na teritoriji Kipra s obzirom na to da je takva ideja izazvala veliko protivljenje Turske i pritisak anglosaksonskih zemalja. Tada je, po dogovoru sa Grčkom, raketni sistem protivvazdušne odbrane S-300 bio prebačen u Grčku, na Krit gde je bio postavljen tako da brani vazdušnu granicu Kipra.

Ministri odbrane Grčke i Kipra, Evagelis Meimarakis i Hristodulos Pasijardos su zaključujući ovaj, kako su ga nazvali "bratski memorandum", podvukli da se na ovaj način konačno zatvara ovo pitanje svojine koje je godinama ostajalo otvoreno i da po pitanju koncepcije jedinstvenog odbrambenog prostranstva Grčke i Kipra, sve ostaje kao do sada.

Nedavno je dogovor o nekakvoj vojnoj saradnji postignut i između susedne Grčke i Turske, već decenijama rivala u ovom delu Evrope. To je korak napred u pokušaju da se izbegnu eventualna nova zaoštravanja koja vlade i diplomatija pokušavaju da ublaže u ime veće stabilnosti u uzavrelom regionu. Prilikom poslednjeg grčko-turskog susreta u Atini, dogovoreno je formiranje zajedničkih snaga za učešće u operacijama za podršku mira u okviru NATO, kopnenih jedinica za učešće u operacijama tzv. snaga reagovanja NATO i jedinica za zajedničke akcije u elementarnim nepogodama. Korak dalje ka većem poverenju trebalo bi da bude poseta premijera Kostasa Karamanlisa Ankari, prva ove vrsta u poslednjih pedesetak godina.

U međuvremenu, kako bi se obezbedila i obnovila svoj vojni arsenal, Grčka je odlučila da kupi krupnu partiju ruske bojne tehnike. Reč je o 415 komada BMP-3 čija je vrednost viša od milijardu evra. Prema ruskim izvorima, realizacija ovog ugovora bila bi, u praksi, najveći "odbrambeni posao" između Rusije i neke zemlje članice NATO. Grčka je, recimo, devedesetih godina od Rusije kupila sisteme naoružanja vredne nekoliko milijardi dolara i u njenom vojnom arsenalu se već nalaze kompleksi protivvazdušne odbrane tipa TOR-M1, kao i mobilni protivtenkovski kompleksi "Kornet" i "Fagot".

Po tradiciji, iako članica NATO, Grčka se u izboru oružja uvek samostalno opredeljivala za one vrste oružja koje ispunjavaju njene trenutne potrebe i očekivanja vojne strukture. Kada se u obzir uzme činjenica da je za poslednjih šest godina za naoružanje izdvojila više od 20 milijardi evra, onda je logičan zaključak da je u svetskom vrhu po sumi koju, s obzirom na svoj nacionalni dohodak, odvaja za popunjavanje vojnog arsenala. Preciznije, sa gotovo 11 miliona stanovnika, Grčka se po nekakvim statistikama nalazi na trećem mesu u svetu po troškovima za nabavku konvencionalnog naoružanja, iza Kine i Indije.

Kontinuirana vojna opasnost sa turske strane, njen geografski položaj, razuđenost obale i ogromno vodeno prostranstvo naterale su je da neprekidno razmišlja o jačanju svoje odbrambene sposobnosti. Međutim, uporedo sa ozbiljnom strategijom u vojnom domenu, Grčka sve više jača i svoju diplomatsku aktivnost, svoje liderstvo u regionu i na međunarodnoj sceni svesna činjenice da su mir i stabilnost ovog dela sveta podjednako važni za sve, ne samo za Balkan.