Руше старо без милости

Суботица - Упркос томе што је позната по сецесији, архитектонском стилу са почетка 20. века, и јединственом добро сачуваном градском језгру, Суботица би ускоро могла да остане без зграда у стилу сецесије. На ово алармантно упозорава удружење грађана "Портего", забринуто због угрожавања градитељског и архитектонског наслеђа града.
Нема сумње да је рушење Народног позоришта, најстарије зграде театра у Србији, како би се кренуло у његову детаљну реконструкцију и доградњу, испровоцирало да сви наредни случајеви градње и адаптације у заштићеном градском језгру буду под већим надзором јавности. Посебно након што је обелодањен налаз Републичког завода за заштиту споменика културе по коме је позориште прекомерно срушено, на неодговарајући начин и да није спроведена примерена заштита над делом театра који треба да се сачува.

У међувремену, до темеља је срушено чувено Хајзлерово парно купатило у центру града где треба да никне четвороспратница, некадашња Буњевачка матица, а потом биоскоп, адаптацијом новог власника остало је без карактеристичне архитектуре, а врата у дуборезу и кованом гвожђу замењена фабричким алуминијумским оквирима. Расправа о овим градитељским "подухватима" није ни замрла када је отворено ново поглавље у заштити градског језгра - предлог плана детаљне регулације за центар града коју је урадио Завод за урбанизам.

Архитекте др Викторија Алаџић и мр Жомбор Сабо на трибини коју је "Протего" организовао, као и у јавним наступима, упозоравају да се овим планом угрожава идентитет града, сужава градско језгро које се "насељава" четвороспратницама над и паркинзима под земљом, и да се уместо ревитализације и заштите нуде огољене спаваонице без садржаја за грађане.

Др Алаџић противи се сабијању стамбених зграда у иначе мали градски центар, тврдећи да се на тај начин град лишава садржаја попут паркова, игралишта, биоскопа, културних центара. Истовремено, сматра да нови објекти габаритом превазилазе заштићене објекте у чијој близини се налазе, попут гломазног хотела "Галерија" који је потпуно надмашио најстарију барокну цркву, али као да ни то није довољно, између хотела и цркве планирана је још једна зграда након чега ће, како Алаџић каже, црква изгледати "као патуљак на рубу града".

На опаску Гезе Ваша, директора Међуопштинског завода за заштиту споменика културе, да град мора да се прилагоди не 19. већ 21. веку, удружење је још једном оштро реаговало тврдећи да се од личности на његовом положају очекује да, ипак, штити постојеће вредности.

Без обзира на велику полемику у јавности у време док је план детаљне регулације града био на јавној расправи стигло је свега пет примедби, каже за "Политику" Кристијан Бартуш, директор Завода за урбанизам. Због тога он не очекује да ће се на састанку Комисије за планове 16. јануара 2008. године водити велика расправа, али то је, каже, и добра прилика да се утиче и мења план.

- Сматрам да има доста неразумевања и намерне погрешне интерпретације понуђеног плана. Ми смо се руководили са три принципа: заштитом постојећег градског језгра, решавањем проблема саобраћаја и проблема паркинга, каже Бартуш.