Ruše staro bez milosti

Subotica - Uprkos tome što je poznata po secesiji, arhitektonskom stilu sa početka 20. veka, i jedinstvenom dobro sačuvanom gradskom jezgru, Subotica bi uskoro mogla da ostane bez zgrada u stilu secesije. Na ovo alarmantno upozorava udruženje građana "Portego", zabrinuto zbog ugrožavanja graditeljskog i arhitektonskog nasleđa grada.
Nema sumnje da je rušenje Narodnog pozorišta, najstarije zgrade teatra u Srbiji, kako bi se krenulo u njegovu detaljnu rekonstrukciju i dogradnju, isprovociralo da svi naredni slučajevi gradnje i adaptacije u zaštićenom gradskom jezgru budu pod većim nadzorom javnosti. Posebno nakon što je obelodanjen nalaz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture po kome je pozorište prekomerno srušeno, na neodgovarajući način i da nije sprovedena primerena zaštita nad delom teatra koji treba da se sačuva.

U međuvremenu, do temelja je srušeno čuveno Hajzlerovo parno kupatilo u centru grada gde treba da nikne četvorospratnica, nekadašnja Bunjevačka matica, a potom bioskop, adaptacijom novog vlasnika ostalo je bez karakteristične arhitekture, a vrata u duborezu i kovanom gvožđu zamenjena fabričkim aluminijumskim okvirima. Rasprava o ovim graditeljskim "poduhvatima" nije ni zamrla kada je otvoreno novo poglavlje u zaštiti gradskog jezgra - predlog plana detaljne regulacije za centar grada koju je uradio Zavod za urbanizam.

Arhitekte dr Viktorija Aladžić i mr Žombor Sabo na tribini koju je "Protego" organizovao, kao i u javnim nastupima, upozoravaju da se ovim planom ugrožava identitet grada, sužava gradsko jezgro koje se "naseljava" četvorospratnicama nad i parkinzima pod zemljom, i da se umesto revitalizacije i zaštite nude ogoljene spavaonice bez sadržaja za građane.

Dr Aladžić protivi se sabijanju stambenih zgrada u inače mali gradski centar, tvrdeći da se na taj način grad lišava sadržaja poput parkova, igrališta, bioskopa, kulturnih centara. Istovremeno, smatra da novi objekti gabaritom prevazilaze zaštićene objekte u čijoj blizini se nalaze, poput glomaznog hotela "Galerija" koji je potpuno nadmašio najstariju baroknu crkvu, ali kao da ni to nije dovoljno, između hotela i crkve planirana je još jedna zgrada nakon čega će, kako Aladžić kaže, crkva izgledati "kao patuljak na rubu grada".

Na opasku Geze Vaša, direktora Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da grad mora da se prilagodi ne 19. već 21. veku, udruženje je još jednom oštro reagovalo tvrdeći da se od ličnosti na njegovom položaju očekuje da, ipak, štiti postojeće vrednosti.

Bez obzira na veliku polemiku u javnosti u vreme dok je plan detaljne regulacije grada bio na javnoj raspravi stiglo je svega pet primedbi, kaže za "Politiku" Kristijan Bartuš, direktor Zavoda za urbanizam. Zbog toga on ne očekuje da će se na sastanku Komisije za planove 16. januara 2008. godine voditi velika rasprava, ali to je, kaže, i dobra prilika da se utiče i menja plan.

- Smatram da ima dosta nerazumevanja i namerne pogrešne interpretacije ponuđenog plana. Mi smo se rukovodili sa tri principa: zaštitom postojećeg gradskog jezgra, rešavanjem problema saobraćaja i problema parkinga, kaže Bartuš.