Маштовити тинејџер

Љубитељи магичног света у коме се млади чаробњаци боре против сила зла и неправди своје нове идоле ће, можда, пронаћи у Ранаку и Мани, главним ликовима прве књиге београдског осмака Стефана Арбутине "У потрази за украденим камењем". Роман Стефана Арбутине, објављен недавно у издању "Еврођунтија", описује магијске трикове двоје тринаестогодишњака који морају да пронађу украдено камење, највећу драгоценост свог родног места.
Ранак и Мана живе у селу Паркан у коме се баратање чаробним штапићем цени више од сваког заната и у коме "живи много чаробњака, вештица, змајева и других необичних и чудноватих бића". Како би повратили оно што им припада, ово двоје другара ће одмерити снаге са још необичнијим створењима - вилењацима, џиновским пауцима, разним злицама и подлацима, који наравно мрзе децу - чаробњаке. За креирање свих ових ликова Стефану Арбутини је, како каже, требало тачно девет месеци и три дана.

- Волим да читам књиге које ме воде у неки други свет. Обожавам романе Муни Вичер. Дошао сам на идеју да и ја кренем да радим нешто слично. Пробао сам, ишло ми је, и што је најважније, мени је било занимљиво док сам писао, открива Стефан Арбутина, ученик ОШ "Стеван Сремац". Он каже да није уважавао ничије сугестије јер је имао довољно својих идеја. Када је завршио сав посао, позвао је "Еврођунти" и речено му је да пошаље рукопис. Како истиче његова мајка Љиљана Арбутина, чекање на одговор теже је пало Стефановој породици него Стефану. Њој је било најважније да издавачи неком речју или поступком случајно не обесхрабре младог писца, али је све испало најбоље могуће. После извесног времена из "Eврођунтија" стигле су лепе вести.

Стефан пише мирно, без нервозе, чак му не смета присуство других људи у соби у којој ради, а "ако ми се нешто не допадне, само то лепо избришем и готово". Школску лектиру не воли, сматра је анахроном, неприлагођеном новим генерацијама. Његов избор су дела саткана од имагинације у којима се боре добро и зло, а јунаци двоуме између истине и лажи. Не обазире се на речи неких наставника који кажу да је његово омиљено штиво у ствари паганска литература, у којој сваки проблем решавају непостојећа бића уз помоћ исто тако непостојећих чаробних штапића. Мени је то о кеј, волим да побегнем у неки други свет - објашњава.

Осим нестварних створења, трикова и алхемије привлаче га и приче са злочинима, хладнокрвним убиствима, замршеним заплетима и лукавим детективима. Зато Стефан на полицама држи и романе чији су главни актери Херкул Поаро и госпођица Марпл.

- Моја нова књига ће подсећати на дела Агате Кристи. Радњу смештам у Енглеску 50-их година прошлог века. Надам се да ће све бити готово до фебруара, најављује Стефан Арбутина. Очекује га захтеван истраживачки рад. Мора да открије тајне енглеске хладне резервисаности у понашању, црте тамошњег друштва од пре више од пола века, логику приватних детектива и мистерију добро осмишљених злочина. Зато сада стално сурфује на интернету и прелистава енциклопедије, мада му се у једном тренутку учинило да је све то "крупан залогај" и да би требало да одустане. Није одустао, а у том периоду стваралачке кризе мајка му је била највећа подршка.

Многи у његовом раду виде обећање да ће бити писац и када буде одрастао. Стефан, међутим, није сигуран, јер га глума подједнако привлачи. У позоришту је први пут био када је имао девет месеци, а касније је учио глуму од Зорице Мирковић, Тихомира Арсића и Ненада Ненадовића. Рекло би се да су његов списатељски таленат подстакли управо часови глуме, јер је за ових осам година на импровизованој сцени морао да спрема улоге, чита дечје књиге, али и делове познатих драма попут "Ромеа и Јулије". Већ су га замолили да напише пригодну драму коју би извео са другарима са "класе". Ако му домаћи задаци, припреме за пријемни испит за упис у средњу школу и истраживачки рад о Енглезима и њиховим скривеним страстима буду дозволили, размислиће и о овом изазову.