Maštoviti tinejdžer

Ljubitelji magičnog sveta u kome se mladi čarobnjaci bore protiv sila zla i nepravdi svoje nove idole će, možda, pronaći u Ranaku i Mani, glavnim likovima prve knjige beogradskog osmaka Stefana Arbutine "U potrazi za ukradenim kamenjem". Roman Stefana Arbutine, objavljen nedavno u izdanju "Evrođuntija", opisuje magijske trikove dvoje trinaestogodišnjaka koji moraju da pronađu ukradeno kamenje, najveću dragocenost svog rodnog mesta.
Ranak i Mana žive u selu Parkan u kome se baratanje čarobnim štapićem ceni više od svakog zanata i u kome "živi mnogo čarobnjaka, veštica, zmajeva i drugih neobičnih i čudnovatih bića". Kako bi povratili ono što im pripada, ovo dvoje drugara će odmeriti snage sa još neobičnijim stvorenjima - vilenjacima, džinovskim paucima, raznim zlicama i podlacima, koji naravno mrze decu - čarobnjake. Za kreiranje svih ovih likova Stefanu Arbutini je, kako kaže, trebalo tačno devet meseci i tri dana.

- Volim da čitam knjige koje me vode u neki drugi svet. Obožavam romane Muni Vičer. Došao sam na ideju da i ja krenem da radim nešto slično. Probao sam, išlo mi je, i što je najvažnije, meni je bilo zanimljivo dok sam pisao, otkriva Stefan Arbutina, učenik OŠ "Stevan Sremac". On kaže da nije uvažavao ničije sugestije jer je imao dovoljno svojih ideja. Kada je završio sav posao, pozvao je "Evrođunti" i rečeno mu je da pošalje rukopis. Kako ističe njegova majka Ljiljana Arbutina, čekanje na odgovor teže je palo Stefanovoj porodici nego Stefanu. Njoj je bilo najvažnije da izdavači nekom rečju ili postupkom slučajno ne obeshrabre mladog pisca, ali je sve ispalo najbolje moguće. Posle izvesnog vremena iz "Evrođuntija" stigle su lepe vesti.

Stefan piše mirno, bez nervoze, čak mu ne smeta prisustvo drugih ljudi u sobi u kojoj radi, a "ako mi se nešto ne dopadne, samo to lepo izbrišem i gotovo". Školsku lektiru ne voli, smatra je anahronom, neprilagođenom novim generacijama. Njegov izbor su dela satkana od imaginacije u kojima se bore dobro i zlo, a junaci dvoume između istine i laži. Ne obazire se na reči nekih nastavnika koji kažu da je njegovo omiljeno štivo u stvari paganska literatura, u kojoj svaki problem rešavaju nepostojeća bića uz pomoć isto tako nepostojećih čarobnih štapića. Meni je to o kej, volim da pobegnem u neki drugi svet - objašnjava.

Osim nestvarnih stvorenja, trikova i alhemije privlače ga i priče sa zločinima, hladnokrvnim ubistvima, zamršenim zapletima i lukavim detektivima. Zato Stefan na policama drži i romane čiji su glavni akteri Herkul Poaro i gospođica Marpl.

- Moja nova knjiga će podsećati na dela Agate Kristi. Radnju smeštam u Englesku 50-ih godina prošlog veka. Nadam se da će sve biti gotovo do februara, najavljuje Stefan Arbutina. Očekuje ga zahtevan istraživački rad. Mora da otkrije tajne engleske hladne rezervisanosti u ponašanju, crte tamošnjeg društva od pre više od pola veka, logiku privatnih detektiva i misteriju dobro osmišljenih zločina. Zato sada stalno surfuje na internetu i prelistava enciklopedije, mada mu se u jednom trenutku učinilo da je sve to "krupan zalogaj" i da bi trebalo da odustane. Nije odustao, a u tom periodu stvaralačke krize majka mu je bila najveća podrška.

Mnogi u njegovom radu vide obećanje da će biti pisac i kada bude odrastao. Stefan, međutim, nije siguran, jer ga gluma podjednako privlači. U pozorištu je prvi put bio kada je imao devet meseci, a kasnije je učio glumu od Zorice Mirković, Tihomira Arsića i Nenada Nenadovića. Reklo bi se da su njegov spisateljski talenat podstakli upravo časovi glume, jer je za ovih osam godina na improvizovanoj sceni morao da sprema uloge, čita dečje knjige, ali i delove poznatih drama poput "Romea i Julije". Već su ga zamolili da napiše prigodnu dramu koju bi izveo sa drugarima sa "klase". Ako mu domaći zadaci, pripreme za prijemni ispit za upis u srednju školu i istraživački rad o Englezima i njihovim skrivenim strastima budu dozvolili, razmisliće i o ovom izazovu.