Има ли добре замене за ЕУ

Странке владајуће коалиције сложиле су се ове недеље да у тексту Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, који је парафиран, нема ничег спорног клада је реч о територијалном интегритету Србије, али дилема да ли ће доћи до потписивања у јануару следеће године као да још није отклоњена. И домаћи и страни политички аналитичари не усуђују се да са сигурношћу прогнозирају крајњи исход по овом питању, што и не чуди кад се има у виду да ни сви министри у влади то не могу да потврде. Тако је министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић (Г17 плус) рекао да ће ССП сигурно бити потписан 28. јануара 2008. године, док је министар полиције Драган Јочић (ДСС) на питање да прокоментарише те најаве, јуче одговорио: "То ћемо да видимо".

С друге стране, економисти и стручњаци упућени у евроинтеграције углавном се слажу у оцени да би, уколико би Србија којим случајем одлучила да одустане од потписивања Споразума због евентуалног признања независности Косова и Метохије од стране европских држава, тешко могла да на некој другој страни надомести оно што би изгубила са ЕУ. Таква одлука не би, како сликовито каже Радмила Миливојевић, потпредседник Привредне коморе Србије, била драматична "нити би значила да ћемо сви ми помрети и да ничега неће бити", али би у том случају "све било успорено, не само наш привредни развој, већ и цела реформска агенда". Јер, данас са Унијом бележимо највећу спољнотрговинску размену.

Горан Николић, из Центра за научноистраживачки рад и економске анализе ПКС, каже да, тренутно, у ЕУ извозимо 56,8 одсто нашег укупног извоза, а да одатле увозимо 55,2 процената. С друге стране, рецимо, увоз из Русије (на коју се највише рачуна у другачијој ситуацији), за првих девет месеци ове године, износио је 14 одсто нашег укупног увоза, а извоз 4,6 процената.

И свих пет "Политикиних" саговорника сматра да би за Србију најтежа последица постављања таквог отклона према Унији била недолазак страног капитала из земаља чланица у Србију, који је, иначе, последњих година "мотор" раста и нашег животног стандарда.

Говорећи о предностима приближавања Европи, Миливојевићева наглашава да би после потписивања споразума са ЕУ "клима за долазак инвеститора у регион била веома повољна", поготову ако би и Србија и БиХ ускоро потписале тај споразум. Страни улагачи из ЕУ имали би тада два елемента који им иду наруку: законски амбијент који познају и велико тржиште, које је већ креирано ЦЕФТОМ (споразумом о слободној зони трговине у нашем региону). Ако, пак, тога не би било, инвестиције ће, тврди она, одлазити ван Србије – у Хрватску или Македонију, рецимо. Кад је реч о потрошачима, они би били највећи корисници ССП-а, јер када долази конкуренција, падају цене. Зар има бољег примера од мобилне телефоније, када су се у њој појавила три играча?

Сада је удео страних инвестиција по глави становника код нас око 190 долара. Ако стекнемо статус кандидата и наставимо интеграцију, (према пројекцији организације лондонских економиста, за часопис "Економист", од пре два три-месеца) Србија би, каже Горан Николић, од 2007. до 2011. године могла да има 378 долара страних инвестиција по становнику, а можда и више, будући да је долар средином ове године, када је рађена та анализа, био слабији за десет одсто у односу на евро. Истовремено, Румунија ће, према тим пројекцијама, имати 356 долара, а Бугарска 343 долара.

А, уколико дође до "замрзавања" односа са ЕУ, такав раст, сигурно, не може да се очекује.

Миливојевићева истиче да ће, рецимо, Руси, чија су улагања данас мала, ући на наше тржиште без обзира на то да ли ће Србија потписати ССП са ЕУ или не, али наглашава да и њих интересују правила понашања. Мада не верује да би руски инвеститори могли да надоместе изгубљено са ЕУ, ипак примећује да би значајна инвестиција могла да буде, евентуално, куповина Јата.

Поред тога, треба навести и то да садашња руска улагања не долазе само из Русије, већ и из Лихенштајна, па их је тешко тачно измерити.

Имајући у виду политичку подршку коју у косметском случају добија Србија, друга одредница са које бисмо, можда, могли да се надамо "инјекцији" јесте Кина?

– У ту земљу извозимо неколико милиона долара годишње, а увозимо милијарду долара годишње – одговара Николић.

Највеће улагање у Србију, од 2000. до 2006. године било је оно из Норвешке (куповина Телекома), више од милијарду и по долара (затим из Немачке, милијарду и 320 милиона, онда, Грчке, милијарду и 300 милиона, Аустрије 997 милиона долара).

С обзиром на то да Норвешка није у ЕУ, питамо и да ли би, можда, она била "излаз" за нас? Он каже да та земља "чак и рибу лови по европским правилима".

Спас би, изгледа, могла да буде ЦЕФТА. – Кад погледате да 31 одсто извоза иде у ЦЕФТУ, А 57 одсто у ЕУ, онда то није занемарљиво за ову причу – примећује Николић, иначе, уверен да ЕУ нема алтернативу.

Ове године у размени са суседним земљама потписницама ЦЕФТА споразума имаћемо милијарду евра суфицита, највише са БиХ, односно са Републиком Српском.

Евентуалну одлуку о самоизолацији Милан Р. Ковачевић, консултант за страна улагања, ипак, види као одлуку после које бисмо били усамљенији, јер би она, каже, значила "померање из света".

– Ако бисмо се зауставили на путу ка ЕУ био би то сигнал свим земљама да ми идемо у супротном правцу, да се одвајамо од глобалних токова економског света и то би био нови историјски пад – изричит је Ковачевић.

При даљем разматрању "неевропског сценарија", закључујемо да би се, не само у привреди, неминовно развијали негативни, концентрични кругови. Владимир Међак, саветник у владиној канцеларији за придруживање ЕУ и координатора ССП, каже:

– Без споразума нема кандидатуре, без кандидатуре нема ни приступа фондовима неопходних за развој пољопривреде, борбу против сиромаштва и за развој региона. Без споразума нема ни доласка на "белу шенгенску листу".

– Истина је да ће грађани ускоро добијати визе по олакшаним процедурама, али ће и даље морати да их траже да би путовали. То ће Србију довести у ситуацију да њени грађани, пре или касније – мисли Међак – поново масовније крену да напуштају земљу.

С тим у вези, два су нивоа равни у вези са ЕУ, подвлачи проф. Радован Вукадиновић: једна је чланство, а друга, прихватање европских вредности.

– Увек сам био за то да се прихвате европски стандарди, јер се њихова вредност и универзалност потврдила за ових 50 година – каже он.

Друга ствар је, пак, став ЕУ према решавању одређених политичких питања. Ту Европска унија није умела да игра праву улогу, наглашава овај правник и подсећа на европске "тројке" из времена решавања југословенске кризе.

– Ако ЕУ евентуално призна независност Косова, онда се не може говорити о случајности, већ о константи једног процеса политике која је неповерљива према Србији – уверен је Вукадиновић. Он каже да би изолација била изнуђен потез, а да "нико не може да предвиди како ће се у изолацији понашати један човек, а камоли држава".
Биљана Чпајак

--------------------------------------------------------------------------

За Солану међународно право уопште на постоји

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић оценио је јуче да став Хавијера Солане да слање Мисије ЕУ на Косово није кршење међународног права, "само може да значи да за Солану међународно право уопште не постоји". "Најава да би Савет министара ЕУ 28. јануара могао да донесе формалну одлуку о слању Мисије ЕУ не само да би представљало најгрубље кршење међународног права и Резолуције 1244, већ би овом одлуком био и порушен парафирани Споразум о стабилизацији и придруживању", казао је Самарџић у изјави агенцији Танјуг.

Он је истакао да се у парафираном Споразуму Србије и ЕУ, обе стране "експлицитно обавезују" да ће поштовати Повељу УН, Резолуцију 1244 и Завршни хелсиншки акт. "Сви ови базични документи апсолутно гарантују суверенитет и територијални интегритет Србије у њеним садашњим међународно признатим границама", рекао је Самарџић. "Међународно право мора да се поштује и зато ЕУ не сме 28. јануара донети одлуку о противправном слању Мисије на Косово и Метохију", подвукао је Самарџић. Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана је недељнику "НИН" изјавио је да се не може означити као кршење међународног права то што је Савет ЕУ одлучио да пошаље на Косово своју мисију, иако Резолуција 1244 Савета безбедности УН такву могућност не помиње. "Не знам да ико жели да крши међународно право. ЕУ се само одлучила да припреми мисију која би могла да помаже полицији, правосуђу, да заштити цркве и економски помогне Косову. Не верујем да је то могуће означити као кршење међународног права", рекао је Солана.
Танјуг