Српске тврђаве на Савском шеталишту

Нападана и брањена, вековима на удару војних сила, попришта славе и суноврата... Масивна утврђења старих српских средњовековних градова неми су сведоци вођења ратова, исписивања важних, судбоносних, историјских закона и повеља, али и бруталне политике, обележене познатим, насилном смрћу унутар најужег круга владарских породица...

Колико год било невероватно, у нашој земљи постоје значајни остаци око тридесетак, од некадашњих чак две стотине утврђених средњовековних градова и тврђава у којима је столовано, док се даноноћно бдило над вијугавим друмовима и одлучивало о судбини народа и државе.

Па ипак, од некадашњег сјаја и монументалности, нажалост, није остало много. Данас, у нашој земљи можемо да видимо око тридесетак тврђава, утврђених градова и бедема различитог степена очуваности. Срећом, тренутно су многи од њих у програму озбиљне обнове и рестаурације, према пројектима стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе, али је известан (не мали) број још запуштен, засут шутом, обрастао вегетацијом, и посустаје под зубом времена.

Како је свим овим древним здањима заједничко управо то што су на листи наших културних споменика од великог или изузетног националног значаја (док се неки налазе високо позиционирани и на светским листама културне баштине), јавно предузеће „Београдска тврђава” је одлучило да организује изложбу фотографија под називом „Тврђаве и остаци утврђених градова Србије”, коју ће данас у 19 часова на Савском шеталишту на Калемегдану отворити Министар културе Небојша Брадић.

Управо на овом монументалном престоничком утврђењу заљубљеници у историју, архитектуру и уметност ће до 8. октобра моћи да погледају изложене фотографије 27 тврђава и остатака утврђених градова у Србији. Како је најављено, на самом отварању биће промовисани: публикација о тврђавама Србије, каталог тврђава и бедема који је припремио др Марко Поповић, панорамски прикази здања, спот Београдске тврђаве, као и сајт Секције о тврђавама и остацима утврђених градова Србије – www.sekcijatvrdjava.org.

(/slika2)– Изложба је део великог пројекта који је покренуло Јавно предузеће „Београдска тврђава” у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина, како би се ове изузетне грађевине отргле од заборава и презентовале јавности као део културног и историјског наслеђа, али и као могући туристички потенцијал земље – каже за наш лист Оливера Вучковић испред предузећа „Београдска тврђава”.

– Културно наслеђе, у окружењу савременог света који одликују експлозије информатичких и комуникацијских технологија, данас се сагледава из нешто другачијег угла. Оно представља сведочанство материјалног и духовног трајања, упркос новим и интензивним друштвеним променама. Постоји неколико међународних конвенција које су посвећене развоју и очувању споменичких комплекса. Мало је познато да је Србија преузела неке од њих, док се они малобројни, који су у то упућени, припремају да прихвате обавезе, али и права која из међународних докумената проистичу, и буду лучоноше у очувању и популарисању културног наслеђа – истиче наша саговорница.

Како сазнајемо, публици ће поред Београдске тврђаве, између осталих, бити приказана и Петроварадинска тврђава, потом Вршачки замак, Смедеревска тврђава, Голубац, тврђава у Кладову (Фетислам). Ту су још и Ужичка тврђава, Маглич, утврђења манастира Манасија и Раваница, као и Соко-Град, Крушевац, тврђава Рас, Нишка и Новопазарска тврђава. Важно је напоменути да ће се међу фотографијама ових утврђења наћи и Хисар у Прокупљу, потом Марково Кале, али и утврђења Копријан и Звечан. Фотографије из ваздуха и са земље урадили су Драгољуб Замуровић и агенција „Publica”.

Можемо рећи да је, у последње време знатно пробуђен интерес истраживача, археолога, архитеката и конзерватора да се ове древне рушевине сачувају од даљег пропадања и тако, уз обнове и уређење, прилагоде потребама савременог човека. Ипак, неопходност и ургентност заштите оваквих споменика превазилазе могућности локалне заједнице и самог локалитета на којима се они налазе.

– Утврђења и замкови по европским градовима налазе се на врху интересовања туриста у целом свету и они својим локалним заједницама доносе значајне приходе. Код нас тога још нема, па је, поред организоване бриге о утврђеним градовима и објектима, у њима потребно обезбедити и повећање туристичке понуде из Србије а, на бази тога, и значајан приход од туризма у култури као новог развојног програма од државног интереса за Србију – закључује наша саговорница.

Марија Андријашевић