Биљана Топић четврта на свету

Од нашег специјалног извештача

Берлин, 17. августа – Већ трећег дана Светског првенства у атлетици можемо да прогласимо Биљану Топић за нашег најуспешнијег атлетичара, јер у финалу у троскоку успела је да постигне пласман какав наша етлетика није имала пуних осамнаест година.

Троскоком од 14,52 метара, личним и по рачунању ИААФ државном рекорду, освојила је четврто место на свету, а то је пласман какав су досад на светским шампионатима имала штафета 4 х 100 м (Јовковић, Ђуровић, Мачев, Бранковић) у Токију 1991. Четвртим местом Биљана Топић поновила је најбољи пласман на светској сцени свог супруга и тренера Драгутина, који нје на Олимпијским играма у Атланти такође био четврти.

Иако су Топић најављивали све што се десило на Олимпијском стадиону у Берлину, било је тешко поверовати да ће такмичарке које имају знатно боље резултате од наше репрезентативке, скакати слабије, а да ће она бити боља него икад, али како је кренуло такмичење малобројним навијачима Биљане Топић, неминовно, на помисао је пала и медаља...

У првом покушају одразила се 14,1 сантиметар прерано и доскочила до 14,21 што јој је донело пето место у првој серији. Први задатак, сигуран скок у првој серији је био остварен. У другом са 14,38 м, чиме је поправила свој најбољи нрезултат сезоне из квалификација за сантиметар, избила је на трече место. Сачувала га је и у трећој серији, а када су отпале Де Оливеира, Бујин, Али и Рипакова чији је лични рекорд 15,11 и Нзола Место почео је „ватромет“. Осморка у малом финалу саљда је могла и да ризикује, да експериментише са залетом и одразом и скокови сус е нагло продуђили. Рускиња Пјатих је скочила 14,58 и потиснула репрезентативку Србије на четврто место. Она је одговорила својим најбољим скоком у не баш дугој троскокашкој каријери, али тих 14,52 нису били довољни да се сачува бронза.

Али за медаље има времена, јер не би требало заборавити да је ово било прво велико финале Биљане Топић у каријери, а да су иза ње остале Рускиња Лебедева, најтрофејнија атлетичарка у даљинским скоковима (даљ и троскок) и многе сјајне и много искусније троскокашице.

Злато је одбранила Кубанка Јаргерис Савињ са 14,95 м, сребро је освојила њена земљакиња Мејнел Геј са 14,61, а бронза је, поновимо, припала Пјатиховој.

Биљана Топић је наша јунакиња дана, али јунаци трећег дана шампионата света били су нова светска шампионка на 100 м и вечити шампион на 10.000 м.

Јамајчанка Шели-Ен Фрејзер је са 10,73 поставила најбољи резултат сезоне у свету и сада уз олимпијско злато из Пекинга има и светско из Берлина

Четврти пут узастопно светски првак на 10.000 м је Кенениса Бекеле )подразумкева се ид а је олимпијски шампион), а лавовски посао најбољем дугопругашу данашљице одрадио је Еритрејац Уерсенај Тедесе диктирајући тако јак темпо да су на крају остали само њих двојица. Наравно, мајстор завршнице Бекеле је лако стигао до тријумфа са новим рекордом светских првенстваа – 26:46,31.

Примож Козмус, једини олимпијски шампион у атлетици са простора бивше СФРЈ постао је и светки првак. Словеначки ас је имао три најдужа хица у финалу у бацању кладива и од самог почетка ставио је до знања ривалима да је злато његово. У последњем хицу финала, потпуно растерећен, хитнуо је кладиво до 80,84 метра и сребрног Пољјака Циолковског оставио за собом метар и 54 сантиметра. Треће место у последњој серији изборио је Рус Загорни надмашивши Мађара Парса, који је у Берлин дошао са далеко најбољим резултатом сезоне – 81,43 м.

– Срећан сам јер ме моје тело данас није разочарало. Очекивао сам да ће Парс данас бити много јачи, а сад имам два дана да посматрам остале, а у среду се враћам кући – рекао је Козмус.

У трци на 3.000 м стиплчез за жене олимпијска шампионка Гулнара Галкина (Русија) диктирала је темпо од почетка до последњег круга а онда прво место предала својој земљакињи Јулији Зарудњевој. Међутим ни Зарудњева није издржала под нападом Марте Домингез (Шпанија) која је освојила титулу првакиње света, а Галкина је остала и без бронзе.

Ж. Баљкас