Biljana Topić četvrta na svetu

Od našeg specijalnog izveštača

Berlin, 17. avgusta – Već trećeg dana Svetskog prvenstva u atletici možemo da proglasimo Biljanu Topić za našeg najuspešnijeg atletičara, jer u finalu u troskoku uspela je da postigne plasman kakav naša etletika nije imala punih osamnaest godina.

Troskokom od 14,52 metara, ličnim i po računanju IAAF državnom rekordu, osvojila je četvrto mesto na svetu, a to je plasman kakav su dosad na svetskim šampionatima imala štafeta 4 h 100 m (Jovković, Đurović, Mačev, Branković) u Tokiju 1991. Četvrtim mestom Biljana Topić ponovila je najbolji plasman na svetskoj sceni svog supruga i trenera Dragutina, koji nje na Olimpijskim igrama u Atlanti takođe bio četvrti.

Iako su Topić najavljivali sve što se desilo na Olimpijskom stadionu u Berlinu, bilo je teško poverovati da će takmičarke koje imaju znatno bolje rezultate od naše reprezentativke, skakati slabije, a da će ona biti bolja nego ikad, ali kako je krenulo takmičenje malobrojnim navijačima Biljane Topić, neminovno, na pomisao je pala i medalja...

U prvom pokušaju odrazila se 14,1 santimetar prerano i doskočila do 14,21 što joj je donelo peto mesto u prvoj seriji. Prvi zadatak, siguran skok u prvoj seriji je bio ostvaren. U drugom sa 14,38 m, čime je popravila svoj najbolji nrezultat sezone iz kvalifikacija za santimetar, izbila je na treče mesto. Sačuvala ga je i u trećoj seriji, a kada su otpale De Oliveira, Bujin, Ali i Ripakova čiji je lični rekord 15,11 i Nzola Mesto počeo je „vatromet“. Osmorka u malom finalu saljda je mogla i da rizikuje, da eksperimentiše sa zaletom i odrazom i skokovi sus e naglo produđili. Ruskinja Pjatih je skočila 14,58 i potisnula reprezentativku Srbije na četvrto mesto. Ona je odgovorila svojim najboljim skokom u ne baš dugoj troskokaškoj karijeri, ali tih 14,52 nisu bili dovoljni da se sačuva bronza.

Ali za medalje ima vremena, jer ne bi trebalo zaboraviti da je ovo bilo prvo veliko finale Biljane Topić u karijeri, a da su iza nje ostale Ruskinja Lebedeva, najtrofejnija atletičarka u daljinskim skokovima (dalj i troskok) i mnoge sjajne i mnogo iskusnije troskokašice.

Zlato je odbranila Kubanka Jargeris Savinj sa 14,95 m, srebro je osvojila njena zemljakinja Mejnel Gej sa 14,61, a bronza je, ponovimo, pripala Pjatihovoj.

Biljana Topić je naša junakinja dana, ali junaci trećeg dana šampionata sveta bili su nova svetska šampionka na 100 m i večiti šampion na 10.000 m.

Jamajčanka Šeli-En Frejzer je sa 10,73 postavila najbolji rezultat sezone u svetu i sada uz olimpijsko zlato iz Pekinga ima i svetsko iz Berlina

Četvrti put uzastopno svetski prvak na 10.000 m je Kenenisa Bekele )podrazumkeva se id a je olimpijski šampion), a lavovski posao najboljem dugoprugašu današljice odradio je Eritrejac Uersenaj Tedese diktirajući tako jak tempo da su na kraju ostali samo njih dvojica. Naravno, majstor završnice Bekele je lako stigao do trijumfa sa novim rekordom svetskih prvenstvaa – 26:46,31.

Primož Kozmus, jedini olimpijski šampion u atletici sa prostora bivše SFRJ postao je i svetki prvak. Slovenački as je imao tri najduža hica u finalu u bacanju kladiva i od samog početka stavio je do znanja rivalima da je zlato njegovo. U poslednjem hicu finala, potpuno rasterećen, hitnuo je kladivo do 80,84 metra i srebrnog Poljjaka Ciolkovskog ostavio za sobom metar i 54 santimetra. Treće mesto u poslednjoj seriji izborio je Rus Zagorni nadmašivši Mađara Parsa, koji je u Berlin došao sa daleko najboljim rezultatom sezone – 81,43 m.

– Srećan sam jer me moje telo danas nije razočaralo. Očekivao sam da će Pars danas biti mnogo jači, a sad imam dva dana da posmatram ostale, a u sredu se vraćam kući – rekao je Kozmus.

U trci na 3.000 m stiplčez za žene olimpijska šampionka Gulnara Galkina (Rusija) diktirala je tempo od početka do poslednjeg kruga a onda prvo mesto predala svojoj zemljakinji Juliji Zarudnjevoj. Međutim ni Zarudnjeva nije izdržala pod napadom Marte Domingez (Španija) koja je osvojila titulu prvakinje sveta, a Galkina je ostala i bez bronze.

Ž. Baljkas