Не плаше ме Французи и Румуни

Ивица Драгутиновић је у 2007. години освојио три трофеја, од којих један интернационални. Са Севиљом је одбранио пехар Купа Уефе, освојио куп и суперкуп Шпаније. У Андалузији је две и по сезоне, одиграо је 59 првенствених сусрета и постигао два поготка. На шест мечева у Лиги шампиона био је стандардан уз један жути картон. Данас га цео град ословљава са "команданте", како га је описао стручни консултант локалне телевизије у преносу утакмице са мадридским Реалом коју је Севиља добила са 2:0. Тако импресивна остварења кад је он у питању остављају у сенци неуспех репрезентације Србије у квалификацијама за Европско првенство 2008. године. А и ту је био бољи од многих, између осталог најбољи асистент нашег националног тима. Наместио је три гола. У разговору пред Нову годину није крио задовољство:

– Ово ми је најбоља година у каријери, можда и њен врхунац. Поред трофеја, усталио сам се у тиму, склопио нови четворогодишњи уговор, био стандардан и у репрезентацији. Једино жалим што се национални тим није пласирао на финални турнир у Аустрији и Швајцарској.

Севиља је у првој половини године била изванредна. Због чега је уследио пад у другом делу?

Нова сезона је почела с проблемима. Носиоци игре Данијел Алвес и Кануте, као и тренер Рамос били су близу одласка из клуба. Иста је била ситуација и са мном. Смрт Пуерте, најбољег и најперспективнијег младог играча Шпаније, била је тежак физички и психички шок. Требало нам је месец и по да се опоравимо. Затим је отишао тренер. Али, успели смо да изађемо из кризе. Ушли смо међу 16 у Лиги шампиона. У првенству заостајемо, али имамо изванредне појединце и квалитет да се укључимо у борбу за врх.

Да ли је истина да сте у преговорима тражили посебну премију за трофеј у Купу Уефа и пласман у Лигу шампиона?

Преласком Серхија Рамоса у Реал, Севиља се, на препоруку Предрага Мијатовића, заинтересовала за мене. Све је договорено телефоном. Четврт сата пре истека прелазног рока потписао сам факс добијен из клуба. Када сам тражио специјалну премију, председник Хозе Марија дел Нидо је био запрепашћен мојом амбицијом, поготово што сам дошао из белгијске лиге у коју није био превише упућен. Рекао ми је: "Ако то успемо даћу ти и премију на ту премију". Тако је и било. Можда је и то допринело да продужим уговор до 2011. године. То није мало, странац сам и имам 32 године. Штета што нисам тражио бонусе за више трофеја...

У каквим сте односима са навијачима?

Богу хвала, у одличним. Време проведено у Севиљи ми је најбоље у животу. На последњој утакмици против Расинга изашао сам у 90. минуту због лакше повреде колена. Свих 43.000 гледалаца је устало и испратило ме бурним аплаузом. Тако нешто никада нисам доживео.

Ривал Севиље у осмини финала Лиге шампиона биће Фенербахче?

У ове две године савладали смо Барселону са 3:0 у Суперкупу Европе, Реал у Суперкупу Шпаније са 5:3 и 1:0. Не памти се када је неки гост дао пет голова на "Сантјаго Бернабеуу". Валенсију смо добили са 3:0, а Арсенал који по мом мишљењу игра најлепши фудбал у Европи са 3:1. Не би требало никога да изненади ако стигнемо и до финала. Заједно смо већ трећу сезону, имамо добру екипу и систем игре. Презадовољни смо жребом. Чуо сам се са Матејом Кежманом који ће, надам се, играти против нас. Срећан сам када играм против наших играча, јер је то одлична прилика да репрезентујемо Србију.

Неки сматрају да је ФСС требало Вас да изабере за фудбалера године, а не Николу Жигића?

Избор Жигића могу само да подржим. Сигуран сам да ће, ако остане у Валенсији, показати да је најбољи нападач у Шпанији. Конкуренција му је била жестока. Видић је један од најбољих одбрамбених играча на свету, а Ивановић међу најперспективнијим играчима Европе. Нека други оцењују моју игру.

Како оцењујете репрезентацију у квалификацијама за Евро 2008?

Дошли су млади, који би у наредних десетак година требало да буду носиоци српског фудбала. Тешко је истовремено стварати тим, игру и резултат. Ако су ове квалификације биле залог за наредне успехе, онда резултат није лош. Многи сматрају да нисмо били на истом нивоу у свим утакмицама. Нисмо сила као некад. Имамо скроман фонд играча и мали пад квалитета фудбала. Ако се пласирамо за Јужну Африку то ће бити велики подстрек.

Кажете да имамо мање играча него раније, како објашњавате да Хрвати остварују овакве успехе?

Можда је у питању разлика у менталитету, квалитету, организацији...

Шта мислите о новом селектору Мирославу Ђукићу?

Апсолутно подржавам његов избор. Репрезентација је подмлађена, па је пожељно да и селектор буде млад стручњак, јер може боље да разуме играче. И овогодишњи резултати су уз њега. Желим му све најбоље.

Да ли ћете и даље играти у националном тиму?

То зависи искључиво од Ђукића. Ја сам увек спреман да се одазовем. Моје је да максимално испуним обавезе, јер представљам народ и Србију.

Какве су шансе да се квалификујемо за Светско првенство?

Француска и Румунија су фаворити, али све зависи од нас. Французи не блистају. Гледао сам их и нису ме одушевили. Још траже ниво који су имали пре пет-шест година. Ми играмо добро велике утакмице. Зато не страхујем од сусрета са њима и Румунима. Морамо да узмемо бодове против слабијих од нас. Ту се крије кључ.

--------------------------------------------------------------------------

Седам година у репрезентацији

Драгутиновић је рођен 13. новембра 1975. у Пријепољу. Дрес локалног Полимља је носио од 1988. до 1993, када је прешао у Борац. За две сезоне у друштву најбољих одиграо је 56 утакмица и постигао три поготка. Интернационалну каријеру је почео 1996. у белгијском Гану где је остао до 2000. (92 меча, десет погодака).

Тада је прешао у Стандард у коме је провео пет сезона (160 наступа у свим такмичењима, три гола). У Лијежу само пет пута није био стартер, дуго је био капитен. За репрезентацију је дебитовао 13. децембра 2000. против Грчке у пријатељском мечу у Ксантију (1:1). До сада је одиграо 37 утакмица: 11 победа, девет пораза и 17 ремија.

Био је стандардни члан најбоље одбране у квалификацијама за СП 2006. која је на десет утакмица примила само један гол. На Мундијалу у Немачкој повредио се у првом мечу с Холандијом (0:1), па је пропустио остала два сусрета.

--------------------------------------------------------------------------

Дванаесторица са трофејима

Дрес репрезентације Србије до сада је носило 36 фудбалера. Њих 12 је у 2007. освајало трофеје. Поред Драгутиновића (Куп Уефа, куп и суперкуп Шпаније), три пехара има и Марковић, који није био стандардан у тиму Динама из Кијева (титула, куп и суперкуп Украјине). Власници "дупле круне" (првенство и куп) чланови су првог српског шампиона Црвене звезде: Анђелковић, Короман, Тришовић и Туторић. Видић је са Манчестер јунајтедом првак Енглеске и победник суперкупа.

Капитен Станковић, члан Интера, шампион је Италије. Ергић из Базела и Ивановић из московске Локомотиве су тријумфовали у куповима Швајцарске, односно Русије. Освајачи суперкупова Русије и Португалије су Красић из московског ЦСКА и голман Спортинга Стојковић.

--------------------------------------------------------------------------

Сколари мало нервозан

Остао је у 2007. забележен и несвакидашњи инцидент на квалификационој утакмици у Лисабону, када је португалски селектор Луиз Фелипе Сколари ударио Драгутиновића у лице. Нашег аса тада су једва зауставили у покушају да се реваншира, а обојица су кажњени. Бразилски стручњак се после јавио телефоном и извинио, па му је српски репрезентативац опростио: