Одбојкашице и Ђоковић најбољи у 2007.

"Политика" најстарији дневни лист не само у Србији већ и на просторима бивше Југославије, природно, прва је покренула и избор најуспешнијих спортиста у календарској години. Спортска рубрика "Политике" 1953. године изабрала је најуспешније и објавила је "ранг-листу" најуспешнијих југословенских спортиста, а једанаест година касније први пут оцењивани су и резултати најуспешнијих екипа, репрезентативних селекција и клубова и мада овај избор не укључује ни трофеје ни свечаности веома је цењен у нашој спортској јавности. Томе доприноси чињеница да су се новинари Спортске рубрике одувек руководили чврстим критеријумима у вредновању успеха, сваког резултата на међународној сцени, водећи рачуна о развоју и снази сваког спорта у Европи и свету, његовом значају, о конкуренцији на сваком такмичењу, о најситнијим детаљима који деле велики успех од нешто мањег...

Због тога 1993. године, кад су већину наших спортиста погодиле санкције и спречиле их да своје мајсторство покажу на међународној сцени, нисмо проглашавали најбоље. Такав "фер-плеј" поштован је и 1994, када се одустало од проглашења најуспешнијих екипа, јер је само неколико националних селекција и клубова успевало да се кроз санкције пробије до великих такмичења.

За место на "Политикиној" ранг-листи одувек конкуришу само екипе и такмичари у индивидуалним спортовима, без обзира на узраст, који су постигли значајне успехе искључиво на сениорским такмичењима, дакле у најјачој међународној конкуренцији.

На путу ка броју 1...

Новак Ђоковић, трећи тенисер света, са пет тријумфа на АТП турнирима у Аделаиди, Монтреалу, Мајамију, Есторилу и Бечу, првим "грен-слем" финалом (Ју-Ес опен) и полуфиналима у Ролан Гаросу и Вимблдону добио је максималан број поена "Политикиних" спортских новинара.

Томе је допринела и његова игра у "Београдској арени" против Аустралије, која је српском тенису донела место у Светској групи Девис купа, али и монтреалски тријумф над тројицом најбољих на АТП листи – Родиком, Надалом и Федерером. Двадесетогодишњи Ђоковић сигурно корача путем ка светском броју један.

За тениски бум Србије у свету подједнако су заслужне и Јелена Јанковић (трећа на ВТА листи) и Ана Ивановић (четврта на ВТА листи). Јанковићева је освојила четири турнира у Окланду, Чарлстону, Бирмингему и Риму у синглу и заједно са Британцем Маријем тријумфовала у "миксу" у Вимблдону и предводила наш тим који је стигао на праг Светске групе Федерејшн купа.

Иако има једну турнирску победу мање Ана Ивановић Берлину, Лос Анђелесу и Луксембургу се нашла испред ње на ранг-листи, пре свега због добрих игара и пласмана на "грен-слем" турнирима – финалном у Ролан Гаросу и полуфиналом у Вимблдону. Уз то, била је успешнија и у међусобним мечевима.

Милорад Чавић, који дели треће место са Јеленом Јанковић, двема титулама првака Европе у пливању лептировим стилом у малим базенима најавио је да олимпијску годину дочекује изузетно спреман.

На листи најуспешнијих спортиста и ове године нашли су се одбојкаши и ватерполисти, који су највише допринели освајању екипних трофеја. Овог пута то су Иван Миљковић, најкориснији играч Европског првенства у Русији, Маја Огњеновић, најбољи техничар Европског првенства у Белгији и Луксембургу и ватерполиста Вања Удовичић, који је проглашен најбољим играчем финалног турнира Светске лиге.

Кристијан Фрис са две "бронзе", светском и европском, и олимпијском нормом у светском је врху у рвању, као и стонотенисер Александар Каракашевић који је на Европском првенству у "Београдској арени" са старом партнерком Литванком Паскаускијене освојио последњу шампионску титулу у игри мешовитих парова, јер ова дисциплина више неће бити на програму европских првенстава.

На ранг-листи су и стрелац Лидија Михајловић, која је освојила друго место у троставу на финалу Светског купа и још једном постигла апсолутни светски рекорд (400 кругова), као и џудиста Милош Мијалковић који је сребрном медаљом "спасао" углед домаћина Европског шампионата и изборио олимпијску норму.

Терзићеве девојке понос нације

Ни смена генерација ни повреде и премор не могу нашу одбојку да избаце из светског врха, а то су на европским шампионатима доказали и одбојкашице и одбојкаши.

Јелена Николић, Јасна Мајсторовић, Наташа Крсмановић, Јована Бракочевић, , Брижитка Молнар, Јована Весовић, Маја Огњеновић, Весна Читаковић-Ђуришић, Ивана Исаиловић, Маја Симанић, Ања Спасојевић и Сузана Ћебић, под вођством Зорана Терзића и његовог помоћника Небојше Протића освојиле су сребрну медаљу на 25. првенству у Белгији и Луксембургу, а то је први европски трофеј за нашу женску одбојку после 56 година.

Прошлогодишњи подвиг "бронза" на Светском првенству није био случајан. Србија је дефинитивно добила селекцију за понос, а "Политикина" ранг-листа најбољу екипу. Прву женску екипу која је у избору најбољих надмашила мушкарце...

Шестом бронзаном медаљом на континенталним шампионатима освојеном на 25. првенству у Русији, наш тим, који води Игор Колаковић заједно са Жељком Булатовићем, показао је да млађи играчи успешно замењују великане наше и светске одбојке и да континуитет освајања медаља неће бити прекинут.

Ватерполисти, који су четири године заредом били на челу "Политикине" ранг-листе 2007. завршавају на трећем месту, пре свега јер су на најважнијем такмичењу – Светском првенству у Мелбурну остали без трофеја: Али пласман у полуфинале и четврто место, уз трећи узастопни тријумф у Светској лиги доказ су да ће наш ватерполо и у наредним годинама освајати медаље, а то су потврдили и млади играчи Партизана освојивши треће место у Лиги шампиона.

На листи најуспешнијих тимова поново су и најбоље веслачке и кајакашке посаде. Предводе их европски прваци и олимпијци Никола Стојић и Горан Јагар, а на листи је и вицешампионска посада четверца за лаке веслаче са Европског првенства: Вељко Урошевић, Ненад Бабовић, Горан Недељковић, Милош Томић.

Остали успеси на регатним стазама остварени су у неолимпијским дисциплинама. Четверац са кормиларом Марко Марјановић, Јован Поповић, Горан Јагар, Никола Стојић, Саша Мимић је вицешампион света, кајак четворосед Огњен Филиповић, Драган Зорић, Милан Ђенадић, Бора Сибинкић је европски првак и вицешампион света у спринту, а кајак двосед у ком су веслали Драган Зорић и Милан Ђенадић освојили су бронзе на Европском и Светском првенству, такође у спринту на 200 м, који није олимпијска дисциплина.

Веслаче и кајакаше раздваја наша мушка стрељачка репрезентација у саставу Немања Миросављев, Стеван Плетикосић и Миленко Себић, која је на Европском првенству освојила "бронзу" у троставу.

--------------------------------------------------------------------------

Најбољи у 2007.

1. Новак ЂОКОВИЋ (тенис)
2. Ана ИВАНОВИЋ (тенис)
3. Јелена ЈАНКОВИЋ (тенис)
3. Милорад ЧАВИЋ (пливање)
5. Иван МИЉКОВИЋ (одбојка)
6. Маја ОГЊЕНОВИЋ (одбојка)
7. Вања УДОВИЧИЋ (ватерполо)
8. Кристијан ФРИС (рвање)
Александар КАРАКАШЕВИЋ (ст. тенис)
10. Лидија МИХАЈЛОВИЋ (стрељаштво)
Милош МИЈАЛКОВИЋ (џудо)

1. Одбојкашице
2. Одбојкаши
3. Ватерполисти
4. Двојац са кормиларом
5. ВК Партизан
6. Кајак четворосед
7. Лаки четверац
8. Стрелци
9. Кајак двосед
10. Четверац са кормиларом

--------------------------------------------------------------------------

Сви најбољи у избору "Политике"

ПОЈЕДИНЦИ
1953. Перица ВЛАШИЋ (веслање)
1954. Жарко ДОЛИНАР, Вилим ХАРАНГОЗО (ст. тенис)
1955. Бернард ВУКАС (фудбал)
1956. Фрањо МИХАЛИЋ (атлетика)
1957. Божидар КОМАЦ (ваздухопловство)
1958. Станко ЛОРГЕР (атлетика)
1959. Дује СМОЉАНОВИЋ (куглање)
1960. Радивоје КОРАЋ (кошарка)
1961. Мирослав ЦЕРАР (гимнастика)
1962. Мирослав ЦЕРАР (гимнастика)
1963. Мирослав ЦЕРАР (гимнастика)
1964. Мирослав ЦЕРАР (гимнастика)
1965. Бранислав ЛОНЧАР (стрељаштво)
1966. Вера НИКОЛИЋ (атлетика)
1967. Иво ДАНЕУ (кошарка)
1968. Ђурђа БЈЕДОВ (пливање)
1969. Драган ЏАЈИЋ (фудбал)
1970. Десанка ПЕРОВИЋ (стрељаштво)
1971. Вера НИКОЛИЋ (атлетика)
1972. Мате ПАРЛОВ (бокс)
1973. Марјан БЕНЕШ (бокс)
1974. Мате ПАРЛОВ (бокс)
1975. Ненад СТЕКИЋ (атлетика)
1976. Матија ЉУБЕК (кану)
1977. Шабан СЕИДИ (рвање)
1978. Дражен ДАЛИПАГИЋ (кошарка)
1979. Миодраг ПЕРУНОВИЋ (бокс)
1980. Слободан КАЧАР (бокс)
1981. Борут ПЕТРИЧ (пливање)
1982. Бојан КРИЖАЈ (смучање)
1983. Борут ПЕТРИЧ (пливање)
1984. Шабан ТРСТЕНА (рвање)
1985. Љубиша СИМИЋ (бокс)
1986. Рок ПЕТРОВИЧ (смучање)
1987. Јасна ШЕКАРИЋ (стрељаштво)
1988. Јасна ШЕКАРИЋ (стрељаштво)
1989. Матеја СВЕТ (смучање)
1990. Драгутин ТОПИЋ (атлетика) и Тони КУКОЧ (кошарка)
1991. Моника СЕЛЕШ (тенис)
1992. Моника СЕЛЕШ (тенис)
1993. без проглашења
1994. Јасна ШЕКАРИЋ (стрељаштво)
1995. Александар ЂОРЂЕВИЋ (кошарка)
1996. Александра ИВОШЕВ (стрељаштво)
1997. Никола ГРБИЋ (одбојка)
1998. Дејан БОДИРОГА (кошарка)
1999. Дејан БОДИРОГА (кошарка)
2000. Владимир ГРБИЋ (одбојка)
2001. Владимир ВУЈАСИНОВИЋ (ватерполо)
2002. Дејан БОДИРОГА (кошарка)
2003. Милорад ЧАВИЋ (пливање)
2004. Јасна ШЕКАРИЋ (стрељаштво)
2005. Данило ИКОДИНОВИЋ (ватерполо)
2006. Оливера ЈЕВТИЋ (атлетика)
2007. Новак ЂОКОВИЋ (тенис)

ЕКИПЕ
1964. Ватерполисти
1965. Стрелци
1966. Кошаркаши
1967. Кошаркаши
1968. Ватерполисти
1969. Кошаркаши
1970. Кошаркаши
1971. Кошаркаши
1972. Рукометаши
1973. Кошаркаши
1974. Рукометаши
1975. Кошаркаши
1976. Куглаши
1977. Кошаркаши
1978. Кошаркаши
1979. Алпинисти (Еверест ′79)
1980. Кошаркаши
1981. Кошаркаши
1982. Љубек, Нишовић (кану)
1983. Шурбек, Калинић (ст. тенис)
1984. Љубек, Нишовић (кану)
1985. Цибона (кошарка)
1986. Рукометаши
1987. Ватерполисти
1988. Ватерполисти
1989. Кошаркаши
1990. Кошаркаши
1991. Црвена звезда (фудбал)
1992. Партизан (кошарка)
1993. без проглашења
1994. без проглашења
1995. Кошаркаши
1996. Кошаркаши
1997. Кошаркаши
1998. Кошаркаши
1999. Одбојкаши
2000. Одбојкаши
2001. Ватерполисти
2002. Кошаркаши
2003. Ватерполисти
2004. Ватерполисти
2005. Ватерполисти
2006. Ватерполисти
2007. Одбојкашице