Слике пролазности

Јапански писац Асаи Риои (1612–1691) покушао је да обичном посматрачу на сликовит начин приближи филозофију живота али и специфичне уметности – јапанске укијое графике. Тим поводом написао је: „Живети само садашњи тренутак, потпуно се препустити сагледавању месеца, снега, цвета трешње и јаворовог листа... не дозволити себи подлегање сиромаштву и не дозволити да се оно појави на лицу... него плутати као чамац на реци... То је укијо.” Управо ову врсту графике наша публика може да види до 6. септембра у просторијама Модерне галерије у Лазаревцу, на јуче отвореној изложби.

Поред изложбе о којој говоримо, уметност ове, за већину Европљана мистичне земље, биће доступна нашој публици до краја августа и половине септембра и кроз фотографије, савремену јапанску књижевност, хаику поезију, трибине и ретроспективу филмова чувеног јапанског редитеља Акире Куросаве. Изложба се уз делове пратећег програма потом сели у Панчево, Нови Сад, Зрењанин, Београд и остале градове у Србији.

Колико смо у стању да разумемо тајне јапанске графике, упознајући истовремено и ову земљу и њену културу? Шта је квалитет стваралаштва чији корени датирају из 17. века а чије поруке остају за сва времена?

Уметност графике укијое (израз „укијо” преводи се или као „плутајући свет” или као „школа живог света” и представља оригинално будистичко поимање егзистенције по којем једино што је сигурно у свету јесте стање будности у нама самима) настала је у граду Едо (данашњи Токио), некадашњој шогуналној престоници. Произашла је из нове грађанске и народне културе, као производ својеврсне урбанизације јапанског друштва тога доба и бави се широким избором тема – од женске лепоте, позоришта, куртизана, глумаца, сума, пејзажа, биљног света и фантастичних бића и мотива, кроз хедонизам али и пародију говорећи о ефемерности овоземаљског живота.

– Оно што зачуђује јесте њихов модернизам. Храброст композиције, екстремна тананост и финоћа стила, уз истовремено веома наглашену снагу израза и присутност емоција даје овим делима упечатљиви колорит. Друштво које се ослобађа, које живи своја стремљења пуним плућима, свесно да трајање неће бити вечно, инспирисало је велике мајсторе да стварају са посебном изражајношћу – каже за „Политику” др Милија Белић, један од организатора изложбе и осталих пратећих програма.

(/slika2)Од првобитног монохроматског израза, преко штампе кинеским мастилом па потом и ручним наношењем боја, па до полихромне технике израде, јапанска укијое графика развијала се кроз време, постајући све траженија. Пошто су се овакве графике могле репродуковати у великим серијама а избор тема био је инспиративан, биле су веома приступачне типичном градском становништву. Куриозитет је поменути да су еротске сцене биле, скоро по правилу, цензурисане (понекад чак био ограничен број боја да графике не би биле претенциозне и раскалашне) а уметници који су се усудили да их прикажу били су кажњавани.

Ова уметност прошла је кроз неколико периода кроз које се развијала и еволуирала, отварајући се полако према Западу, али увек задржавајући свој препознатљиви идентитет. Култура Јапана, слажу се многи, извршила је снажан утицај на уметност у Европи крајем 19. века – књижевност, сликарство, вајарство, архитектуру, примењену и декоративну уметност и пластику; ове, пре свега животно тешко спојиве филозофије тако су се прожеле. Ова изложба враћа нас у то време спонтаног културног преобликовања, наглашавајући само један од аспеката културе Земље излазећег сунца.

– Дела из колекције коју излажемо потичу из 18. и 19. века и управо су оне графике које су инспирисале велики број француских импресиониста и утицале на развој модерног покрета у европској уметности крајем 19. века. Поред осталих аспеката јапанске уметности током трајања манифестације бавићемо се и јапанским стрипом, мангом, најмасовнијим и најаутентичнијим изразом јапанског популарног стваралаштва, које има корене у традиционалној графици и које изазива одушевљење у западним земљама – додаје Белић.

Укијое графике и данас се производе, и даље представљајући утицајну уметност која надахњује. Као и на почетку, настају у различитим врстама и на разноврсним форматима, остајући увек интригантне иако помало архаичне. Како је жеља идејних твораца изложбе и била приближавање ове посебне земље и њене културе публици у Србији, прожимање уметничког дела са посматрачем уметност јапанске графике учиниће још савременијом и присутнијом, ма колико била „оновременска” у својој суштини.

-----------------------------------------------------------

Графике у власништву колекционара из Србије

Интересантно је поменути да се колекција графика која ће током наредних годину дана проћи кроз Србију налази у приватном власништву никог другог до једног нашег држављанина. Наиме, Нинко Радосављевић из Ваљева заљубљеник је у ову врсту уметности. Своју страст према укијое графици овај колекционар гајио је више од једне деценије, сакупљајући и купујући дела широм света а највише у Паризу, где данас и живи. Позив да своју колекцију уступи прво галерији у Лазаревцу, па онда и осталим изложбеним просторима, врло радо је прихватио.

М. Димитријевић