Скопље оћутало Беришин апел

Од нашег дописника
Скопље – Позив албанског премијера Салиja Берише Албанцима из Македоније да се уједине, у бившој југословенској републици, која је део сна о „Великој Албанији”, остао је без коментара званичника из Скопља.

Овдашњи медији пажљиво прате и преносе реакције из суседства али се уздржавају од анализе последица Беришиног апела. Разумљиво је што овде изостају било какве анализе без обзира на то што је добар део територије Македоније још „Призренском деклерацијом” означен као саставни део „Велике Албаније”.

Због свакодневних условљавања и претњи домаћих Албанца, Македонци се уздржавају од коментара и поступака који би њихове суграђане албанског порекла навели на екстремизам, који би њиховој земљи само донео штету у планираном прикључењу ЕУ.

Занимљиво је да многе активности водећих албанских политичара и партија у Македонији – случајно или не – коинцидирају са реториком албанског премијера, који је стари покровитељ партија Арбена Џаферија и Мендуха Тачија.

Овај последњи је прошле недеље, пре него што је своје посланике повукао из македонског парламента, званичним властима јавно ставио до знања да ће од свог пријатеља Берише затражити да Албанија стави вето на пријем Републике Македоније у НАТО.

И повлачење посланика и Тачијева претња уследили су пошто је влада премијера Николе Груевског одбацила сваки разговор о његовом предлогу за потписивање новог договора између Македонаца и Албанаца.

Ако се овоме дода оштра реакција Имера Селманија, лидера Нове демократије и председничког кандидата, на одбацивање његовог амандмана на Закон о Собрању Македоније, којим захтева да се албански језик прогласи службеним на целој територији Републике Македоније, схватиће се суштина тврдње македонских аналитичара о „синхронизованом деловању Албанаца на Балкану”.

Нема албанског политичара у Македонији који не сматра да Македонија, кад-тад, мора да се устроји као држава двају народа. Истина, Али Ахмети, лидер Демократске уније за интеграцију која је у владајућој коалицији са вмровцима премијера Николе Груевског, такво стремљење камуфлира Охридским договором који, као застарео, одбацују и Тачи и лидери неколико мањих албанских партија.

Ахметијев ујак и народни посланик Фазли Вељу и тетовски професор француског језика и оснивач прве албанске политичке партије у Македонији Невзет Халили одвојено увелико раде на формирању „Илириде”, односно „Дарданије”.

Оба пројекта су иначе изњедрена из „Призренске лиге” и у суштини значе стварање аутономне албанске територије на тлу Македоније, односно Србије и Црне Горе. Њима Албанци сукцесивно уцењују македонске власти увек кад желе да изнуде далекосежне уступке.

Ћутање званичног Скопља у вези са иницијативом албанског премијера о „природном” уједињењу Албанаца на Балкану разумљиво је и из још једног разлога; Македонија је обавезана да до 15. септембра усвоји два кључна системска закона а они ће бити релевантни за ЕУ једино уколико за њих гласају и представници Албанца.

Миле Раденковић