Стотине километара неискоришћених обала

Дужина београдског приобаља приближна је дужини црногорског приморја. Док наше комшије већину угоститељске понуде заснивају на обали, туристички и грађевински капацитети Београда уз две реке су – готово неискоришћени.

– Десна и лева обала Саве на територији града имају укупну дужину од 130, а Дунава око 140 километара. У рачуницу је укључено једино копно са обе стране река, а приобаља речних острва се, по правилу, изузимају. Километража земљишта уз Саву рачуна се од Обреновца до ушћа, а уз Дунав од Земуна до Гроцке – каже Владимир Баталовић, технички директор Јавног водопривредног предузећа „Београдводе”.

Са око 270 километара обале, не рачунајући ону која припада неком од 16 речних острва, колико их има у рекама, чини се да неискоришћеног потенцијала има на претек. Требаимати у виду да сеу туристичкој понуди престонице један од најјачих адута, a то су сплавови,налазе управо на води.

Јован Попеску, професор на Универзитету „Сингидунум” и коаутор Стратегије за туристички развој Београда, наводи идеје које би довеле до, коначног, спуштања града на реке.

– У Стратегији смо предложили конкретне кораке како би се побољшала туристичка понуда града. Ако се испуне потребни предуслови, требало би да буду изграђени Наутички центар Дунав, и Аква булевар Дунав-Сава. Планирано је и успостављање везе бродићима између Аде Хује, Вишњице и Галенике – прича Попеску.

За првих пола године, према подацима Туристичке организације Београда,престоницу је посетило 12 одсто више туриста који долазе бродовима, него за исти период лане. Проблем је, међутим, што када се искрцају, одлазе право у град јер на приобаљу немају шта да виде. Нерешена инфраструктура обала је проблем са којим се носе и локални власници бродова за крстарење београдским рекама. Они кажу да могу једино „да направе круг” јер није могуће да пристану ни на једно друго место сем оног са кога су кренули на крстарење.

Грађевински аспект обале такође је уско повезан са ситуацијом у туризму. Урбанистички завод Београда израдио је прву фазу Студије београдског приобаља, где је оно подељено на пет сектора.

Сремско савско приобаље обухвата леву обалу Саве, док шумадијском припада десна страна реке са Адом Циганлијом и Адом Међицом. Дунав, такође, има сремско приобаље у које се убрајају десна обала са Великим и Малим ратним острвом. Шумадијскодунавско приобаље чини десна обала реке, док банатском припада лева обала са острвом Чапља.

Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода, напомиње да у Београду постоје локације са потенцијалом за изграђивање нових насеља, али да је потребно, пре свега, анализирати могућности нове градње. На неким местимаграђевински радови нису дозвољени јер се у близини налазе изворишта воде.

– У „критичне тачке” које би могле да промене садашњи изглед приобаља могу се рачунати сва она места на којима је до пре 50 година била смештена нека врста индустрије. Са новобеоградске стране је то, на пример, део обале код Улице Јурија Гагарина, где је некада било београдско бродоградилиште. И ово местоима проблема са водоизвориштима, па се о томе мора водити рачуна уколико дође до његове трансформације у стамбено насеље – објашњава Глигоријевићева.

Она додаје да се међу најатрактивније локације свакако убраја Савски амфитеатар који захвата обе обале реке. Са староградске стране амфитеатра још је нерешено питање власничких односа око Железничке станице, а док се ти односи не рашчисте, неимарски радови не могу да почну.

Следећа атрактивна и неискоришћена локација у приобаљу је Савамала, односно простор од Косанчићевог венца до Железничке станице. То је један од најлепших делова града, а тренутно је запуштен и испресецан железничким шинама.

Директорка Урбанистичког завода каже да ће то, уколико све буде по плану, једног дана постати елитна локација за становање.

Сличан случај је и са простором дунавске обале од марине „Дорћол” до Аде Хује, за који су архитектонска решења већ понудила велика имена светске архитектуре попут Данијела Либескинда.Као део београдске обале са великимпотенцијалом Глигоријевићева наводи такозвани Форланд, део Дунава преко пута Великог ратног острва. То место је идеално за „зелени урбанизам”, односно изградњу простора за одмор и рекреацију, налик Ади Циганлији. Ако се једног дана оствари планирано, ова локација постала би идеална за развој наутичког туризма.

Драган Вукотић