Дарежљиви дебељко

Да га нема требало би га измислити. Па тај Деда Мраз има учинак као екстрапрофитери. Мада, протекле недеље опет су га нападали они што уопште не верују да у радију живе мали људи и да нам симпатични декица с поклонима улази кроз оџаке. Наравно, одмах су скочили родитељи деце која са задовољством чекају последње дане децембра да би добили поклоне. Кажу, таман су клинце убедили да доброћудни дебељко у црвеном оделу доноси лутке с батеријама, роботе, шетајуће диносаурусе и осталу техничку робу, из Лапоније на позлаћеним санкама, кад устадоше противници тог замлаћивања деце.

У суседној Хрватској својевремено су се чуле бурне расправе о томе да ли је Деда Мраз новопагански лик јефтине, експлоататорске економије који нема нимало везе са Исусом Христом. У муслиманским државама верске вође су претходних година поручивале да је дарежљиви дедица шејтанске природе. На Куби су комунисти покушавали да га забране, тврдећи да је симбол америчке менталне колонизације.

Код нас, тврдило се, да су га педесетих година увеле партијске директиве, као доказ отворености земље према Западу. Седамдесетих година нордијске државе жестоко су се спориле која је домовина угледног старца.

Ни ми му, не тако давно, нисмо остали дужни. Митрополит Амфилохије је још пре неку годину Деда Мраза назвао "неким чудовиштем и непостојећим лажљивим бићем", тако да ни овонедељни најновији напади нису ништа ново. Издржава Деда Мраз. И издржаваће док год га подржавају деца и трговци. Колико пара инкасирају средином децембра, ко би био луд међу њима да тврди да Санта Клаус и Пер Ноел не постоје.

А учинак му је стварно невероватан. Они што су нападали лик и дело Деда Мраза срачунали су да у једној јединој новогодишњој ноћи, дека, чије се године не знају, посети око 110 милиона домова. Због тога само у једној секунди мора да закуца на врата 967 кућа. Његове санке јуре 1.080 километара у секунди, што је чак 3.200 пута брже од звука. Ако би сваком малишану оставио поклон, не тежи од килограм, саонице и врећа за дарове морале би да издрже терет од готово 500.000 тона!

Док дарежљиви човек крстари планетом у саоницама које му вуку летећи јелени, ни зоолози нису седели докони. Тврде да санке вуку обавезно женке ирваса. Јер, мужјацима уочи Нове године, због хормонских промена, отпадају рогови, а наравно, сви знамо да су главни возачи господина Мраза власници прелепих рогова. Ето, значи декица се снашао. Ослонио се на женски род и не брига што га неки нападају. Мада га свуда другачије ословљавају. За мале Јапанце је Сантоно Оџисен (Ујка Санта), Италијани га ословљавају са Бабо Натале (Отац Божић), за житеље Костарике, Колумбије, Мексика он је Нињо Хесус (Дете Исус). Код нас је до Другог светског рата поклоне делио Божић Бата. Обавезно као седокоси дека, румених образа, са црвено-белом капом и врећом поклона.

Од давнина су утицаји разних народа, култура, религија, мењали изглед дарежљивог господина. Почетак мита најчешће се доводи у везу са светим Николом, заштитником морнара и путника. Јашући на белом коњу, Николај Чудотворац посећивао је и даривао децу која су током године била добра. Мали, поспани домаћини у прозору би остављали чисте ципелице у које би им свети Никола спуштао поклоне. Садашњем имиџу Деда Мраза, почетком 19. века, кумовали су, ко други, до предузимљиви Американци. Професор Клемент Мур, далеке 1823. године, написао је песму својој деци о доласку светог Николе. Његов земљак, сликар Томас Наст, педесетак година касније, инспирисан овим стиховима, нацртао је првог Деда Мраза, оног кога данас препознајемо. И у кога желимо да верујемо. Као у у Трнову Ружицу, у Харија Потера, шпанске серије. Лепо и постоји само у нашим главама.