Благовремено до европске касе

У Европској унији већ је отворена широка дебата о нередном буџету ЕУ, од 2014. до 2020. године. Да би за себе обезбедила што је могуће већу помоћ из Брисела у наредним годинама Србија треба што пре да се укључи у ту расправу.

Полазећи од тога да ће Србија у том новом финансијском циклусу Уније постати чланица ЕУ, а да актуелни разговори о приоритетима и правилима будућег буџета више одговарају богатијим чланицама, Огњен Мирић, координатор фондова ЕУ у Влади Србије, каже да наша земља треба да се, у партнерству са осталим државама западног Балкана и сиромашним чланицама ЕУ, укључи у полемику која ће трајати и наредних година. То је важно и са практичног становишта. Јер, правила и приоритети који буду одређени за тзв. структурне фондове, из којих помоћ добијају чланице и кандидати, одразиће се и на средства из Инструмента за претприступну помоћ (ИПА), из којег су, иначе, Србији сада доступна два фонда, од укупно пет фондова (за изградњу институција и регионалну и прекограничну сарадњу).

У овом тренутку сви наши напори, према Мирићевим речима, морају, међутим, да буду усмерени на стварање услова за коришћење ИПА средстава. А, колико је то компликован процес показује пример Турске и Хрватске, које још нису почеле да користе новац из 2007. године, па им прети опасност да изгубе део пара које су им одређене.

Како Србија као потенцијални кандидат за чланство у ЕУ може да учествује у поменутим преговорима? Не постоји, каже Мирић, формални механизам консултација за те сврхе, али је несумњиво да ћемо искористити регионалне састанке са Европском комисијом, затим састанке са генералним директоратима за регионалну политику, за запошљавање и за пољопривреду и рурални развој, као и рад наше мисије при ЕУ.

(/slika2)Михаило Црнобрња, професор Факултета за економију, финансије и администрацију, сматра да се тешко може очекивати да ће наши политичари благовремено реаговати. Треба „интензивирати и дипломатски и сваки други напор да у кључним земљама ЕУ појачамо њихову свест да се ми озбиљно припремамо за чланство”. „Да ЕК дува у наша једра нема дилеме, али ми смо донедавно били запоставили кључне државе Француску, Немачку, Енглеску, Шпанију, Италију, које могу да нас уведу у ЕУ”, примећује он.

А може ли Србија да добије више помоћи из садашњег буџета, који вреди око 860 милијарди евра, од чега је државама у процесу придруживања, кроз ИПА програм, намењено 11,5 милијарди евра?

„Веома је тешко рећи за колико и да ли ће доћи до повећања ИПА средстава у периоду до 2013. године. Оно што можемо са сигурношћу рећи јесте да средства намењена Србији до 2012. године износе око 1,2 милијарде евра (око 200 милиона евра годишње) и да ће она, стицањем статуса кандидата, бити расподељена и на оне компоненте ИПА које су доступне државама кандидатима” каже Мирић и додаје да је Хрватска из ЕУ добијала више како се приближавала ЕУ, па да „исти тренд треба очекивати и за Србију”.

„Када би Хрватска постала члан, она би ослободила ИПА фондове, који би, онда, могли да се преусмере на нас, тако да бисмо, у статусу кандидата, могли да добијемо знатно већу помоћ из ЕУ, отприлике, сто милиона евра више”, рачуна Горан Николић из Института за европске студије.

И он, као и Мирић, заправо, тврди да једини начин да европске паре намењене Србији буду увећане јесте да она постане кандидат. Уз то, наглашава и да Србија мора да припреми и квалитетну документацију и да добије тзв. акредитацију система управљања претприступним средствима.

Поводом најаве да бисмо до краја године могли да упутимо захтев за кандидатуру, Црнобрња оцењује да ће прихватање те кандидатуре ићи спорије него што ми то очекујемо.

(/slika3)Али, поред тога што је познато да став Холандије спутава наш пут у ЕУ, раширено је уверење да су српску интеграцију успориле и економска и институционална криза у ЕУ. Па, зар, онда, недавне вести о најави изласка Немачке и Француске, водећих ЕУ земаља, из рецесије, донекле не подижу наше шансе за скори помак на том путу?

Док Николић процењује да ће то повољно деловати на политичке елите земаља ЕУ које за проширење на западни Балкан сада имају и подршку САД, Црнобрња је скептичнији. Каже да економске прилике сигурно „неће бити берићетне од 1. јануара идуће године”. С друге стране, сва је, каже, прилика да ће Ирци на поновљеном референдуму о Лисабонском споразуму, у октобру, гласати „за”, па има утисак да се „унутрашње прилике у ЕУ ипак мало консолидују”. То не значи да је склон да верује да смо ми на маргини само зато што су они имали прече проблеме. „На маргини смо зато што ми наш посао нисмо одрадили комплетно и како ваља”, тврди он.

А, колико је битно да обавезе буду испуњене докраја сведочи чињеница да у структурним фондовима обично има од пет до десет пута више новца него у фондовима којима располажу земље које нису кандидати.