На вечној стражи са Јованом Шангајским

„Господине пуковниче, рањен сам, дозволите да се повучем.” „Не може”, одговара пуковник. „Господине пуковниче, дозволите да одем до пуковског превијалишта, одмах се враћам.” Жицом пољског телефона стиже исти одговор: „Не може.” Убрзо потом задихани курир доноси писмо рањеном потпоручнику од надређеног: „Сине, молим те ко јединог Бога, издржи још мало, стиже замена. У твоја леђа гледа читава Србија.”

Дијалог команданта пука 3. српске армије и његовог командира борбеног осигурања, али и безброј сличних, незабележених, водио се на падинама Цера пре 95 година. Славна битка, која по начину командовања и исходу представља ремек-дело ратне вештине, почела је ноћним борбама код Текериша између 15. и 16. августа 1914. године, а 24. августа на територији малене Србије више није било ни једног аустроугарског војника.

Своју редакцију у Бечу новинар Егон Ервин Киш известио је о поразу следећим речима:

„Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не једна разбијена руља, јури у безумном страху према граници. Возари шибају своје коње, артиљерци своје боду мамузама, официри и војници се гурају и пробијају између читавих колона коморе, или газе у групама кроз ровове поред пута...”

У извештају Киш је такође написао и ову реченицу: „Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу”.

– Управо у част тих знаних и незнаних церских јунака, чија је велика жртва означила почетак краја Хабзбуршке монархије, на Липовим водама, недалеко од врха планине, почели смо изградњу цркве брвнаре, за коју смо благослов добили од епископа шабачког Лаврентија. Цер је засигурно слободарски Олимп Србије, а требало би да буде и његово духовно стециште – каже за наш лист протојереј Војислав Петровић из Шапца.

Нова црква налазиће се на Петровићевом породичном плацу, где је ових дана обављено освештање. Идеја је да она буде заметак нових духовних и световних садржаја, који у овом тренутку недостају овој познатој планини. Подршку су добили од градских власти Лознице, којој припада ово подручје, а ЈП Србија шуме такође је показало спремност да уступи на коришћење део локације која би омогућила лакши прилаз путу.

– Учинићемо све да јунаци са Цера коначно имају своју цркву. Још 1939. године резервни официри из овог краја су сакупили новац и добили дозволу за градњу храма поред спомен-костурнице у Текеришу, али је рат омео планове. Многи од њих страдали су у четницима, а они који су преживели завршили су у комунистичким затворима. Заштитник цркве биће свети Јован Шангајски, мисионар, чудотворац и добротвор – прича нам Петровић.

У Церској бици, као официри српске војске, погинули су оснивач „Политике" рез. капетан Владислав Рибникар и њен први уредник рез. капетан Дарко Рибникар. Јован (световно Михаил) Максимовић, епископ Шангаја, западне Европе и Сан Франциска, који је за свеца канонизован 1993. године, почетком двадесетих година прошлог века издржавао се продајући као колпортер наш лист. Сиромашног продавца новина сви у Београду добро су знали, јер је и лети и зими ишао бос.

Јован Максимовић родио се у Русији 1896. године у месташцу Адамовски у Харковској губернији. Потицао је из племићке породице, српског порекла. Као дипломац харковског Правног факултета и руски официр борио се против бољшевика, а потом је избегао у Србију. У Београду је 1925. године завршио Теолошки факултет, а девет година касније постао је епископ Руске заграничне цркве и послат је у Шангај. Последње четири деценије свога живота свети Јован Шангајски одржавао је завет неспавања.

Мирољуб Мијушковић

-------------------------------------------------------------

У спомен церским јунацима

Текериш – У Спомен-комплексу у Текеришу, код Лознице, данас ће у присуству највиших државних и војних званичника бити одржана централна државна церемонија обележавања 95. годишњице Церске битке.

На споменик церским јунацима венце ће уз високе државне и војне почасти уз учешће јединице Гарде Војске Србије положити министар одбране у Влади Републике Србије Драган Шутановац, као и учесница у Церској бици и савезника Краљевине Србије у Првом светском рату. Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, била јеједна од најзначајнијих и највећих победа Српске војске у Првом светском рату. За успешно заповедање у војним операцијама које су довеле до победе над аустроугарском војском генерал Степа Степановић је добио звање војводе. дипломатски представници земаља

С. Т.