Све плаћа породица

Наш син Никола прошлог месеца постао је првак Европе у категорији тенисера до четрнаест година.

Никола је, очигледно, више него успешно окончао један период своје каријере, и сад нам преостаје други, још тежи. Јер њему је неопходан стални професионални тренер, затим кондициони тренер, повремено физиотерапеут итд. Ту су и неизбежна путовања и турнири за тенисере до 18 година. Ови турнири се одржавају по целом свету. На свим путовањима неопходно је бар троје путника У тениској каријери то су тешке године, са напорним тренинзима и турнирима и великим трошковима, а готово без прихода од такмичења. О свему томе код нас искључиво брине породица.

Сећам се кад је Новак Ђоковић пре осам година, такође као четрнаестогодишњак, постигао исти успех попут нашег Николе сада. Седели смо у кафићу када је Новаков отац држао две велике фасцикле у рукама. Требало је тада ићи код Пилића у камп, па у САД на турнире итд. Све је то било у самофинансирајућој режији фамилије Ђоковић.

Нешто слично се нама сада дешава. Сами смо, као породица, учествовали у финансирању спортске каријере нашег сина. Због трошкова које смо имали били смо принуђени да продамо стан наших родитеља, тако да смо жртвовали оно што је другима извор животне сигурности.

А пре много година, када су садашњи тениски тренери били играчи, њихове тренинге и тренере финансирали су њихови клубови. И путовања су им била плаћена, где год да су ишли на такмичења. Сада све зависи од породице, иако се сат рада тениског тренера за дечији узраст плаћа 30 евра. Николи је до сада било потребно најмање два сата тренинга дневно, пет дана у недељи. Лако је израчунати колико је само за тренера новца потребно. С тим што је за веће спортске успехе толико тренинга недовољно. Кад смо у јануару ове године били у Болтијери кампу у Америци, питали су нас колико Никола тренира. Чудили су се кад смо поменули „два сата”. Најмање четири сата дневно потребно је већ у његовом узрасту, рекли су нам. Ми то знамо, али како све то да финансирамо. Николу су звали у Болтијери камп јер су пратили његове резултате. Позвали су га да учествује на једном турниру и да две недеље, као и други најбољи млади играчи из целог света, буде њихов гост. Наравно, са родитељима. Рекли су да би волели да Никола код њих дође да тренира дуже време.

Млади Ђоковић је са 14 година отишао у свет, његов отац се задужио, али имао је среће јер Новак је брзо постигао велики успех. И ми смо сад на прекретници. Јер до четрнаесте године све се то уз разна одрицања и може финансирати, али до осамнаесте треба издржати плаћајући тренере, хотелске рачуне и авионске карте. То је веома скупи период „брушења” талента.

Касније, када се постигне светски успех у сениорској конкуренцији, видели смо, тада су сви „уз тенисере”. Сви их дочекују и хвале, што оставља горак укус у устима оних који знају колико је труда и одрицања потребно да би се до таквог резултата дошло.

Припремио: Б. Р.

*Отац Николе Милојевића, европског тениског првака у категорији до 14 година