Sve plaća porodica

Naš sin Nikola prošlog meseca postao je prvak Evrope u kategoriji tenisera do četrnaest godina.

Nikola je, očigledno, više nego uspešno okončao jedan period svoje karijere, i sad nam preostaje drugi, još teži. Jer njemu je neophodan stalni profesionalni trener, zatim kondicioni trener, povremeno fizioterapeut itd. Tu su i neizbežna putovanja i turniri za tenisere do 18 godina. Ovi turniri se održavaju po celom svetu. Na svim putovanjima neophodno je bar troje putnika U teniskoj karijeri to su teške godine, sa napornim treninzima i turnirima i velikim troškovima, a gotovo bez prihoda od takmičenja. O svemu tome kod nas isključivo brine porodica.

Sećam se kad je Novak Đoković pre osam godina, takođe kao četrnaestogodišnjak, postigao isti uspeh poput našeg Nikole sada. Sedeli smo u kafiću kada je Novakov otac držao dve velike fascikle u rukama. Trebalo je tada ići kod Pilića u kamp, pa u SAD na turnire itd. Sve je to bilo u samofinansirajućoj režiji familije Đoković.

Nešto slično se nama sada dešava. Sami smo, kao porodica, učestvovali u finansiranju sportske karijere našeg sina. Zbog troškova koje smo imali bili smo prinuđeni da prodamo stan naših roditelja, tako da smo žrtvovali ono što je drugima izvor životne sigurnosti.

A pre mnogo godina, kada su sadašnji teniski treneri bili igrači, njihove treninge i trenere finansirali su njihovi klubovi. I putovanja su im bila plaćena, gde god da su išli na takmičenja. Sada sve zavisi od porodice, iako se sat rada teniskog trenera za dečiji uzrast plaća 30 evra. Nikoli je do sada bilo potrebno najmanje dva sata treninga dnevno, pet dana u nedelji. Lako je izračunati koliko je samo za trenera novca potrebno. S tim što je za veće sportske uspehe toliko treninga nedovoljno. Kad smo u januaru ove godine bili u Boltijeri kampu u Americi, pitali su nas koliko Nikola trenira. Čudili su se kad smo pomenuli „dva sata”. Najmanje četiri sata dnevno potrebno je već u njegovom uzrastu, rekli su nam. Mi to znamo, ali kako sve to da finansiramo. Nikolu su zvali u Boltijeri kamp jer su pratili njegove rezultate. Pozvali su ga da učestvuje na jednom turniru i da dve nedelje, kao i drugi najbolji mladi igrači iz celog sveta, bude njihov gost. Naravno, sa roditeljima. Rekli su da bi voleli da Nikola kod njih dođe da trenira duže vreme.

Mladi Đoković je sa 14 godina otišao u svet, njegov otac se zadužio, ali imao je sreće jer Novak je brzo postigao veliki uspeh. I mi smo sad na prekretnici. Jer do četrnaeste godine sve se to uz razna odricanja i može finansirati, ali do osamnaeste treba izdržati plaćajući trenere, hotelske račune i avionske karte. To je veoma skupi period „brušenja” talenta.

Kasnije, kada se postigne svetski uspeh u seniorskoj konkurenciji, videli smo, tada su svi „uz tenisere”. Svi ih dočekuju i hvale, što ostavlja gorak ukus u ustima onih koji znaju koliko je truda i odricanja potrebno da bi se do takvog rezultata došlo.

Pripremio: B. R.

*Otac Nikole Milojevića, evropskog teniskog prvaka u kategoriji do 14 godina