Vreme preokreta

Individualno ili kolektivno bavljenje sportom u svim ozbiljnim strategijama sporta predstavlja svojevrsnu dilemu. Kod nas je do pre nekoliko godina bila primetna dominacija kolektivnih sportova.

Pre nekoliko godina mnogi novinari su tražili da, kao sociolog sporta, objasnim zašto smo uspešniji u kolektivnim sportovima. Sećam se jednog intervjua koji je objavljen pod naslovom „Dodaj bližnjem svom” u kome sam naše osvajanje olimpijskih medalja u svim kolektivnim sportovima pokušao objasniti tradicionalnim obrascima: da se pomogne drugom u nevolji (tradicija mobe), našom sabornošću, solidarnošću, improvizacijom, slobodom da se napravi „finta i štos” i u situacijama kad bi trebalo igrati na „siguricu”. Vreme u kome su ovi obrasci bilo dominantni je daleko iza nas, jer je sport postao „zlatni kavez biznisa”, gde se ništa ne prepušta improvizaciji i ogoljenoj spontanosti.

Poslednjih godina dolazi do vremena preokreta – preorijentacije prema individualnim sportovima. Deca se više olako ne poveravaju klubovima i ekipama. Nastupa vreme porodičnog pogona, svojevrsne sinteze porodičnog i individualnog postignuća u sportu. Porodice ulažu u svoju decu, sport postaje porodični biznis. Istovremeno se državi odašilju jasni signali da slabo brendira naš sport i da sa njegovog „konta” skida profit samo onda kada se postignu uspesi da bi se ojačao sopstveni publicitet. Funkcioneri (spoljni učesnici u sportu), otkidaju deo publiciteta od onih koji u znoju lica svog prave vrhunske rezultate pomoću „štapa i kanapa” (kao Nađa Higl koja je morala da se snalazi i koristi bazene u drugim gradovima). U svojoj prvoj izjavi Nađa je, takođe, podvukla značaj podrške koju je dobijala od svoje porodice. Televizijski reporter koji je odmah nakon njene pobede posetio porodicu Higl pošteno reče da Pančevo ne treba da slavi u velikoj meri, jer sve što je Nađa postigla rezultat je njenog napora i odricanja njene porodice.

Kada su u pitanju ulaganja u ekipne i individualne sportove, mišljenja sam da će se obrazac promeniti. Umesto slogana „Dodaj bližnjem svom”, biće aktuelan slogan „Daj bližnjem svom”. Zapravo, individualističke vrednosti koje su sve vidljivije i u porodičnim relacijama odražavaju se i na uspeh individualnih sportova, jer se tradicionalni porodični obrasci gube, dete se na neki način instrumentalizuje, postaje „sredstvo”, tj. izvor zarade i sebi i svojoj porodici. Naročito je važno napomenuti da je uloga majke posebno pretrpela izmene u smislu da se one sve manje opisuju kao usmerene isključivo na brigu za emocionalni život svoje dece, te da sve više shvataju značaj sporta kao kanala pokretljivosti, društvene promocije i vrlo često vrtoglavih zarada.

S druge strane, nadam se da će sportski uspesi naših takmičara bar za trenutak prodrmati usnulu hedonističku generaciju kojoj je neshvatljivo da se neko odriče lagodnog života zarad sportskih uspeha. Ta generacija odavno je napustila etiku rada uživajući u prosečnosti i baruštini dosade koje se proglašavaju stilom življenja. Za njih svako odricanje znači da je nekoga mimoišao život i sitna svakodnevna zadovoljstva.

Za uspehe u sportu nije dovoljan samo individualni napor (ljudski kapital) već izgradnja mreže odnosa u društvu i sportu (socijalni kapital). Ne može država dopustiti da praktično Nađa Higl bude klub Tamiš samo da bi imala zvaničnu registraciju za takmičenje.

Sport je obrazac koji treba da posluži kao primer i mnogim drugim delatnostima. U sportu se pre svega ceni kompetencija, dok u ostalim delatnostima još uvek vladaju nekompetentni. U sportu je sve vidljivo i merljivo kroz rezultate i rekorde, što se ne može reći i za druge aspekte našeg života. I još jedna bitna stvar jeste ta da nas sport pre svih ostalih delatnosti povezuje i integriše sa svetom.

Odavno je primećeno da postoje putevi kojima se „ređe ide”. Naši sportisti (u prvom redu naši vaterpolisti na Svetskom prvenstvu u plivanju) pokazuju da ponekad postoje putevi kojima se „teže ide”, ali se samo na taj način trasiraju staze do pobedničkog postolja, oko koga je u sportu uvek najveća gužva.

*sociolog, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu