Време преокрета

Индивидуално или колективно бављење спортом у свим озбиљним стратегијама спорта представља својеврсну дилему. Код нас је до пре неколико година била приметна доминација колективних спортова.

Пре неколико година многи новинари су тражили да, као социолог спорта, објасним зашто смо успешнији у колективним спортовима. Сећам се једног интервјуа који је објављен под насловом „Додај ближњем свом” у коме сам наше освајање олимпијских медаља у свим колективним спортовима покушао објаснити традиционалним обрасцима: да се помогне другом у невољи (традиција мобе), нашом саборношћу, солидарношћу, импровизацијом, слободом да се направи „финта и штос” и у ситуацијама кад би требало играти на „сигурицу”. Време у коме су ови обрасци било доминантни је далеко иза нас, јер је спорт постао „златни кавез бизниса”, где се ништа не препушта импровизацији и огољеној спонтаности.

Последњих година долази до времена преокрета – преоријентације према индивидуалним спортовима. Деца се више олако не поверавају клубовима и екипама. Наступа време породичног погона, својеврсне синтезе породичног и индивидуалног постигнућа у спорту. Породице улажу у своју децу, спорт постаје породични бизнис. Истовремено се држави одашиљу јасни сигнали да слабо брендира наш спорт и да са његовог „конта” скида профит само онда када се постигну успеси да би се ојачао сопствени публицитет. Функционери (спољни учесници у спорту), откидају део публицитета од оних који у зноју лица свог праве врхунске резултате помоћу „штапа и канапа” (као Нађа Хигл која је морала да се сналази и користи базене у другим градовима). У својој првој изјави Нађа је, такође, подвукла значај подршке коју је добијала од своје породице. Телевизијски репортер који је одмах након њене победе посетио породицу Хигл поштено рече да Панчево не треба да слави у великој мери, јер све што је Нађа постигла резултат је њеног напора и одрицања њене породице.

Када су у питању улагања у екипне и индивидуалне спортове, мишљења сам да ће се образац променити. Уместо слогана „Додај ближњем свом”, биће актуелан слоган „Дај ближњем свом”. Заправо, индивидуалистичке вредности које су све видљивије и у породичним релацијама одражавају се и на успех индивидуалних спортова, јер се традиционални породични обрасци губе, дете се на неки начин инструментализује, постаје „средство”, тј. извор зараде и себи и својој породици. Нарочито је важно напоменути да је улога мајке посебно претрпела измене у смислу да се оне све мање описују као усмерене искључиво на бригу за емоционални живот своје деце, те да све више схватају значај спорта као канала покретљивости, друштвене промоције и врло често вртоглавих зарада.

С друге стране, надам се да ће спортски успеси наших такмичара бар за тренутак продрмати уснулу хедонистичку генерацију којој је несхватљиво да се неко одриче лагодног живота зарад спортских успеха. Та генерација одавно је напустила етику рада уживајући у просечности и баруштини досаде које се проглашавају стилом живљења. За њих свако одрицање значи да је некога мимоишао живот и ситна свакодневна задовољства.

За успехе у спорту није довољан само индивидуални напор (људски капитал) већ изградња мреже односа у друштву и спорту (социјални капитал). Не може држава допустити да практично Нађа Хигл буде клуб Тамиш само да би имала званичну регистрацију за такмичење.

Спорт је образац који треба да послужи као пример и многим другим делатностима. У спорту се пре свега цени компетенција, док у осталим делатностима још увек владају некомпетентни. У спорту је све видљиво и мерљиво кроз резултате и рекорде, што се не може рећи и за друге аспекте нашег живота. И још једна битна ствар јесте та да нас спорт пре свих осталих делатности повезује и интегрише са светом.

Одавно је примећено да постоје путеви којима се „ређе иде”. Наши спортисти (у првом реду наши ватерполисти на Светском првенству у пливању) показују да понекад постоје путеви којима се „теже иде”, али се само на тај начин трасирају стазе до победничког постоља, око кога је у спорту увек највећа гужва.

*социолог, професор Филозофског факултета у Новом Саду