Немци не хају (много) за изборе

Само четири седмице пре најважнијих избора у години „изборног маратона” – више покрајинских избора, избор шефа државе, избори за Европски парламент – оних за Бундестаг, и у самом финишу изборне (и медијске) кампање, готово половина Немаца (48 одсто, према недавном истраживању за потребе „Штерна”) у овој земљи уопште не зна кад ће се одржати парламентарни избори.

Највећу незаинтересованост и „незнање” показали су млади људи, ученици и студенти (две трећине њих не зна да су избори за Бундестаг 27. септембра), док су завидно „знање” (64 процента њих) показали – пензионери.

Интересантно је да овогодишњи парламентарни избори, које неки политичари означавају као „судбинске за земљу”, остављају огромну већину Немаца – чак 84 одсто! – потпуно равнодушним и „хладним”: само један проценат њих је досадашњу изборну кампању оценио као „интересантну и напету”.

Иако се овогодишњи парламентарни избориодржавају под тешком сенком велике економске и финансијске кризе, која је веома погодила и најснажнију привреду Старог континента, само трећина грађана верује да би исход избора могао евентуално да утиче на бржи економски опоравак земље.

Тај податак аналитичари објашњавају чињеницом да су грађани, очигледно, уверени да 27. септембра неће доћи до радикалне промене власти: главну реч ће и даље водити конзервативци и Меркелова, у (новој) коалицији са либералима или садашњој, великој, са социјалдемократама.

Мало је, наиме, оних који верују да би традиционални ривал и (политички) противник конзервативаца, Социјалдемократска партија (СПД), коју овога пута, као кандидат за савезног канцелара, предводи шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер, могла да направи изненађење, које би било заиста равно чуду, и реши изборе, реално могућом коалицијом са зеленима, у своју корист.

Такозвану „семафор коалицију” – црвено (социјалдемократи) жуто (либерали) зелено (еколози) – шеф либерала Гвидо Вестервеле, који увелико „шурује” са црнима (конзервативци), бар у овом тренутку, искључује.

Вођа мале а (увек) претенциозне партије, којој је популарност порасла, на парадоксалан и тешко објашњив начин усред кризе – ова партија се увек срчано залагала за неолиберализам који је доживео крах у овој кризи – Вестервеле надмено констатује да је Социјалдемократска партија „истрошена, изнутра подељена и неспособна да влада”.

Политичке „акције” социјалдемократа, некад веома моћне партије, посебно у време Вилија Бранта, који пролазе кроз дугу и тешку кризу, стоје заиста, само неколико недеља пред изборе, веома лоше. За њих би се, у овом тренутку, изјаснило свега петина (21 одсто) бирача. Тај проценат ће наредних дана по свему судећи расти, али је тешко веровати да би то могао бити спектакуларан раст.

Очигледно свесна те чињенице, лидер конзервативаца (Хришћанско демократске уније) и канцеларка Ангела Меркел се у „изборној арени” понаша (за сада) државнички самоуверено: не напада социјалдемократе, а њеног ривала и изазивача, Штајнмајера, још ниједном, на изборним и партијским скуповима, није споменула!

Сама Меркелова има јачу подршку у јавности него њена партија. Проценат оних који подржавају њену политику, порастао је у време кризе, са 36 на 45 процената. Крајем прошле године тридесет одсто Немаца веровало је у њену способност да се избори са кризом. Данас у њене „менаџерске компетенције” верује 40 одсто.

И по томе је далеко иза себе оставила њеног ривала: само 9 одсто Немаца верује у овом часу да би Штајнмајер, као канцелар, био способнији од Меркелове да се носи са тешким изазовима и искушењима са којима се земља суочава, упркос чињеници да Немачка полако, али неочекивано брзо, излази из рецесије.

Мирослав Стојановић