Nemci ne haju (mnogo) za izbore

Samo četiri sedmice pre najvažnijih izbora u godini „izbornog maratona” – više pokrajinskih izbora, izbor šefa države, izbori za Evropski parlament – onih za Bundestag, i u samom finišu izborne (i medijske) kampanje, gotovo polovina Nemaca (48 odsto, prema nedavnom istraživanju za potrebe „Šterna”) u ovoj zemlji uopšte ne zna kad će se održati parlamentarni izbori.

Najveću nezainteresovanost i „neznanje” pokazali su mladi ljudi, učenici i studenti (dve trećine njih ne zna da su izbori za Bundestag 27. septembra), dok su zavidno „znanje” (64 procenta njih) pokazali – penzioneri.

Interesantno je da ovogodišnji parlamentarni izbori, koje neki političari označavaju kao „sudbinske za zemlju”, ostavljaju ogromnu većinu Nemaca – čak 84 odsto! – potpuno ravnodušnim i „hladnim”: samo jedan procenat njih je dosadašnju izbornu kampanju ocenio kao „interesantnu i napetu”.

Iako se ovogodišnji parlamentarni izboriodržavaju pod teškom senkom velike ekonomske i finansijske krize, koja je veoma pogodila i najsnažniju privredu Starog kontinenta, samo trećina građana veruje da bi ishod izbora mogao eventualno da utiče na brži ekonomski oporavak zemlje.

Taj podatak analitičari objašnjavaju činjenicom da su građani, očigledno, uvereni da 27. septembra neće doći do radikalne promene vlasti: glavnu reč će i dalje voditi konzervativci i Merkelova, u (novoj) koaliciji sa liberalima ili sadašnjoj, velikoj, sa socijaldemokratama.

Malo je, naime, onih koji veruju da bi tradicionalni rival i (politički) protivnik konzervativaca, Socijaldemokratska partija (SPD), koju ovoga puta, kao kandidat za saveznog kancelara, predvodi šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer, mogla da napravi iznenađenje, koje bi bilo zaista ravno čudu, i reši izbore, realno mogućom koalicijom sa zelenima, u svoju korist.

Takozvanu „semafor koaliciju” – crveno (socijaldemokrati) žuto (liberali) zeleno (ekolozi) – šef liberala Gvido Vestervele, koji uveliko „šuruje” sa crnima (konzervativci), bar u ovom trenutku, isključuje.

Vođa male a (uvek) pretenciozne partije, kojoj je popularnost porasla, na paradoksalan i teško objašnjiv način usred krize – ova partija se uvek srčano zalagala za neoliberalizam koji je doživeo krah u ovoj krizi – Vestervele nadmeno konstatuje da je Socijaldemokratska partija „istrošena, iznutra podeljena i nesposobna da vlada”.

Političke „akcije” socijaldemokrata, nekad veoma moćne partije, posebno u vreme Vilija Branta, koji prolaze kroz dugu i tešku krizu, stoje zaista, samo nekoliko nedelja pred izbore, veoma loše. Za njih bi se, u ovom trenutku, izjasnilo svega petina (21 odsto) birača. Taj procenat će narednih dana po svemu sudeći rasti, ali je teško verovati da bi to mogao biti spektakularan rast.

Očigledno svesna te činjenice, lider konzervativaca (Hrišćansko demokratske unije) i kancelarka Angela Merkel se u „izbornoj areni” ponaša (za sada) državnički samouvereno: ne napada socijaldemokrate, a njenog rivala i izazivača, Štajnmajera, još nijednom, na izbornim i partijskim skupovima, nije spomenula!

Sama Merkelova ima jaču podršku u javnosti nego njena partija. Procenat onih koji podržavaju njenu politiku, porastao je u vreme krize, sa 36 na 45 procenata. Krajem prošle godine trideset odsto Nemaca verovalo je u njenu sposobnost da se izbori sa krizom. Danas u njene „menadžerske kompetencije” veruje 40 odsto.

I po tome je daleko iza sebe ostavila njenog rivala: samo 9 odsto Nemaca veruje u ovom času da bi Štajnmajer, kao kancelar, bio sposobniji od Merkelove da se nosi sa teškim izazovima i iskušenjima sa kojima se zemlja suočava, uprkos činjenici da Nemačka polako, ali neočekivano brzo, izlazi iz recesije.

Miroslav Stojanović